Kovčeg sa telom američkog kongresmena i borca za ljudska prava Džona Luisa prenet je preko mosta Edmund Petus u Alabami. Na mestu na kome su on i drugi demonstranti za glasačka prava dobili batine 1965, u danu poznatom kao "Krvava nedelja", počeo je drugi dan opraštanja od Luisa, od šest. On je preminuo 17. jula sa 80 godina, posle duge borbe sa rakom pankreasa.
Telo će biti izloženo u glavnom gradu Alabame, Montgomeriju, a gradonačelnik Stiven Rid rekao je građanima da prate prolazak kovčega sa trotoara. Zvaničnici savetuju da se nose maske i poštuje održavanje distance.
Guvernerka Alabame Kej Ivej naredila je da zastave budu na pola koplja u subotu u nedelju u čast Luisa.
U Alabami su u subotu održane dve komemoracije.
Na javnoj komemoraciji na Univerzitetu Troj, petoro rođaka govorilo je o Luisu kao dragom i neustrašivom čoveku.
"Radio je ceo život samo da pomogne drugima", rekao je njegov brat Henri Grent Luis.
Luis je hteo da studira na Univerzitetu Troj u Alabami, svom rodnom mestu, ali je odbijen jer je to tada bila škola samo za belce.
Ne propustite: Počinje šestodnevno opraštanje od borca za ljudska prava Džona LuisaKovčeg sa telom Džona Luisa, osim u Alabami, biće izložen i u zgradi parlamenta u Džordžiji i potom u zgradi Kongresa u Vašingtonu.
Predsedavajući oba doma Kongresa, Nensi Pelosi i Mič Mekonel, rekli su da će građani moći da odaju poštu Luisu u ponedeljak i utorak u Kongresu, ali će zbog koronavirusa ove godine to biti napolju, a ne kao što je do sada bilo unutar zgrade.
Džon Luis je drugi Afroamerički kongresmen kome će poštu odavati na Kapitol hilu. Prvi je bio kongresmen Ilajdža Kamings koji je umro 2019.
Crkvena služba za Luisa biće održana u četvrtak u baptističkoj crkvi Ebenizer u Atlanti, u kojoj je Martin Luter King bio sveštenik. Sahrana će biti održana u Atlanti.
Džon Luis bio je poznati američki borac za ljudska prava, a postao je jedan od prominentnijih članova pokreta 50-ih i 60-ih godina. Sa samo 23 godine bio je bliski saradnik Martina Lutera Kinga i bio je poslednji živi govornik sa Marša na Vašington 1963. na kome je Martin Luter King održao čuveni govor "Ja imam san".
Borba za prava crnaca Luisa je odvela u politiku. Prvo je bio izabran u Gradsko veće Atlante, a potom u Kongres. Služio je 17 mandata u Predstavničkom domu kao predstavnik petog distrikta iz Džordžije.