BEOGRAD - Predsednici Srbije i Rusije, Aleksandar Vučić i Vladimir Putin, dogovorili su u nedelju da Rusija nastavi sa „neometanim snabdevanjem Srbije prirodnim gasom“, navodi se u saopštenju iz Kremlja. Predsednik Srbije je izneo više detalja – da je ugovor na tri godine i da je dogovorena isporuka ukupno oko 3 milijarde kubnih metara gasa po „povoljnoj ceni“. Kolika je to tačno novca, nije poznato, a ne zna se ni koliko će gasni aranžman Srbiju koštati politički, u kontekstu rata u Ukrajini.
Kada je reč o budućoj ceni ruskog gasa, Vučić je kazao da će od ukupne dogovorene količine, 2,2 milijarde kubnih metara gasa Srbija plaćati po ceni koja se formira na osnovu cene nafte, odnosno između 310 i 408 dolara za 1.000 kubnih metara. Tržišna cena ruskog gasa je trenutno višestruko veća i ide i do nekoliko hiljada dolara za hiljadu kubika.
Ne propustite: Vučić razgovarao sa Putinom: Ugovor o gasu na tri godine i "povoljna cena"Međutim, ne zna se koliko će biti plaćeno preostalih 800 miliona kubnih metara gasa i prema Vučićevim rečima, o tome će se tek pregovarati.
Baš ta količina može značajno da podigne krajnju cenu, kaže za Glas Amerike Goran Radosavljević, profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) i potpredsednik Socijaldemokratske stranke.
„Daću primer Mađarske - kada je prošle godine potpisan novi ugovor, oba predsednika su davala izjave da će cena biti petina tržišne cene, a poslednji podaci pokazuju da je Mađarska poslednje količine gasa uvezla po ceni od 1.000 evra za 1.000 kubnih metara gasa“, kaže Radosavljević.
Goran Radosavljević, profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) u razgovoru za Glas Amerike putem Skajpa
Prema energetskom bilansu koji pravi Ministarstvo energetike Srbije, za ovu godinu je predviđena ukupna potrošnja od oko 3 milijarde kubnih metara gasa, a planirani uvoz je oko 2,8 miliona kubika (oko 90 odsto).
Srbija je, podseća Radosavljević, veoma malo tržište za Rusiju u poređenju sa Evropom koja, prema njegovim rečima, troši oko 155 milijardi kubika prirodnog gasa. Ali, Srbija je značajno tržište zbog geopolitičke pozicije, pa se zarad politike prave i ekonomski ustupci.
"Cena koja se sa Rusijom dogovarala oko kupovine gasa u prethodnih nekoliko decenija mislim da nikada nije bila ekonomska, uvek je bila politička, a onda se kroz naftnu formulu određivala referentna cena. Znači, zavisi od toga da li ste Nemačka, Bugarska ili Srbija, dobijate drugačiju cenu. Srbija je kupovala po 270, ili Mađarska po 450 (dolara za hiljadu kubika) kada je cena na tržištu išla i do 4.000. Uvek je tu bila prisutna određena doza politike…Za Rusiju je bitno da zadrži retke prijatelje u Evropi. Suštinski, Rusi svakako imaju svoje investicije ovde i kroz ekonomski ostvaruju politički uticaj i za njih je to bitno“.
"Bratska cena uvek nosi još nešto"
Uprkos ratu, transport prirodnog gasa iz Rusije ka Evropi preko Ukrajine, odvijao se relativno normalno. Rusija je prekinula dotok gasa Poljskoj i Bugarskoj jer nisu htele da ga plaćaju u rubljama, što je bio uslov za „neprijateljske zemlje“, odnosno one koje su uvele sankcije Rusiji. Moskva je ukinula dotok gasa i Finskoj, nakon što je ova zemlja aplicirala za članstvo u NATO-u.
Da li se u saopštenju Kremlja, u kojem se ističe „neometano snabdevanje Srbije gasom“, između redova može pročitati da Srbija neće menjati svoju političku poziciju prema Rusiji u kontekstu rata u Ukrajini, i da neće uvoditi sankcije Moskvi?
"Implicitno, može da se podrazumeva da Srbija neće uvoditi sankcije. I iz te formulacije koja je došla iz Kremlja, i iz opšte atmosfere koja je bila posle tog razgovora, i iz činjenice da se Srbija upustila u zaključivanje jednog ugovora sa cenom koja nije tržišna, već je bratska, prijateljska i u sebi krije netržišne, političke elemente - kao što je, na primer, neuvođenje sankcija. Naime, tržišna cena zna se šta znači – kupujete po toj ceni robu i nemate nikakvu obavezu ka prodavcu. Ali, ovo uvek nosi nešto još i ne znate još koliko i šta sve. To može da podrazumeva i neuvođenje sankcija, ali i mnogo štošta drugog, što možemo samo da pretpostavljamo“, kaže za Glas Amerike bivši ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić.
Ne propustite: Srbija između zapadnih investicija i ruskog gasa
Srbija je jedina zemlja u regionu koja nije uvela sankcije Rusiji zbog rata u Ukrajini i jedina koja je kandidat za članstvo u EU i oglušuje se na pozive iz Brisela da se priključi sankcijama. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ranije je izjavio da Srbija „skupo plaća“ neuvođenje sankcija Rusiji, ali i istakao da poziciju neće menjati.
Srećko Đukić kaže da je Zapad Vučiću do sada „gledao kroz prste“, ali da postoje različiti načini da se EU konkretnije odredi prema bliskosti Beograda sa Moskvom.
Diplomata i bivši ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić
"Od uvođenja viza, ukidanja finansiranja srpskog budžeta, ukidanja predpristupnih fondova, preporuke da se ne investira i da se povuku investicije iz Srbije. Repertoar je jako širok, maltene isto kao što je i za Rusiju. Do koje mere će EU u tome ići, videćemo“, kaže Đukić i podseća da argument da će investitori dolaziti u Srbiju zbog jeftinog ruskog gasa ne stoji – jer je gas u Rusiji još jeftiniji, pa to nije zadržalo velike zapadne kompanije pošto je počeo rat u Ukrajini.
"Ja mislim da mi nećemo dobiti ni finansijski ništa, imajući u vidu da Zapad neće ostati bez odgovora na ovo. I sve što dobijemo sa jedne strane finansijski, sa druge ćemo izgubiti“, kaže Đukić i zaključuje da se Srbija uplela u "riskantnu igru velikih geopolitičkih igrača, što nije trebalo da uradi".
Aktuelni, desetogodišnji ugovor o kupovini ruskog gasa ističe 31. maja, a cena koju je Srbija plaćala bila je oko 270 dolara za 1.000 kubnih metara gasa.