Vreli talas koji je prethodnih dana bio u Evropi, stigao je u Srbiju. Za vikend su najavljene veoma visoke temperature, koje će u subotu u pojedinim krajevima dostići i 41 stepen, kažu u Republičkom hidrometeorološkom zavodu (RHMZ).
Globalan porast temperature osetan je u Srbiji u protekle dve decenije, što se vidi u sve češćim i intenzivnijim toplotnim talasima, objašnjava za Glas Amerike pomoćnik direktora RHMZ Goran Mihajlović.
Your browser doesn’t support HTML5
Vreli talas u Srbiji - kako se zaštititi?
"Ranije je bio jedan godišnje, sada ih imamo tri do četiri. Sedamdesetih godina broj dana sa maksimalnom temperaturom od 35 stepeni je bio jedan, dva, eventualno tri, danas su to znatno više vrednosti. I apsolutni rekord, u poslednjih 160 godina merenja meteroloških u Srbiji, je dostignut 2007. (44,9 stepeni). Veoma toplo i sušno je bilo 2003. i 2012, sa onim požarima na Tari. Porast srednje vrednosti uslovljava i porast onih ekstremnih vrednosti, pa se ekstremni događaji češće i intenzivnije dešavaju poslednjih godina”.
Posebno toplo može da bude u gradovima, zbog različitih faktora.
“Sami mikroklimatski uslovi, veće površine pod betonom, veći stepen izgrađenosti, doprinose tome da se akumulira toplota u betonu i u tom smislu imate mikro toplotna ostrva, odnosno mikroklimatske uslove gde, u pojedinim delovima grada koji su pod betonom, može biti i nekoliko stepeni više”, kaže Mihajlović i dodaje da predviđanja za naredne godine, iako ih uzima sa rezervom, pokazuju još više temperature.
Ne propustite: Požari i visoke temperature u Evropi: "Klimatske promene utiču na sve"A šta mogu da urade gradovi da bi se sa tim izborili?
Lokalne vlasti mogu da preduzmu mere koje bi smanjile efekat i olakšale adaptaciju na visoke temperature. Američka Agencija za zaštitu životne sredine (EPA) navodi mere poput zelenih krovova, sadnje više drveća, korišćenje specijalnih materijala koji se manje zagrevaju od asfalta.
Mnogi gradovi u svetu otišli su i korak dalje – poput Atine koja je imenovala zvaničnicu za pitanje vrućine.
Grad Beograd, u saradnji sa civilnim sektorom, izradio je 2015. Akcioni plan adaptacije na klimatske promene sa procenom ranjivosti stanovništva, u kojem se predviđaju više temperature i ekstremniji vremenski uslovi - koji mogu dovesti do zagađenja vazduha, razboljevanja stanovništva, oštećenja infrastrukture. Kao prioritet, posebno kada je reč o vrućinama, navodi se održavanje i proširivanje zelene infrastrukture (parkovi, bašte, šume), povećanje drvoreda, ozelenjavanje krovova i zidova zgrada.
Centar Beograda
Predrag Momčilović, koordinator grupe za životnu sredinu Ne davimo Beograd - stranke koja se temeljno bavi pitanjem klimatskih promena, ocenjuje da je plan Beograda dobar na papiru, ali da nije sproveden u praksi.
“Naši gradovi se i dalje planiraju kao što su se planirali pre 50 i 100 godina, čak i dosta lošije planiraju sada zbog investitorskog urbanizma koji sve više zauzima zelene površine i porozne površine, i zato imamo i sve veća toplotna ostrva i mnogo jače klimatske promene. Na primer, Beograd je danas, u odnosu na deceniju između 1950. i 1960. za dva stepena topliji”, kaže on za Glas Amerike, i dodaje da osim ekstremnih vrućina, Beograd ima problema i sa ekstremnim padavinama – jer voda nema gde da ode.
Ne propustite: Kakva je strategija Srbije u borbi protiv klimatskih promenaMomčilović kaže da je za adaptaciju na klimatske promene Beogradu najpre potrebno više zelenih površina jer su biljke “najbolji regulatori toplote”. Ima i drugih mera.
“Jedan deo naših predloga je da su nama potrebne i bolje izolovane zgrade, kako bi se tokom zime očuvala toplota, a tokom leta da se izoluju od prevelike toplote. Takođe i različiti vidovi gradnje zelenih vertikalnih i horizontalnih krovova, mogu da smanje zagrevanje zgrade…Naravno, asfaltiranje svega dovodi do povećanja toplote u gradovima, a to je onda dodatni problem jer kada je sve asfaltno, onda se tu slije i sva kiša i imamo poplave. Nama je poterbno više poroznih površina koje su pod travom ili običnim zemljištem, kako bi mogla da upije voda, ali i toplota”, kaže Momčilović.
Zaključuje da, dugoročno, treba razmišljati i o smanjenju ugljen dioksida i proizvodnji električne i toplotne energije na održiv način. Srbija se obavezala da će do 2050. prestati sa proizvodnjom struje na ugalj – od kojeg se sada dobija oko 70 odsto električne energije.