Predstavnici EP Vučiću ponovili zahtev da Srbija uvede sankcije Rusiji

BEOGRAD - Predsednik Srbije sastao se u Beogradu sa izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimirom Bilčikom i članom Odbora EP za stabilizaciju i pridruživanje Matijažom Nemecom, sa kojima je razgovarao o evropskom putu Srbije i usklađivanju Beograda sa spoljnom politikom EU.

Kako se navodi u saopštenju iz Vučićevog kabineta, Bilčik i Nemec su ponovili zahtev da Srbija uvede sankcije Rusiji i da se jače usaglasi sa politikom EU u oblasti ljudskih prava i migrantskih kretanja.

Vučić je na Instagramu napisao da je imao "otvoren i iskren razgovor" sa Nemežom i Bilčikom.

Evropski parlament će u novembru raspravljati o izveštaju u kojem se predlaže da se nastavaka pregovora sa Srbijom uslovi uvođenjem sankcija Rusiji.

Vučić je, kako se navodi, ponovio da Srbija ostaje na evropskom putu, ali kao nezavisna i suverena zemlja koja sama donosi odluke koje se tiču njenih državnih i nacionalnih interesa.

Predstavnici EP su izrazili spremnost da nastave proces međustranačkog dijaloga sa Narodnom skupštinom Republike Srbije.

Bilčik i Nemec sastali su se i sa predsednicom Vlade u tehničkom mandatu i budućom premijerkom Anom Brnabić.

Da li su sankcije Rusiji kriterijum za suspenziju pregovora Evropske unije i Srbije?

Vučić sa Saracinom o dijalogu i Berlinskom procesu

Vučić se sastao i sa specijalnim izaslanikom Nemačke za Zapadni Balkan Manuelom Saracinom, sa kojim je razgovarao o nastavku dijaloga sa Prištinom i situaciji u regionu, navodi se u saopštenju Vučićevog kabineta.

Sagovornici su se posebno osvrnuli na nastavak dijaloga Beograda i Prištine, kao i na pripreme dokumenata i značaj samog sastanka u okviru Berlinskog procesa, kao i na ostvarivanje prava na četiri slobode – slobodno kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala, piše u saopštenju.

Sastanak predsednika Srbije sa nemačkim izaslanikom za Zapadni Balkan

Vučić je istakao da se Srbija zalaže za međusobno povezivanje u regionu i da nastavlja da "odgovorno pristupa regionalnim pitanjima" u cilju očuvanja stabilnosti. Ponovio je, kako se navodi, da Srbija ostaje privržena dijalogu, ali i da nastavlja da čuva svoj teritorijalni integritet i suverenitet.

Vučić je istakao da Srbija "ceni i podržava Berlinski proces, kao format koji na konkretan način daje podstrek evrointegracijama Zapadnog Balkana", zaključuje se u saopštenju.

Rašeta: Smanjuje se manevarski prostor Beograda

Komentarišući današnje susrete Bilčika, Nemeca, ali i Saracina sa najvišim državnim zvničnicima Srbije, istraživač Novog trećeg puta Dragoslav Rašeta ističe da to treba posmatrati i kao nastavak komunikacije koja se proteklih dana odvijala između Evropskog parlementa i Beograda.

Odnosi su sve zategnutiji, ali kako smatra Rašeta nije u interesu ni Beograda ni Brisela da dođe do nekog de jure prekida i zamrzavanja pregovora:

“Jer ako je glavni interes sada Brisela da spreči širenje tog, kao što oni nazivaju malignog uticaja Rusije na Zapadni Balkan, ukoliko bi se Srbija skroz odgurala od Brisela to bi imalo kontraefekat, samo bi dovelo do ubrzano širenje istog u Srbiji. Možemo da shvatimo ovo kao poslednju opomenu, mislim da Brisel još uvek ima nekog strateškog strpljenja prema Beogradu, naročito dok ne bude formirana vlada”.

Balansiranje postaje više neizvodljivo, onaj status quo od pre početka rata je više neodrživ, a Brisel i Vašington vrše sve veći pritisak na Beograd da se odluči između Istoka i Zapada, ističe Rašeta u razgovoru za Glas Amerike:

“Kad vidimo da obavljamo tri četvrtine robne razmene sa zemljama NATO-a i zemljama EU, da je nama od kako je krenuo ovaj rat robna razmena sa Nemačkom porasla za nekih dvadesetak procenata, dok se za petnaestak posto sa Rusijom smanjila, da sa zemljama NATO-a i Zapada imamo 35 milijardi razmene, a sa Rusijom samo dve – dakle tu nema puno prostora za neko manevrisanje. Ukoliko budete primerani da donesete odluku, ta odluka, ukoliko su vam nacionalni interesi i prosperitet Srbije na prvom mestu – ta odluka može biti samo Zapad i konačno približavanje Briselu”, ističe Rašeta.

Ne propustite: Diplomate: Putinova odluka o mobilizaciji pojačaće pritisak na Srbiju oko Kosova

On smatra da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić “loše kladio” pre početka agresije na Ukrajinu i da je računao da će rat mnogo kraće trajati i da će se dogoditi neki prekid vatre:

“On je planirao da zadrži neku poziciju kakvu imaju u Evropi na primer Mađarska i Viktor Orban, da se ne odrekne tih nekih ekonomskih interesa, ali pre svega i unutrašnje bezbednosti i njegovog ličnog rejtinga koju donosi saradnja sa Moskvom, bez da rizikuje i odnos sa zapadom, što mislim da je više neizvodivo i da je taj manevarski prostor sva manji i manji. I mislim da će konačnim formiranjem vlade i zaista i nestati i da će odluka morati da se donese”, kaže sagovornik Glasa Amerike i ističe da će Srbija morati da sačuva jednu stolicu da joj se ne bi obe izmakle.

Bilčik razgovarao i poslaničkim grupama u parlamentu

Evropski parlamentarci Bilčik i Nemec danas su se sastali i sa poslaničkim klubovima u Skupštini Srbije, a kako je posle tih susreta izjavio Šef poslaničke grupe Moramo - Zajedno Nebojša Zelenović Srbija se nalazi u delikatnoj situaciji i različiti potezi vlasti, bili oni promišljeni ili ne, mogu da ugroze njen evropski put.

“Srbija treba da napravi strateški dogovor sa Evropskom unijom o evropskim i zapadnim integracijama. Neodrživo je da se Srbija ne odredi prema ruskoj agresiji na Ukrajinu”, izjavio je Zelenović na konferenciji za novinare i dodao da je vlast postupila nepromišljeno kad je u Njujorku potpisala sporazum sa Rusijom.

Uz ocenu da je Srbija trenutno u najosetljivijem političkom trenutku u poslednjih nekoliko decenija i da vlast o tome ćuti, Zelenović je rekao da pozicija Srbije i njeno mesto na Zapadu moraju da budu jedna od najvažnijih tema. O tome mora da se razgovara u Skupštini, a građani moraju da znaju šta su opcije i perspektive, rekao je Zelenović.