MOSKVA - Rusija je sprovela vežbe reagovanja na nuklearni napad, u kojima su korišćene nuklearne podmornice, strateški bombarderi i balistički projektili, u vreme pojačanih tenzija zbog navoda Moskve da se Ukrajina sprema da upotrebi takozvanu "prljavu bombu".
Ruski predsednik Vladimir Putin je putem video linka iz Moskve pratio vežbe nazvane "Grom", zamišljene da zastraše neprijatelje i prikažu moć ruskog nuklearnog oružja.
Ministar odbrane Sergej Šojgu rekao je Putinu da je smisao vežbi bio da se pripremi za "veliki nuklearni udar strateških ofanzivnih snaga, u odgovor na nuklearni napad neprijatelja."
Probno lansiranje interkontinentalnih balističkih projektila sa kopna i mora, i krstarećih raketa ispaljenih iz vazduha, sa strateških bombardera TU-95MS proteklo je uspešno - saopštio je načelnik generalštaba Valerij Gerasimov.
Putin je kasnije na sastanku obaveštajnih zvaničnika bivših sovjetskih zemalja rekao da je potencijal za konflikt u svetu i dalje visok.
Ruski predsednik Vladimir Putin nadgleda vežbe ruskih strateških nuklearnih snaga putem video linka iz Moskve, 26. oktobra 2022. Foto: Rojters via Sputnjik/Aleksej Babuškin/Kremlj
Pentagon je dan ranije saopštio da ga je Rusija obavestila o nameri da sprovede vežbe, u vreme kada NATO vežba sopstvenu upotrebu američkih nuklearnih bombi u Evropi u okviru godišnjih vojnih manevara.
Vašington je rekao da su obaveštenja smanjila rizik da dođe do pogrešne procene situacija u vreme "nesmotrene" ruske retorike, dok su zapadni zvaničnici izrazili uverenje da mogu da razliku ruske vežbe od priprema za pravi nuklearni napad.
Rusija je u sredu objavila da će nastaviti da dokazuje međunarodnoj zajednici da Ukrajina planira da upotrebi "prljavu bombu", eksploziv sa radioaktivnim materijalima.
Kijev i zapadne zemlje odbacile su takve tvrdnje Moskve kao netačne, ali su istovremeno upozorile da bi Moskva mogla to da iskoristi za dalju eskalaciju rata u Ukrajini.
Ne propustite: Bajden: Ruska upotreba taktičkog nuklearnog oružja bi bila "ozbiljna greška""Imamo informacije da se Ukrajina priprema za takvu terorističku sabotažu i nastavićemo da ubeđujemo međunarodnu zajednicu u to, kako bismo ih podstakli da preduzmu aktivne mere i spreče neodgovorno ponašanje", rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu pozvao je telefonom indijskog i kineskog kolegu u sredu i sa njima razgovarao o navodnoj pretnji. Moskva je navode iznela i na sednici Saveta bezbednosti UN iza zatvorenih vrata.
Zamenica šefa britanske misije u UN rekla je da je reč o "uobičajenim definformacijama koje Rusija iznosi".
Rusija nije javno prezentovala dokaze da Ukrajina planira da detonira "prljavu bombu", ali je objavila da je svoje snage pripremila da rade u uslovima nuklearne kontaminacije.
"Prljave bombe" - oružje straha
Glavni cilj prljavih bombi je da izazivaju paniku i strah, tako što dižu radioaktivnu prašinu i dim u atmosferu. Iako do sada nikada nije zabeležen napad prljavom bombom, dva neuspešna pokušaja da se takvo oružje detonira prijavljena su u južnoj ruskoj republici Čečeniji pre više od dvadeset godina.
Tehnički poznate kao naprave za radiološko raspršivanje, prljave bombe su relativno primitivno, neprecizno oružje. Mnogo su lakše i jeftinije za izradu od nuklearnog oružja i daleko manje opasne. Prljave bombe koriste konvencionalan eksploziv, kao što je dinamit, koji se postsavlja pored radioaktivnog materijala, koji se zatim izbacuje snagom eksplozije. Količina raspršenog radioaktivnog materijala, iako opasna, nije nužno i smrtonosna.
Broj žrtava i razmere štete od detonacije prljave bombe zavise od raznih faktora. Najvažniji je vrsta i količina konvencionalnog eksploziva koji je upotrebljen, od čega zavisi jačina eksplozije. Drugi faktor su vremenski uslovi - posebno vetar - u vreme eksplozije. Mnoge prljave bombe ne bi emitovale dovoljno radijacije da izazovu smrt ili čak težu bolest. Prljava bomba bi verovatno izazvala ograničeni broj smrtnih slučajeva. Njen glavni efekat je psihološki.
Rusija se sprema za "najtežu do sada" bitku za Herson
Ruske snage pripremaju se za "najtežu do sada" bitku za strateški važnu Hersonsku oblast na jugu, kaže ukrajinski zvaničnik. Kremlj se sprema da brani Herson, najveći grad koji i dalje drži pod kontrolom, dok Ukrajinci kreću u ofanzivu.
Vlasti u toj oblasti koje je postavila Rusija evakuišu stanovništvo na istočnu obalu Dnjepra, ali nema naznaka da vojska namerava da napusti grad, kaže Oleksi Arestovič, savetnik ukrajinskog predsednika.
"Rusi obnavljaju zalihe i regrupišu vojsku. To znači da se niko neće povući, naprotiv. Jedna od najtežih borbi će se desiti u Hersonu".
Od četiri oblasti koje je ruski predsednik ranije anektirao, Hersonska je strateški najvažnija jer se time kontroliše i kopneni put ka Krimu, koji je Rusija anektirala 2014.
Evakuacija civilia iz Hersona
"Zaspite i ne znate da li ćete se probuditi",
Na terenu su borbe i dalje intenzivne u Nikolajevu, gde se čula artiljerijska paljba sa obe strane.
U oblasti Iščenka, severno od Hersona, ukrajinske snage pokušle su da konsoliduju pozicije, ali su morale da se vrate na početne linije.
Rojtersov novinar čuo je artiljerijsku paljbu blizu Hersona.
"Zaspite i ne znate da li ćete se probuditi", kaže stanovnik Hersona Nikola Nizinec.
Pošto nema struje, gasa, dovoljno hrane i vode, mnogi su već pobegli iz Hersona.
Ruske snage pokušavale su da preuzmu grad Bakmut, koji je na putu ka gradovima Slovjansk i Kramatorsk u Donjecku.