Pitanje korišćenja i odlaganja plastike vrlo je kompleksno, jer i plastika vrlo kompleksan materijal. Građani u velikom procentu imaju svest o problemima zagađenja koje čini odbačena plastika i spremni su da više učestvuju u procesu recikliranja otpada ukoliko bi im bili pruženi adekvatni uslovi, a Srbija bi trebalo da uskladi svoje propise u skladu sa evropskim regulativama kojima se zabranjuju kese od okso-plastike, odnosno takozvane "biorazgradive" kese, rečeno je između ostalog na tribini "Pet do 12 za jednokratnu plastiku" , održanoj u petak u Beogradu.
Jedan od zaključaka tribine bio je i da bi država trebalo da formira radnu grupu sačinjenu od predstavnika više ministarstva i predstavnika civilnog društva, kako bi analizirala sve aspekte trenutnog stanja i predložila sistemska rešenja u vezi sa plastičnim i ostalim vrstama otpada.
Viktor Grujić, potpredsednik Udruženja plastičara Srbije i potpredsednik sekcije sektora plastične industrije u PKS, podsetio je da problem plastike počinje onda kad ona postane otpad, a da je plastika vrlo korisna u potrošačkom društvu. "Plastika je materijal koji je sve što mi danas trošimo učinila jeftinim i koji je omogućio potrošačko društvo". Međutim, u tom potrošačkom društvu se tako odnosimo i prema plastici - kad nešto iskoristimo, mi to bacimo, kazao je.
Kada bi se plastika zamenila papirom, papir bi postao glavni problem za zagađenje, rekao je on.
Ne propustite: Tribina o kineskim investicijama: Prioritet samo profit, država Srbija saučesnik u kršenju zakonaOn je podsetio je da su oks aditivi u Srbiju uvedeni 2012. godine i da su standardi u Srbiji napisani kopiranjem američkih, koji su u SAD i danas važeći i po kojima se oks plastika smatra biorazgradivom. U isto vreme, rekao je, okso plastika uvedena je u mnogim zemljama u okruženju.
Međutim, on je naglasio da je Evropska unija 2019. uvela zabranu korišćenja okso aditiva. "Pošto je Srbija deo Evrope i zemlja koja je u procesu pridruživanja EU, ja smatram da i mi treba da uvedemo nešto što je Evropa uvela, odnosno da se priključimo Evropi u evropskim direktivama. Šta radi ostatak sveta, to je nešto drugo", kazao je on.
Kristina Cvejanov, iz Green Loop ekspertske mreža i moderatorka tribine, rekla je da posle 20 godina građani "nemaju pojma" o tome da se PET ambalaža reciklira i da vide mnogo manje rezultate od onoga što je realno postignuto, jer "u svom okruženju ne vide da sistem funkcioniše".
Depozitni sistem, sa druge strane, koji se na primer u Hrvatskoj primenjuje od 2006. godine, za građane Srbije je potpuno nov termin - o njemu saznaju kada putuju u zemlje u kojima on postoji, ili preko rođaka i prijatelja koji žive u zemljama u kojima je vraćanje ambalaže uhodan sistem.
Polovina kapaciteta iskorišteno, dve trećine flaša završi u prirodi
Mihail Mateski, iz Srpske asocijacije reciklera i ambalažnog otpada koji je u industriji reciklaže od 2005. godine, rekao je da je 2019. procenat reciklaže u Srbiji bio između 10 i 15 odsto. Reciklaža se i tada, a "nažalost i danas, 20 godina kasnije" radila po principu otkupa od "neformalnog sektora", odnosno od privatnih sakupljača sekundarnih sirovina - preko 70 odsto.
On je rekao da je kapacitet pet fabrika za reciklažu, koliko ih postoji u Srbiji, oko 30.000 tona, dok se u Srbiji sakupi oko polovina toga - oko 15.000 tona. Uspešnost se razlikuje od godine do godine, u zavisnosti od toga da li je cena - koju diktira globalno tržište - atraktivna za sakupljače.
"Sad smo na trećini sakupljenog za reciklažu, što znači da dve trećine završi na deponijama i u prirodi", nagasio je Mateski.
Ne propustite: Bralović: Iskopavanje litijuma u Srbiji stvoriće dva i po miliona ekoloških izbeglicaLuka Starčević, šef Odseka za upravljane posebnim tokovima otpada Ministarstva za životne sredine RS, ispričao da je "histerija" u Evropi povodom plastike nastala 2017. godine, kada je Kina zabranila uvoz plastike za reciklažu. "
Znate li koji su kapaciteti za reciklažu plastike u jednoj Švedskoj? Nula! Oni šta sakupe - teraju. Oni ne mogu da prerade ono što sakupe i kada je Kina rekla 'mi više nećemo', plastika je postala pakao u Evropi", kazao je on i dodao da u evropskim lukama stoje barže plastike sa kojom se ne zna šta da se radi.
On je skrenuo pažnju i na to da ne postoji jasna definicija šta je plastika. "Prvo - mi ne znamo šta je plastika, a ne zna ni EU... zato što su (definiciju) pisali 'nesuvisli' pravnici. Pravnik bi po toj definiciji mogao da objasni i da je papir plastika", kazao je Starčević.
Pomenuo je i on primer Hrvatske koja je prve godine nakon uvođenja depozitnog sistema imala povraćaj plastike od preko 200 odsto, pošto je počelo masovno prikupljanje plastike iz životne sredine, a proces je finansiran iz državnog fonda.
Ispričao je i anegdotu prema kojoj se jedan proizvođač iz BiH "setio" da proizvedene plastične flaše direktno odvozi u Hrvatsku i ubacuje ih u automate za depozit i za to uzima novac. Zaključio je da je to model koji je primer šta ne bi treblao uvesti, ali i nastavio da Srbija ima sve preduslove da upravo taj model primeni.
Ne propustite: Ekološki aktivisti ponovo blokiraju saobraćajnice u mestima u SrbijiKoliko je skup depozitni sistem?
Mihal Mateski je rekao da je depozitni sistem "neminovnost": "Treba građane da pitamo da li danas žele i dalje da dve trećine PET boca završi u prirodi".
On je rekao da je najveći trošak za depozitni sistem uvođenje aparata za prikupljanje, njih oko 1.200 kako bi se pokrili svi glavni megamarketi. Investicija bi, podeljena na sedam godina, iznosila oko četiri miliona godišnje. "Ali niko ne priča šta gubimo ako to ne uradimo", kazao je i izneo podatak da Srbija svake godine dok ne uvede taj sistem gubi oko 10 miliona evra. Ako se napravi sistem "iz boce u bocu", odnosno za pravljenje novih boca iz ako prikupljenih sirovina, gubi se dodatnih 10 miliona evra, naglasio je Mateski.
Uvođenje sistema depozita će značiti da će aritkli biti skuplji - u proseku po pet dinara - ali "vi kao potrošač sami to plaćate, a ne svi građani". "Pitanje bi trebalo da bude za potrošače da li ste spremni da platite pet dinara više, ali da nemate ni jednu flaši više u prirodi, da imate cikluralnu ekonomiju - jer Srbija je jedna od država koja može da zatvori ceo proces".
Ne propustite: Srbija otvorila klaster 4 u pregovorima sa EULuka Starčević osporio je, međutim, ovakvo viđenje kao "jednostrano" i založio se za "integrisani pristup", odnosno da sistem depozita mora da obuhvata i rešavanje recikliranja stakla, PET ambalaže, aluminijumskih konzervi i slično. "Prvo mora da se odredi koji materijali se recikliraju", kazao je on.
Direktive koje prave "više štete nego koristi"
Viktor Grujić je kao primer spornih direkiva koje "čine više štete nego koristi", naveo je primer plastičnih čaša u automatima za tople napitke: "Vi onda imate vruć napitak u papirnoj čaši koja je s jedne strane prekrivena plastikom, ili je još gore voskirana i ima premaz koji je štetan. Vi ništa niste dobili".
Ustvrdio je i da kese, na koje se sada sveo fokus ekološke javnosti, zapravo čine vrlo mali deo celokupne ambalaže u kojoj građani donose proizvode kući, da same kese čine oko dva posto celokupne plastike koja se baca, te da bi zabrana upotrebe kesa značila veću potrošnju drugih vrsta ambalaže.
Istraživanje: Građani imaju svest da je plastika štetna
Vladan Šćekić iz Centra za unapređenje životne sredine izneo je podatke onlajn istraživanja koje je bilo fokusirano na odvajanje i odlaganje plastičnog otpada, plastične kese i njihove alternative. Gotovo svi ispitanici - njih čak 99,7 odsto - reklo je da upotrebu jednokratne plastike smatra problematičnim. Međutim, ni jedan ispitanik u istraživanju nije uspeo da prepozna sve vrste jednokratne plastike koja su im predstavljeni. Kao najveći problem, istakao je Šćekić, građani prepoznaju upotrebu PET plastike i plasičnih kesa, ali i kutije za hranu na meru.
Većina građana, takođe, misli da se u Srbiji reciklira mnogo manje otpada nego što pokazuju zvanični podaci. Gotovo polovina građana izjavila je da nema pristup posudama za odlaganje plastike, dok je situacija mnogo gora u seoskim sredinama. Okso razgradive kese, rekao je, oko trećina ispitanika smatra za manji ekološki problem što je zabluda u koju su dovedeni.
Šćekić je rekao da znajačan procenat nema dovoljno poverenja u sistem, odnosno da misli da nakon što je plastični otpad bačen u odvojeni kontejner, "dođe isti kamion i pokupi sav otpad zajedno".