VAŠINGTON - Kupci u SAD odlaze u prodavnice u kojima se nude moderni i jeftini komadi odeće - takozvana "brza moda". Ta odeća se obično ne zadržava dugo, odnosno menja se čim stigne novi trend.
"Brza moda" odnosi se na jeftinu, masovno proizvedenu odeću koja se uglanvom pravi u Kini, Indiji, Indoneziji, Tajlandu, Viijetnamu i Turskoj.
Ono na šta većina ljudi ne obraća pažnju je da se ta odeća pravi od materijala koji su loši za životnu sredinu, i da obično završava na deponijama.
"Brza moda ima velikog uticaja na okolinu. Mnogi ne shvataju koliko je vode i struje potrebno da bi se napravila jedna majica. A ako ta majica završi na deponiji, samo će se dalje razvijati matrica koja je već neodrživa", kaže Eliot Mecger sa Svetskog instituta za resurse u Vašingtonu.
Ovakva odeća nije problem samo u SAD, već i u siromašnijim zemljama u koje stiže donirana odeća, pa se kasnije preprodaje.
"Kenija i Gana uvoze veliku količinu odeće koja izaziva zagađenje. Deponije su toliko pune tekstila da on završava u okolnim vodama", kaže Erika Sirino iz Koalicije za zagađenje plastikom.
Deponija sa odećom u Čileu, arhiva
Odeća iz kolekcije "brze mode" sada se prodaje širom sveta i čini da modna industrija postane katastrofalna za životnu sredinu.
Ti komadi se često prave od sintetičkih materijala kao što su poliester, najlon i akril, koji se prave od proizvoda bazirnih na fosilnim gorivima - koja uzrokuju globalno otopljavanje.
"Većina odeće se danas pravi od plastike jer je jeftinija od prirodnih materijala", kaže Sirino.
Istraživači su do sada pronalazili mikrofiber iz odeće na zemlji i u vodi, od planina do okeana.
"Nazivamo to globalnim mikrplastičnim krugom, kada se ta vlakna pomeraju hiljade kilometara od urbanih sredina, gde ljudi nose sintetiku, do najudaljenijih delova planete kao što je vrh Mont Everesta", kaže Brita Bečler iz udruženja Konzervacija okeana.
Ne propustite: Plastika zagadila i najdublje delove okeanaSvake godine oko 6,5 miliona metričkih tona mikrofibera se ispušta u životnu sredinu - što je oko 32 milijarde majica sa kratkim rukavima.
"Kada hodate, vlakna sa tih materijala otpadaju i završavaju u vazduhu, na tlu, u vodi", napominje Bečler.
Ali, stručnjaci kažu da su zapravo najveći izvor zagađenja životne sredine veš mašine, koje u Americi nemaju filtere da zadrže mikro vlakna.
Za sada nije poznato kakav efekat ima mikrofiber na ljude.
"Kada nosimo takvu odeću potencijalno unosimo te čestice u organizam, kroz kožu ili disanje, pa smo sve vreme izloženi toksičnim hemijskim aditivima", ističe Sirino.
Za reciklažu tekstila za sada ne postoji rasprostranjen sistem, kao što postoji za papir ili staklo.
Zbog svega toga, organizacije za zaštitu životne sredine poručuju da ljudi treba da razmisle o opcijama kao što su sekond-hend prodavnice odeće, umesto da kupuju "brzu modu".
Ne propustite: Opasnost za zdravlje podstiče nove zabrane i ograničenja korišćenja "večnih hemikalija"Neke radnje, poput prodavnice jakni Patagonija iz Kalifornije, pokušavaju da svoje proizvode drže dalje od deponija - pa onda otkupljuju nošene stvari, srede ih i prodaju.
"Smanjenje uticaja na životnu sredinu mora da bude zajednička odgovornost i nas i kupaca. Zato, kada više ne koristite naše proizvode, mi ih otkupljujemo, i prodajemo nekom drugom ili od njih pravimo drugi proizvod", kaže menadžer za komunikacije u ovoj kompaniji Kori Simpson.
Agencija za zaštitu životne sredine SAD (EPA) podržava takozvani "cirkularni ekonomski pristup", odnosno da se odeća redizajnira ili da se ohrabri ponovna upotreba istog komada odeće.
"Ideja je da promenimo način razmišljanja potrošača, da umesto odeće koju će kupiti i brzo baciti, razmisle o ponovnoj upotrebi ili vraćanju tog komada na tržište", rekla je Svarupa Ganguli iz Agencije za zaštitu životne sredine.