Doktorka Debra Birks, američka ambasadorka za globalna zdravstvena pitanja i lekar u timu Bele kuće, stekla je svetski ugled zbog uspešnog doprinosa u istraživanju vakcine protiv HIV-a. Izuzetna karijera penzionisane vojne lekarke traje duže od tri decenije. Međutim, postala je poznato ime u široj javnosti otkako je na poziv potpredsednika Majka Pensa imenovana za koordinatora Radne grupe za koronavirus Bele kuće. Jedna je od dve žene iz tog tima, koja je skoro svakodnevno bila na nacionalnoj televiziji, često zajedno sa Entonijem Faučijem, najvećim stručnjakom za zarazne bolesti u Americi.
Američki mediji je često hvale i ističu da Debra Birks, takođe ima “natprirodnu sposobnost da postigne ono što želi, istovremeno govoreći ljudima ono što žele da čuju“. Drugim rečima, bolja je od bilo kog drugog zdrastvenog zvaničnika kada razgovara sa predsednikom Trampom.
Debra Birks je ovih dana učestvovala na prestižnom Forumu Nemačkog Maršalovog Fonda za SAD, koji se svake godine održava u Berlinu. Birks je govorila o temi, koju posle Faučija verovatno poznaje najbolje u svetu - fenomenu virusne pandemije i dokle se stiglo u istraživanjima i izradi vakcine protiv koronavirusa.
Ne propustite: SZO: Koronavirus možda nikad neće nestatiNjen naglasak je pre svega na potrebi udruženih međunarodnih napora, posebno razvijenih zemlja, u ponalaženju leka protiv te bolesti, koja se munjevito širila u globalnim razmerama. Aludirajući na Kinu, koja nije na vreme obavestila Svetsku zdrastvenu organizaciju (SZO) o opasnosti od pandemije dok je naručivala ogromne količine sanitetskog materijala u drugim delovima sveta, najviše u Evropi, Birks predlaže pokretanje potpuno nove međunarodne zdrastvene organizacije, koja bi funkcionisala na skladnijim osnovama od dosadašnjih:
“Pandemija koronavirusa predstavlja bezmalo urgentan poziv razvijenim zemaljama, istomišljenicima, da formiraju novu organizaciju čiji će članovi sarađivati na zajedničkim temeljima. Kada to kažem imam u vidu razmere nestašice osnovnog sanitetskog materijala (po izbijanju pandemije) kakvu nisam videla ni u sredinama sa veoma oskudnim sredstvima”.
Birks predviđa novi talas koronavirusa za svega nekoliko meseci:
“Ne bi smeli da dočekamo leto bez diverzifikacije lanca snabdevanja. Prvi put smo verovali da imamo sve što nam je potrebno. Međutim, naši trenutni lanci snabdevanja nisu stvoreni za dramatično povećanu potražnju, što je od kritične važnosti. Malo ko je mogao da predvidi da i najmanja stvar, kao što je nedovoljan broj briseva za nos, može da spreči uspeh bilo kakvog uloženog napora”.
Ne propustite: Njujork na putu ka prvoj fazi otvaranjaBirks se osvrnula i na pitanje koje često dobija - kada će ljudi moći ponovo da putuju naročito avionima? Ona smatra da to najviše zavisi od pronalaska vakcine protiv virusa i takođe detaljno opisuje vrstu vakcine, koja se trenutno istražuje kao lek protiv opake bolesti.
“Postoji nekoliko različitih vrsta antitela koja bi mogla da utiču na takav virus. Jedan od njih koji, već pravimo zove se nuklearni protein, koji neutrališe virus probijanjem opne i uništavanjem virusa iznutra. Postoji druga vrsta proteina, koji napravi premaz preko opne i time ubije virus. Treba podsetiti da virus mora da uđe u ljudske ćelije da bi se pomoću njihovog ‘mehanizma’ dalje razmnožavao. Stoga postoje dve vrste vakcina, jedna koja ne sprečava samu infekciju, ali bolest ublažava i pomaže stvaranje antitela, dok druga vrsta vakcine sprečava samo oboljenje”.
Ne propustite: Sukob politike i nauke: Da li nositi masku u eri Kovida 19Birks takodje ističe da je važno utvrditi prioritete u sprečavanju zaraze od koronavirusa. Kada vakcina bude pronađena, treba prvo zaštititi osobe obelele od dijabetesa, kao i osobe sa viškom telesne težine, smatra Birks.
U meduvremenu, američki medji izveštavaju da desetak najboljih američkih naučnika i jedan broj milijardera i lidera američkih gigantskih korporacija tvrde da su već pronašli vakcinu. Preostaju testiranja na ljudima. Ovi naučnici i njihovi finansijeri nazivaju postojeći poduhvat “Menhetn projekat za Kovid-19”, sličan onom kojem se posvetila grupa naučnika iz Drugog svetskog rata, koji su učestvovali u razvijanju prve atomske bombe na svetu.
Glavni naučnik današnjeg projekta je biolog Majkl Rosbeš, dobitnik Nobelove nagrade 2017. godine, koji ističe:
"Nema sumnje, u ovoj grupi sam najmanje kvalifikovan”.