Administracija predsednika Bajdena odobrila je kontroverzni projekat bušenja nafte na Severnoj padini Aljaske, a taj potez je odmah izazvao osude od strane ekologa koji smatraju da je suprotan ranijim obećanjima predsednika - demokrate.
Saopštenje je objavljeno dan nakon što je administracija saopštila da će zabraniti ili ograničiti bušenje u nekim drugim oblastima Aljaske i Arktičkog okeana, što je korak u drugom smeru, odnosno smeru zaštite životne sredine.
Projekat Vilou ("Vrba"), koji je odobrio Biro za upravljanje zemljištem, dozvoljava otvaranje tri lokacije za bušenje nafte na kojima bi ukupno bilo do 199 bušotina.
Druge dve lokacije predložene za projekat su odbijene. Kompanija Konoko Filips, koja razvija projekat, rekla je da smatra da opcija sa tri lokacije "može da funkcioniše" i da je "prava odluka za Aljasku i našu naciju", kako je saopštio predsednik i direktor kompanije Rajan Lens.
Kompanija Konoko Filips, sa sedištem u Hjustonu, će se odreći prava na oko 27 hiljada hektara postojećeg zakupljenog zemljišta u Nacionalnom rezervatu na Aljasci.
Klimatski aktivisti bili su nezadovoljni što je Bajden spreman da odobri projekat, za koji su rekli da ugrožava njegovo nasleđe. Dozvola naftnoj kompaniji Konoko Filips da nastavi sa planom bušenja takođe bi prekršila Bajdenovo obećanje da će zaustaviti nova bušenje nafte na javnom zemljištu, kažu ekolozi.
Odluka administracije verovatno neće biti poslednja reč, s obzirom da se očekuje da će ekološke grupe pokrenuti sudske parnice.
Ne propustite: Da li život na Aljasci previše zavisi od nafte?Projekat "Vrba" Konoko Filipsa na Aljasci mogao bi da proizvede do 180 hiljada barela nafte dnevno, stvori do 2.500 radnih mesta tokom izgradnje, i 300 dugoročnih radnih mesta, i generiše milijarde dolara u licencama i poreskim prihodima za federalnu, državnu i lokalnu vladu, kaže kompanija.
Projekat, koji se nalazi u Federalnim rezervama nafte na Aljasci, uživa široku političku podršku u toj saveznoj državi. Zakonodavci Aljaske nedavno su se sastali sa sekretarkom za prirodne resurse Deb Haland da bi zatražili podršku za projekat Vilou.
Međutim, aktivisti za zaštitu životne sredine promovisali su kampanju #StopWillow na društvenim medijima, pokušavajući da podsete Bajdena na obećanja da će smanjiti emisiju štetnih gasova i promovisati čistu energiju.
Kristi Goldfus, bivša zvaničnica Bele kuće u vreme predsednika Obame, koja je sada šefica politike u Savetu za odbranu prirodnih resursa (NRDC), rekla je da je "duboko razočarana Bajdenovom odlukom da odobri Vilou, koji će, prema procenama Saveta, dovesti do ispuštanja štetnih gasova ravno emisiji koju stvara više od milion domaćinstava.
"Ta odluka je loša za klimu, za životnu sredinu i za starosedelačke zajednice na Aljasci koje se protive tome i smatraju da se njihovi glasovi nisu čuli“, rekla je Goldfus.
ARHIVA: Zgrada kompanije Konoko Filips u centru Enkoridža na Aljasci, 10. februara 2020.
Predviđajući takvu reakciju među ekološkim grupama, Bela kuća je u nedelju saopštila da će Bajden sprečiti ili ograničiti bušenje nafte na 16 miliona jutara na Aljasci i Arktičkom okeanu. Planom bi se sprečilo bušenje na skoro 1,2 miliona hektara zemlje u Bofortovom moru – zatvarajući ga za istraživanja nafte – i ograničilo bušenje na više od 5 miliona hektara u Nacionalnom rezervatu nafte.
Povlačenje iz obalskog područja osigurava da će važna staništa za kitove, foke, polarne medvede i druge divlje životinje "biti zauvek zaštićena od razvoja u rudarstvu", navodi se u saopštenju Bijele kuće.
Republikanski senatori sa Aljaske upozorili su da bi bilo kakva dalja ograničenja mogla da unište projekat, što bi ga učinilo ne ekonomičnim.
Dvostranačka kongresna delegacija Aljaske sastala se početkom marta sa Bajdenom i njegovim savetnicima da bi se izjasnili za projekat, dok su se grupe za zaštitu životne sredine okupile i pozvale protivnike projekta da vrše pritisak na administraciju.
Gradonačelnica grada Nuiksat, Rozmari Ahtuangaruak, čija je zajednica od oko 525 stanovnika najbliža predloženom projektu, otvoreno se izjasnila protiv, zabrinuta zbog uticaja na kanadske irvase i način života njenih stanovnika. Plemenski savet Naksragmiut, u još jednoj zajednici na severu, takođe je izrazio zabrinutost oko projekta.
Međutim, postoji "većinski konsenzus" u regionu Severne padine Aljaske koji podržava taj projekat, rekao je Nagruk Haršarek, predsednik grupe Glas arktičkih starosedelaca, čiji su članovi lideri iz čitavog regiona.
Ne propustite: Bajdenovo obećanje o smanjenju zagađenja - "prekretnica" u borbi protiv globalnog zagrevanjaU međuvremenu, administracija je preduzela korake da zaštiti više od pet miliona hektara nalazišta nafte unutar prirodnog rezervata od 9 miliona hektara na Severnoj padini Aljaske, koji je pre jednog veka izdvojen i sačuvan za buduću proizvodnju nafte.
Projekat Vilou se nalazi u rezervatu, a Konoko Filips dugo drži zakup za lokaciju. Na oko polovini rezervata je zabranjeno iznajmljivanje zemljišta za bušenje nafte i gasa, prema pravilu iz Obamine ere, koje je prošle godine obnovila Bajdenova administracija.
Oblasti koje treba zaštititi uključuju Tešekpuk jezero, Utukok, Kolvil River, Kasegaluk Lagunu i Perd Bej specijalne zone, poznate po svojim globalno značajnim staništima za grizlije i polarne medvede, irvase i stotine hiljada ptica.
Ebigejl Dilen, predsednica ekološke grupe Zemaljska pravda, pozdravila je novi plan očuvanja, ali je rekla da ako Bajdenova administracija veruje da ima ovlašćenje da ograniči razvoj nafte u rezervatu nafte, zvaničnici bi trebalo da prošire tu zaštitu na lokaciju Vilou.
"Oni imaju ovlašćenje da blokiraju Vilou", rekla je u Dilen u nedelju.