Korist koju donosi rad od kuće, uključujući izbegavanje dugog putovanja do posla i nazad i bolju ravnotežu između rada i života, dobro je dokumentovan, ali zaposleni bukvalno plaćaju za tu privilegiju, navodi se u studiji Nacionalnog biroa za ekonomska istraživanja.
"Ljudi će morati da odrede poseban prostor za rad od kuće", kaže Kristofer Stenton, vanredni profesor na Poslovnoj pškoli Univerziteta Harvard, jedan od koautora studije.
"Za mnoge koji žive u mnajim stanovima i slično, pre pandemije to nije bilo realistično kao dugoročno rešenje, a to znači da na kraju ti ljudi treba da se presele u veću kuću".
Ne propustite: Psiholog Jelena Kecmanović: Svi imamo pravo na patnjuIstraživači su analizirali podatke Biroa za popis stanovništva SAD i utvrdili da su - između 2013. i 2017. godine - domaćinstva u kojima je bar jedna osoba radila od kuće prosečno trošila više na stanarinu, kako bi pokrila trošak dodatne sobe neophodne za rad od kuće.
"Domaćinstvo koje je trošilo oko 1.000 dolara mesečno na stanarinu, počelo je da troši oko 1.070, što je povećanje od oko sedam odsto u proseku, kada govorimo o preraspodeli primanja", dodaje Stenton.
Istraživači procenjuju da bi oko 10 odsto ljudi koji su radili u kancelarji pre pandemije mogli da se prebace na rad od kuće u potpunosti. Nedavna Upvork (Upwork) studija nagoveštava da će 36 miliona Amerikanaca raditi od kuće do 2025. godine - što je povećanje od 87 odsto u odnosu na nivo pre pandemije, a svi ovi radnici bi potencijalno mogli da snose dodatne troškove.
Dodatni trošak lakše podnose domaćinstva sa visokim primanjima, ali za ona koja zarađuju manje novca, to bi predstavljalo veće opterećenje.
"Tako da za u takvim domaćinstvima, moguće da su se troškovi povećali za 20 odsto zbog radnika koji ne idu na posao, u poređenju sa domaćinstvima u kojima radnici idu na posao", kaže Stenton.
"To je prilično značajan deo troškova za domaćinstva koja su u donjoj polovini kada je reč o primanjima".
Ne propustite: Anketa: Skoro pola Amerikanaca veruje da se neće vratiti na posaoZaposleni bi međutim mogli da dobiju malu pomoć poslodavaca u pokrivanju tih troškova.
"Moja pretpostavka je da će im firme nadoknaditi deo tih gubitaka i da će svoju uštedu od iznajmljivanja kancelarijskog prostora prebaciti radnicima", dodaje Stenton.
Firme bi mogle da budu motivisane zato što prepoznaju da kada imate adekvatno okruženje da radite od kuće - to doprinosi većoj produktivnosti.
"Mislim da će se pokazati da rad u malom prostoru koji je ergonomski neodgovarajući dovodi do zamora i dugoročno gledano manje produktivnosti", kaže Stenton i zaključuje:
"Upravo zato, verujem da će poslodavci želeti da se pobrinu da imaju radnike sa odgovarajućim uslovima za rad od kuće".