Američka ekonomija smanjila se drugi kvartal zaredom - od aprila do juna, i to po godišnjoj stopi od 0,9 odsto, tako da je prema jednom čestom načinu merenja najveća svetska privreda ušla u recesiju.
Sekretarijat za ekonomiju objavio je pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) - najšireg merila snage američke ekonomije, koji je usledio posle smanjenja od 1,6 odsto u prvom kvartalu 2022. godine - od januara do marta.
Neki ekonomisti gledaju na dva uzastopna kvartala sa negativnim rastom kao na indikaciju recesije, ali neki drugi misle da je to previše jednostavno posmatranje parametara i ukazuju na naizgled kontradiktorne aspekte američke ekonomije - stotine hiljada novih radnih mesta se otvaraju svakog meseca i stopa nezaposlenosti je najnižem nivou skoro pola veka (3,6%), čak i sada kada inflacija raste najbržim tempom u četiri decenije.
Evo kako je to objasnio Mark Hamrik, viši ekonomski analitičar portala Bankrate.com:
„Sada znamo da je ekonomski rast bio negativan u dva uzastopna kvartala. Nije sasvim jasno da li je recesija počela, s obzirom na postojano snažno tržišta rada“.
Hamrik je dodao da će na kraju „na pitanje o recesiji odgovoriti Nacionalni biro za ekonomska istraživanja".
"Ovaj prvi pokušaj da se obuhvati ekonomski rast u drugom kvartalu treba uzeti sa više nego poslovičnom rezervom, jer će biti revizije ovih podataka".
Ne propustite: Federalne rezerve ponovo podigle kamatnu stopuEkonomski izveštaj objavljen je dan pšošto je što je američka centralna banka -Federalne rezerve (Fed), povećala svoju referentnu kamatnu stopu za tri četvrtine procenta, u okviru svojih stalnih napora da obuzda rastuće cene u maloprodaji.
Predsednik Feda Džerom Pauel izjavio je je da bi "još jedno neobično veliko povećanje moglo da bude prikladno" na sastanku centralne banke u septembru.
„Nedavni pokazatelji potrošnje i proizvodnje su omekšali“, naveo je Fed, u saopštenju povodom najavljivanja povećanja stope. „Bez obzira na to, dobici na tržištiu rada su bili snažni poslednjih meseci".
Pauel je na konferenciji za novinare u sredu rekao:
„Naš cilj je da smanjimo inflaciju i imamo takozvano meko sletanje, pod kojim mislim na sletanje koje ne zahteva značajno povećanje nezaposlenosti. Razumemo da će to biti priličan izazov. Poslednjih meseci postalo je veći izazov".
Usporena američka ekonomija, bilo da je zvanično u recesiji ili ne, takođe ima ključne političke implikacije. Uoči izveštaja Sekretarijata za ekonomiju, predsednik SAD Džo Bajden rekao je ove nedelje da ne veruje da je ekonomija u recesiji ili da se kreće ka recesiji.
Međutim, opozicioni republikanci bez dileme će prikazivati ekonomiju kao da je u recesiji i kriviti Bajdenovu ekonomsku politiku, uoči izbora za Kongres u novembru, kada se nadaju da će ponovo preuzeti kontrolu nad jednim ili oba doma, u kojim većinu trenutno imaju predsednikove demokrata.
Današnja procena bruto domaćeg proizvoda za preiod od aprila do juna prva je od tri koje će vlada objaviti u narednim nedeljama. To je označilo naglo slabljenje u odnosu na rast od 5,7 odsto koji je ekonomija ostvarila prošle godine kada se ekonomija brzo oporavila od posledica pandemije koronavirusa. To je bila najbrža godišnja ekspanzija od 1984.
Kvartalni pad ima i pozitivne i negativne strane kada je reč o nacionalnoj ekonomiji.
Potrošnja, koja čini 70 odsto američke ekonomije, porasla je za jedan procenat na godišnjem nivou, što je značajno usporavanje u odnosu na prethodne kvartale. Izgradnja kuća je opala za 14, dok se poslovna izgradnja smanjila za 11,7 odsto na godišnjem nivou. Međutim, potrošnja federalne vlade smanjila se za 3,2 procenta.