Kada je reč o medijima i uticaju koji imaju na demokratiju i političku polarizaciju u Sjedinjenim Državama, Amerikanci su skloni da misle da mediji donose više štete nego koristi.
Skoro tri četvrtine punoletnih Amerikanaca veruje da se zbog medija povećava politička polarizacija u zemlji, a nešto manje od polovine ispitanika kaže da ima malo poverenja, ili da nema poverenja u njihovu sposobnost da izveštavaju pošteno i tačno, prema novom istraživanju koje su sproveli Asošijeted pres, NORC centar za istraživanje javnog mnjenja i neprofitna organizacija za ljudska prava Robert F. Kenedi.
Anketa, objavljena uoči obeležavanja Svetskog dana slobode štampe, pokazuje da Amerikanci osećaju veliku zabrinutost u pogledu dezinformacija - i uloge u njihovom širenju koju imaju sami mediji, zajedno sa političarima i kompanijama za društvene medije - ali mnoge takođe brinu sve veće pretnje po bezbednost novinara.
Ne propustite: Bajdenova kartica sa beleškama pokreće pitanja o saradnji Bele kuće s medijima“Vesti razdražuju ljude", kaže 53-godišnja Barbara Džordan, iz Hačinsona u Kanzasu, koja glasa za Demokratsku stranku. Džordan dodaje da sada sama istražuje stvari na internetu umesto da veruje onome što vidi u vestima na televiziji. "Bolje vam je da odete na Gugl. Verujem internetu više nego što verujem televiziji."
Zbog gubitka poverenja, mnogi Amerikanci osećaju potrebu da odbace tradicionalne, "mejnstrim" medije, a često se okreću društvenim mrežama i nepouzdanim internet sajtovima, koji šire netačne tvrdnje i mogu da postanu zatvoreni, stranački prostor istomišljenika, što dovodi do dalje polarizacije.
Dok mala većina Amerikanaca i dalje ima određeni stepen poverenja u sposobnost medija da izveštavaju potpuno i tačno o aktuelnim događajima, samo 16% kaže da imaju veliko poverenje u tu sposobnost. 45% kaže da ima "malo poverenja ili uopšte nema poverenja" u to.
Istraživanje je pokazalo i komplikovane stavove mnogih Amerikanaca u odnosu na medije. Većina ispitanih kaže da su dubinske analize u medijima i istraživačko novinarstvo veoma korisni ili izuzetno korisni za njih, da bi bolje razumeli teme koje smatraju važnima, ali su skloniji da kažu da redovno pregledaju novinske naslove, nego da čitaju dublje analize i istraživačke tekstove. A dok je sveukupno poverenje u medije na niskom nivou, većina ispitanika kaže da mediji rade bar nešto dobro kad pokrivaju teme od značaja za njih.
Četvoro od 10 Amerikanaca kaže da štampa nanosi više štete nego koristi američkoj demokratiji, a samo dvoje od 10 veruje da se mediji trude da je zaštite. Još četvoro od 10 kaže da ni jedno ni drugo nije tačno.
ARHIVA - Predsednik Donald Tramp stoji ispred mikrofona obraćajući se novinarima u Beloj kući, 7. februara 2020. (Foto: AP/Patrick Semansky)
Kablovske stanice koje su naklonjene jednoj ili drugoj velikoj američkoj partiji i platforme za društvene medije su doprinele problemu pošto su uslovile mnoge Amerikance da jedni druge vide kao neprijatelje, ističe Džo Salenja, republikanac sa Long Ajlenda u Njujorku.
“Mislim da to razara ovu zemlju", izjavio je za AP 50-godišnji Salenja. "Od izbora 2016, mislim da se stanje još značajno pogoršalo."
Republikanci gledaju na medije manje povoljno nego demokrate, a 61% republikanaca smatra da nanose štetu demokratiji, naspram 23% demokrata i 36% nezavisnih birača, koji ne naginju ni jednoj ni drugoj stranci. Većina glasača obe stranke veruje da mediji dolivaju ulje na vatru političkih podela, ali su republikanci mnogo više nego demokrate skloni da kažu da je to često slučaj.
Više republikanaca, takođe, veruje da na medije snažno utiču američka vlada i politički stavovi samih novinara.
Posle medijskog praćenja nedavnih predsedničkih izbora, pandemije koronavirusa, protesta zbog policijskih ubistava američkih crnaca i drugih događaja, Dženis Fort je ostala uverena da se medijima ne može verovati. Jedna stanica će pokriti priču koju druge stanice ignorišu, posle čega gledaoci više nisu sigurni kome da veruju.
“Svi pričaju različitu priču. Mediji po svemu sudeći ne rade ništa osim što izazivaju strah", kaže Fort, penzionisana 71-godišnja republikanka koja živi u mestu Navar na Floridi. "Što se tiče mene i većine ljudi koje poznajem, imamo osećaj kao da potpuno živimo u mraku."
Ne propustite: Raskidi ugovora sa popularnim voditeljima na Fox Njuzu i CNNIstraživanje je pokazalo da je fragmentacija medijskog ekosistema, koju pre svega pokreće internet, doprinela polarizaciji. Eksperti kažu da pojačane političke podele u Americi imaju više uzroka - kao što je, na primer, određivanje granica izbornih okruga na takav način da ide u prilog jednoj ili drugoj stranci, čime se smanjuje politička konkurencija, ili ponašanje političara koji svesno podstiču strahove i nepoverenje. Medijska fragmentacija i netačne informacije takođe ostavljaju jasne posledice.
“Trebalo bi da nas brine zdravlje demokratije", kaže Džošua Taker, politikolog na Njujorškom univerzitetu koji proučava stranačke podele i kodirektor je Centra za društvene medije.
Zabrinutost zbog pretnje dezinformacija ujedinjuje Amerikance, glasače obe partije, a 9 od 10 odraslih Amerikanaca smatra da dezinformacije predstavljaju problem. Trećina odraslih Amerikanaca kaže da vidi priče sa netačnim tvrdnjama političara ili obmanjujućim naslovima svakog dana.
“Dobro novinarstvo i dalje postoji, ali je internet doveo do toga da svako može da bude, pod navodnicima, novinar", ističe Kris Netel iz Hikori Krika u Teksasu, koji kaže da naginje demokratama.
Your browser doesn’t support HTML5
Novinarstvo kojem fokus nije na problemima, nego na rješenjima
“Postoje određeni mediji koji svoj program namenjuju samo jednom segmentu društva i onda ti ljudi misle, jer je to sve što čitaju, da i drugi imaju ista uverenja".
Društvene mreže igraju ključnu ulogu, a skoro dve trećine ispitanika kaže da, kada vide neku priču na društvenim mrežama, očekuju da će biti netačna ili neprecizna. Oni koji kažu da se redovno oslanjaju na društvene mreže kao izvor informacija su više skloni da veruju tim medijima od ostalih Amerikanaca.
Sveukupno, oko 6 od 10 ispitanih kažu da mediji snose krivicu za širenje dezinformacija, a sličan procenat veruje da mediji imaju veliku dužnost u rešavanju tog problema. Većina takođe smatra da i drugi, uključujući kompanije za društvene mreže i političare, snose odgovornost i za širenje informacija i imaju dužnost da spreče to širenje.
“Toliko ljudi se informiše na društvenim mrežama, i ljudi veruju u to što žele da veruju", kaže Araseli Servantes, 39-godišnja stanovnica Čikaga i majka četvoro dece koja se izjašnjava kao republikanka.
Kada je reč o zaštiti slobode medija u Sjedinjenim Državama, 44% ispitanika kaže da američka vlada obavlja dobar posao, a 24% smatra da je vlada loša u zaštiti novinara. Većina Amerikanaca oseća bar određeni stepen zabrinutosti za bezbednost novinara, a oko trećine ispitanih kažu da su veoma zabrinuti, ili čak izuzetno zabrinuti za bezbednost novinara.