Kako uticaj klimatskih promena postaje sve očigledniji, stručnjaci navode da svet treba da uradi više nego samo da spreči emisiju gasova, koji stvaraju efekat staklene bašte. Potrebno je preduzeti agresivnije korake kako bi se ti gasovi eliminisali iz atmosfere. I dok inženjeri pokušavaju da pronađu nova visoko-tehnološka rešenja, naučnici tvrde da priroda već nudi alate, koje je moguće primeniti odmah. Travnjaci širom sveta u stanju su da upiju tone ugljen-dioksida. Jedna stočarska farma u Teksasu trenutno radi na obnavljanju ogoljenog pašnjaka, kako bi se što pre uključila u borbu protiv klimatskih promena.
Na ranču u severnom Teksasu, stoka pase na pašnjacima, na kojima je trava visoka do struka. Tu je odrasla Meredit Elis, koja sada na istom mestu podiže svog četvorogodišnjeg sina.
“Sve što sada radim je zbog njega, mislim na njegovu budućnost i kako će svet izgledati kada on dođe u moje godine“.
Your browser doesn’t support HTML5
Američki rančeri u borbi klimatskih promena
Elis brine o suši, poplavama i ostalim katastrofama s kojima može da se suoči zbog klimatskih promena. To je i veliki razlog zbog kojeg svoju stoku uzgaja drugačije od većine.
Njeni pašnjaci su nalik na livade, dok ostali izgledaju kao travnjaci ispred nečije kuće.
Džef Gudvin sa Istraživačkog instituta Nobl kaže da je to bitno, jer trava uzima ugljen dioksid iz vazduha i šalje ga do korena.
“Što je veća proizvodnja stočne hrane, što su dublji korenski sistemi i više ugljen dioksida zadržavamo iz atmosfere”.
Procenjuje se da širom sveta, ogoljena zemljišta prekrivaju oblast veličine Meksika.
Gudvin i Institut Nobl rade na tome da taj trend promene, razvijajući tržište koje nagrađuje Elis i ostale, koji obnavljaju zemljište sposobno da upije ugljen-dioksid i ostale gasove.
“Ne mislim da je ugljenik rešenje. Nije jedino rešenje. Ukoliko izgradimo tržište ugljenika ne mislim da ćemo biti jednako uspešni kao sa tržištem uslužnog ekosistema”.
To je zato što zdrav ekosistem farmi čini za okolinu mnogo više od skladištenja ugljen-dioksida, obja[njava Meredit Elis.
“Kiša koja padne u preriji pročišćava se kroz korenje i potom stiže u ovaj potok. Do momenta dok stigne dovde voda je kristalno čista. To je kao da imamo džinovski filter za vodu”.
Što znači čistiju vodu za populaciju nizvodno. To je vredno novca. I to je samo početak, ističe Gudvin.
“Imamo nameru da izgradimo strategiju i okvire da se bavimo biodiverzitetom ili drugim uslugama ekosistema, koje naši proizvođači pružaju danas, ali za koje nisu nagrađeni”.
Elis kaže da novac može da podstakne druge vlasnike imanja da rade isto što i ona, ali to nije razlog zašto ona to radi.
“Kako da merite? Kako da odredite potreban kojiko je leptira monarha potrebno za ovu oblast? Koliko je to važno za čovečanstvo i našu planetu? Mislim da je veoma važno, a ne nešto što treba zanemariti”.
Neke od većih prehrambenih kompanija zainteresovane su za ovo tržište. Nobl procenjuje da bi do 2022. godine mogli da počnu sa nagrađivanjem vlasnika.