Najava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da Srbija planira nabavku novih borbenih aviona, u okviru koje su u javnosti posebno pomenute Sjedinjene Države kao zemlja od koje bi avioni mogli da budu kupljeni, privukla je pažnju ne samo domaće javnosti, nego i svetskih medija. Analitičari sa kojima je razgovarao Glas Amerike ocenjuju da je reč prvenstveno o pitanju spoljne politike i naznaka njene promene, mnogo više nego što je to pitanje strategije modernizacije vojske i odbrane.
Aleksandar Vučić izjavio je u nedelju da su pokrenute "određene inicijative" za jačanje Ratnog vazduhoplovstva Vojske Srbije, posebno bombarderske komponente.
"Obnovili smo dobrim delom bombardersku avijaciju, imamo danas deset ‘Orlova’, imamo i ‘Super Galebe G-4' koje možemo koristiti u tim akcijama, ali to mora biti mnogo jače. Gledaćemo da kupimo lovce-bombardere koji su sposobni da vode i blisku borbu u vazduhu ali i da deluju po ciljevima na zemlji“, rekao je Vučić novinarima u Sremskoj Mitrovici. Međutim, provladini tabloidi preneli su vest da Srbija planira nabavku američkog aviona T7A, a da je alternativa, ukoliko to ne uspe, nabavka ruskog aviona Suhoj - SU25.
Ne propustite: “EU očekuje da se pitanje Kosova reši u narednim mesecima”Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže za Glas Amerike da u priči o nabavci aviona postoje dve komponente - politička i vojna.
"Potpuno je jasno da je predsednik Aleksandar Vučić odlučio da napravi zaokret prema Amerikancima. To se primećuje po medijima, po nastupima zvaničnika već nedeljama. Kontekst je jasan - Kosovo i Metohijja. Odjednom tokom demonstracija prepoznati su Rusi kao problem, a poslednjih nekoliko godina naoružanje je bilo referenca pre svega spolje politiike. Izbor sredstava koja su kupovana mislim da nikada nije bio realno posledica potrebe Vojske Srbije za određenim sredstvom, koliko je bilo potrebno da to bude kupljeno od Rusa, Kineza, Nemaca, Francuza... Amerikanci su ostli isključeni i mislim da je sad politička ideja da se nešto kupi od nauružanja, nešto što zvuči dobro, nešto što može da se jako lepo predstavi njima", kazao je on.
Vojni analitičar Aleksandar Radić, Foto: VOA
Sa stručne strane, nastavlja, nema plana "gde bi se udenulo jedno ovakvo sredstvo":
Radić podseća da je Aleksandar Vučić 2015. godine najavio kako će revolucionalnim koracima za tren oka avioni biti modernizovani. Četiri godine kasnije, ništa revolucionarno se nije dogodilo. Jedan deo "Orlova" jeste remontovan, ali su oni vraćeni u jedinice onakvi kakvi su bili, odnosno kakvi su izašli iz fabrika.
Radić ocenjuje da je projekat u dubojok krizi i da ta treba prikriti te da je to takođe motiv da se uđe u priču sa američkim T7A, jer taj avion po performansama približno odgovra "Orlu".
"Reč je o namenskom školskom avionu koji ulazi u američko naoružanje 2023. godine", precizira Radić i kaže da srpskom javnom mnjenju kroz tabloide nije zgodno predočiti da je reč o školskom avionu, pa se zato on predstavlja kao bombarder.
Koz pregovore sa Amerikancima, kaže, avion bi se mogao donekle modifikovati čime bi postao višenamenski avion, prikladan siromašnijim zemljama koje ne mogu da sebi priušte vrhumski borbeni avion.
Srbija ima preveliki broj (zastarelih) aviona
Petar Vojinović, glavni urednik portala Tango siks, specijalizovanog za pitanje vazduhoplovstva, takođe smatra da je najava možda uslovljena pričom oko pregovora o Kosovu, "pa je jedna od opcija američka, što bi možda bio adut za naklonost Amerike".
"Mazanje očiju" pričom o ruskom Suhoju
Aleksandar Radić kaže i da je u tabloidima namerno stvarana konfuzija zbog preovlađujućeg rusofilsog raspoloženja publike tabloida pričom o tome da se bira između američkog i ruskog aviona.
"Problem je što su to dva aviona potpuno različite kategorije, a još veći problem je što se ruski 'Suhoj 25' ne proizvodi već 30 godina i jako je teško zamisliti da neko može da obnovi proizvodnu liniju", kaže Radić.
Naglašava da taj avion nije opcija, ni kao nabavka polovnih aviona, jer ruska avijacija drži sve postojeće avione i računa na njihovu upotrebu do kraja njihovog veka trajanja.
"Ali sa druge strane, na osnovu izjava zvaničnika Ministarstva odbrane, Srbija se ipak nalazi u sledećem krugu strateškog planiranja nabavke novih aviona u narednih 10 godina. To se sigurno neće dogoditi sledeće godine ili one tamo, ti procesi traju. Vrlo konkretno - u pitanju je optimizacija prevelikog broja aviona koje sada imamo. Sada imamo 11 ili 12 tipova letelica u srpskom vazduhoplovstu. Imamo tri najbitnija tipa - lovac MiG-29, jurišnik 'Orao' i školsko-borbeni avion 'Super galeb G4'. Ova poslednja dva, 'Orao' i G4 su sada na raskrsnici", kaže on i objašnjava da će se ili ući u modernizaciju starih aviona, ili ići na nabavku novih.
Srbija tu ima problem, nastavlja Vojinović, jer nema milijardu i više dolara koliko je potrebno da zameni sva tri tipa aviona jednim, jer višenamenski borbeni avioni su najskuplji. "Jedna ekskadrila takvih aviona košta preko milijardu dolara", pojašnjava on.
Zbog toga Srbija razmišlja u smeru da ako ima MiG-ove 29, rešen je lovački deo do 2025-26. godine, a ako ima dva aviona G4 ili orao koji služe i za obuku i jurišne zadatke, "hajde barem da ta dva zamenimo za jedan".
Tu postoji nekolio opcija. Jedna je ono što srpsko ratno vazduhoplovstvo najintimnije želi - ruski Jakovljev "JAK 130", "najmodernija ruska opcija" i postoji najmanja a najmodernija ocija, za sada ipak samo šklskog aviona - Boingov T7A. "To je rešenje koje je namenjeno za potrebe obuke američkog ratnog vazduhoplovstva, što nije toliko adekvatno", precizira Vojinović.
Neophodna modernizacija ili bacanje para?
Odgovarajući na naše pitanje da li je za zemlju kao što je Srbija, koja se nalazi u okruženju NATO zemalja, pred nastupajuću ekonomsku krizu nesagledivih razmera zbog pandemije koronavirusa smisleno da ulazi u nabavku skupih borbenih aviona, Radić ocenjuje da modernizacija vojske jesteneophodna.
"Nažalost, potezi koji su povučeni unazad 3-4 godine, imam jak utisak, su urađeni preko noći bez jasnih procena kuda to vodi na duže staze", kaže Radić i precizira da je nabavka aviona MiG-29, u koju su uložene velike pare, ima ograničeni životni vek. "Tim avionima je već prošao životuni vek u većini primeraka, Rusi mogu da ga produže na 40 ili 45 godina, ali već možemo da pričamo o tehnološkim rizicima i mi znamo da do kraja 2020-ih godina mora da se donese određena odluka i da deo potrošnje novca u državi ima i tu komponenta bez obzira na krizu".
Radić kaže da i Srbija, kao neutralna zemlja, mora da ima mnogo jači sistem nego kao kad bi bila zemlja NATO saveza. Sve i da jesmo u savezu, kaže, morala bi da postoji modernizacija vojske, ali je dugoročni plan svakako neophodan.
"Mislim da u našoj politici nije procena vojnih potreba, koliko je težište zapšravo stvaranju reference u spoljnoj politici. Mnogo je važnije uputiti poruku Vašingtonu da je Srbija partnerska zemlja", zaključuje Radić podsećajući da vojnici Srbije ne učestvuju u akcijama NATO-a po svetu, da je javno mnjenje anti-NATO opredeljeno i da zato to mora da se "premosti".
Petar Vojinović, glavni urednik i vlasnik portala Tango siks, specijalizovanog za praćenje avijacije (Foto: Fejsbuk)
I Petar Vojinović smatra da je modernizacija neophodna.
Ovakva vrsta nabavke, nastavlja on, se dešava nekoliko godina. Cena, koja bi mogla da budem između 300 i 700 miliona evra, plaća se u tranšama - svake godine po 100 ili 200 miliona evra.
"To Srbija može da izdrži, odnosno mogla je po nekim prethodnim računanjima. U tom slučaju bi se stopirali procesi modernizacije aviona Orao i planirane modernizacije aviona G4".
Vojinović podseća da se slična stvar dogodila i sa srpskom bespilotnom borbenom letelicom "Pegaz", koja je godinama razvijana i što je prekinuta kada je predsednik države tražio da se nađe bolje rešenje. Kupljena je kineska bespilotna letelica, ali uz obavezu kineskih stručnjaka da završe projekat "Pegaza".
Ne propustite: Srbija dobila šest kineskih bespilotnih letelica, analitičari oprezniMožda se sada slično događa, da ti programi modernizacije Orla i G4, da se ipak vidi da ako ne bude bilo para u budićnosti da se ipak ta dva tipa zamene jednim.