Ruski predsednik Vladimir Putin predstavlja se kao mirotvorac na Bliskom istoku, arbitar kome regionalni lideri mogu da se obrate, siguran u uverenju da su vlastodršci dobri, a promena režima loša, kažu analitičari. Međutim, kada je reč o ruskom susedu Ukrajini, situacija je drugačija.
Ruske separatističke snage na istoku Ukrajine pojačale su napade poslednjih dana, a u sredu su izvele snažno bombardovanje ukrajinskih odbrambenih položaja oko lučkog grada Mariupolja, tvrde ukrajinska vlada i nezavisni posmatrači.
Proruski separatisti otvorili su vatru na ukrajinske snage više od 30 puta 16. oktobra, ubivši jednog i ranivši jednog ukrajinskog vojnika. Dan ranije, dva ukrajinska vojnika ubio je snajper, saopštili su ukrajinski vojni zvaničnici.
Ukrajinski zvaničnici takođe su optužili snage koje podržava Rusija za napad minobacačiima kalibra 88 milimetra, čija je upotreba ograničena sporazumom iz Minska iz 2015. postignutim između Rusije i Ukrajine.
Sporazum je za cilj imao rešavanje konflikta u istočnoj Ukrajini, u regionu Donjeck, gde je u pobuni koju podržava Moskva ubijeno više od 14.000 civila, od početka sukoba u aprilu 2014, malo nakon što je Moskva anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim.
Nejasno je zbog čega snage koje sponzoriše Kremlj intenziviraju svoje napade i ide li to protiv nedavnih poteza Kijeva i Moskve ka organizovanju ozbiljnih pregovora na kojima bi se finalizirao mirnovni sporazum kojim bi dve otcepljene republike u Donjecku dobile samoupravu, mada bi ostale deo Ukrajine.
Autonomni status
Okvir plana, zasnovanom na predlogu poznatom kao Štajnmajerova formula, koja je ime dobila po bivšem nemačkom ministru spoljnih poslova koji ju je predložio, predviđa da se u delovima oblasti Donjetska i Luhanska, u kojima se nalaze separatisti, održe izbori. Nakon izbora oni bi, ili veći deo regiona, mogli da dobiju poseban autonomni status.
Prema tom planu, izbori moraju biti održani bez uticaja Kremlja, a Ukrajina bi ponovo preuzela kontrolu nad granicom sa Rusijom.
Kremlj je početkom ovog meseca pozdravio plan, a Putinov portparol Dmitrij Peskov rekao je da očekuje da će uskoro biti određen datum četverostranih mirovnih pregovora, u koje će biti uključene Francuska, Nemačka, Ukrajina i Rusija. Plan je opisao kao "pozitivan i bez sumnje važan korak."
Ranije verovanje da je napredak moguć oznažilo je kada su Ukrajina i Rusija u septembru sprovele masovnu razmenu zarobljenika, kada je svaka zemlja predala po 35 zarobljenika, što je najveća razmena od 2014.
Ne propustite: Ukrajina i Rusija razmenile zarobljenikeKremlj se, međutim, lenjo razvlači, kažu ukrajinski zvaničnici, uprkos nastavku razgovora u Minsku, glavnom gradu susedne Belorusije.
Pregovarači nisu uspeli da postignu dogovor o rasporedu za uzajamno povlačenje vojnika i oružja u blizini centralnih gradova Petrivske i Zolote u Donjecku, rekao je Martin Sajdik, izaslanik Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju.
On se i dalje nada da će dogovor biti postignut, ali izražava žaljenje zbog oružanih sukoba u Donjecku, za koje kaže da su dramatično uvećani.
"Na žalost, ne mogu da pričam pozitivno o režimu prekida vatre", rekao je on u sredu. "Broj kršenja je narastao", dodao je.
Rusija krivi Ukrajinu za nastavak borbi. Oleksij Reznikov, ukrajinski predstavnik na tekućim razgovorima u Minsku, međutim, kaže da je situacija surprotna.
U komentaru na internetu, on je rekao: "Poslednjih dana, ruski zvaničnici aktivno su ponavljali iskrivljene informacije o navodnom kršenju prekida vatre sa ukrajinske strane u procesu rasformiravanja snaga i opreme u oblasti Zolote i Petrivske (dva pogranična grada), što je dogovoreno u Minsku 1. oktobra 2019.”
Uslovi sporazuma
Prema stavkama mirovnog plana, prekid vatre morao bi da traje najmanje sedam dana pre nego što bi započelo međusobno razdvajanje. Prema Darki Olifer, ukrajinskoj diplomatkinji koja je radila sa pregovaračkim timom, proruske snage "ne povlače tešku artiljeriju izvan zone konflikta, već umesto toga na frontu raspoređuju tenkove i minobacače".
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski optužio je prošle nedelje Rusiju da odlaže mirovni proces, ukazujući na insistiranje Moskve da Kijev prvo povuče svoje trupe, umesto da se svaka strana istovremeno povuče.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Vadim Pristajko rekao je početkom ove nedelje ministrima spoljnih poslova Evropske unije u Luksemburgu da ostaje nada u napredak, te da u suprotnom Kijev ne bi pokušavao.
Osim zaoštravanja sukoba, nije bilo popuštanja ni u veoma agresivnoj i koordinisanoj kampanji trolovanja i širenja lažnih vesti od strane Kremlja, a u vezi sa ukrajinskom državnošću, vođstvom i jezikom, te ismevanja te zemlje kao NATO igrališta.
Nastavak kampanje u medijima u suprotnosti je u odnosu na poslednje Putinove komentare. On je početkom oktobra izrazio nezadovoljstvo zbog negativnog odnosa prema Ukrajini u medijima koje kontroliše Kremlj, rekavši: "Ne bi trebalo da predstavljamo najbližeg suseda i bratsku naciju u nekom nepovoljnom svetlu."
Za ukrajinskog predsednika, porast broja napada i jačanje neumoljive propagandne protiv Ukrajine od strane ruskih trolova i televizijskih kuća otežava predstavljanje Štajnmajerove formule skeptičnim Ukrajincima i političkim protivnicima.
Ne propustite: Masovni protest u Kijevu protiv mirovnog plana za istočnu UkrajinuU ponedeljak, hiljade Ukrajinaca pridružilo se maršu kroz Kijev koji su predvodile nacionalističke partije i boračka udruženja kako bi protestovale protiv mirovnog plana nazivajući ga "kapitulacijom" pred Rusijom.