Eho Votergejta nad Trampovom Belom kućom

  • Džim Meloun

Predsednik Tramp, prva dama Melanija i njihov sin Beron na travnjaku Bele kuće pred polazak za Alabamu (Foto: AP/Evan Vucci)

Svedočenje dugogodišnjeg advokata DonaldaTrampa Majkla Koena uzdrmalo je Vašington u isto vreme dok je američki predsednik pod istragom. Neke je Koenovo saslušanje podsetilo na slične dramatične momente u jedno drugo vreme - Vatergejt skandal sedamdesetih, zbog kojeg je predsednik Ričard Nikson otišao sa funkcije.

U centru pažnje pred Kongresom - Trampov bivši advokat Makjl Koen okrenuo je leđa predsedniku. A tvrdio je da bi za njega primio metak.

“Donald Tramp se kandidovao da bi svoju kompaniju napravio velikom, a ne našu državu. On nije imao nameru da vodi ovu zemlju, već da sebe reklamira i da gomila svoju moć i bogatstvo”.

Koen je optužio američkog predsednika da je kršio zakone, što je Tramp više puta negirao. Američki predsednik takođe kritikuje i istragu Roberta Malera o eventualnom ruskom mešanju u američke izbore.

“Nema mešanja. To su glasine, nije bilo ničega. To je sramota! Sramota za našu zemlju”, ponavlja Tramp.

Dešavanja sa Koenom, podsećaju na skandal Votergejt sedamdesetih, kada je predsednika Ričarda Niksona optužio jedan od njegovih bivših saradnika Džon Din.

Džon Din, bivši savetnik Ričarda Niksonatokom svedočenja u Kongresu 1973. godine

“Znam da je ovo skoro nemoguća misija, moja reč protiv njegove, I nije lako. Ali moram da objavim ono što znam i to su činjenice koje ću saopštiti ovom komitetu”, rekao je Din tokom svedočenja.

Tom prilikom, Din je optužio Niksona da je upleten u zataškavanje upada u sedište demokrata u kompleksu Votergejt 1972. Pošto je Kongres počeo proces opoziva, Nikson je podneo ostavku – jedini američki predsednik koji je tako postupio.

Kompleks Votergejt u Vašingtonu, 1973. godine

“Nikada nisam odustajao. Da napustim mesto pre kraja mandata, protivi se svakom atomu moga bića. Ali kao predsednik, moram da stavim Amerikui na prvo mesto”, rekao je tada Nikson.

Postoje neke paralele između svedočenja Koena i Dina, smatra Džon Hudak, iz Instituta Brukings.

“U suštini, Majkl Koen i Džon Din su svedočili da veruju da je predsednik prekršio zakon. To su teške optužbe i svaki normalan član Kongresa morao bi ozbiljno da se zapita o tome“.

Nikson je podneo ostavku pre eventualnog opoziva. Da li će se i Tramp suočiti sa procesom opoziva i dalje se ne zna, kaže pravna analitičarka Suzan Lou Blok.

“Uslovi za opoziv su izdaja, mito ili druga teška krivična dela i prekršaji. I ometanje pravde u ovakvom slučaju, mislim da se svi slažu, može biti osnov”.

Ričard Nikson u Beloj kući, 1969. godine

Niksonov pad sa vlasti često se citira kao dokaz da demokratski sistem u Americi funckioniše čak i kad je pod velikim pritiskom. U zavisnosti od toga šta će biti sa istragama oko Trampa, sistem može ponovo da se nađe na ispitu.

”Definitivno je na ispitu i mislim da bi osnivači nacije bili ponosni. Rekli bi: 'dali smo vam strukturu podele moći i postoji ravnoteža, za sad je sve u redu'”, dodaje Suzan Lou Blok

Uspomena na Votergejt polako odlazi u prošlost, mali podsetnik na šekspirovsku tragediju. Ipak, 45 godina kasnije, sa još jednim predsednikom pod istragom, eho Votergejta i dalje se može čuti u Vašingtonu.