Azerbejdžan je objavio da je zauzeo ključni grad u enklavi Nagorno Karabah, ali Jermenija negira te tvrdnje.
Obraćajući se naciji preko televizije u nedelju, predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev rekao je da su azerbejdžanske snage zauzele Šuši, drugi po veličini grad na spornoj teritoriji.
"Grad Šuša je oslobođen okupacije. Šuša je naša. Karabah je naš", rekao je Alijev i dodao da će njegova zemlja nastaviti borbu sve dok se jermenske snage ne povuku sa te teritorije.
Ne propustite: Jermenija i Azerbejdžan razmenjuju optužbe zbog kršenja najnovijeg primirjaIzjava Alijeva izazvala je slavlje u glavnom gradu Azerbejdžana, Bakuu, gde su ljudi mahali zastavama i skandirali slogane, a vozači su oglašavali trubama automobila.
Jermensko Ministarstvo odbrane poreklo je da je Šuši zauzet, ali je potvrdilo žestoke borbe u gradu i oko njega.
Portparol ministarstva, Artsrun Ovanisian, rekao je kasno u nedelju da se borbe u i oko Šušija nastavljaju.
"Nijedna strana nije u potpunosti vlasnica inicijative", rekao je Ovanisian.
Ne propustite: Teške borbe nastavljene u Nagorno KarabahuZvaničnici regiona Nagorno Karabah takođe su negirali izjavu Alijeva.
"Šuši ostaje nedostižni san za Azerbejdžan. Uprkos teškom razaranju, grad tvrđava izdržava neprijateljske udarce", saopštio je Komitet za hitne slučajeve Nagorno Karabaha.
Komitet je takođe izvestio o jakim borbama u drugim delovima enklave, uključujući veliki istočni grad Martuni.
Šuši, strateški grad u Nagorno Karabahu, oko 10 kilometara južno od glavnog grada regije Stepanakerta, leži duž glavnog puta koji povezuje enklavu sa Jermenijom.
Ne propustite: Pompeo šefovima diplomatija Jermenije i Azerbejdžana: Prekinuti nasilje i vratiti se pregovorimaŠuši takođe ima kulturni značaj za Azerbejdžan, jer je nekada bio kulturni centar te zemlje, gde su živeli poznati muzičari i pesnici.
Neprekidne borbe između Azerbejdžana i Jermenije izbile su 27. septembra i odnele najmanje 1.000 života, što predstavlja najveću eskalaciju višedecenijskog sukoba oko otcepljenog regiona Nagorno Karabah.
Pretežno etnička jermenska teritorija proglasila je nezavisnost od Azerbejdžana 1991. godine tokom raspada Sovjetskog Saveza, što je izazvalo rat koji je odneo živote čak 30.000 ljudi pre prekida vatre 1994. godine. Međutim, ta nezavisnost nije međunarodno priznata.