Predsednik SAD Džo Bajden izjavio je u Ujedinjenim nacijama da je Rusija "besramno prekršila ključne principe" povelje Ujedinjenih nacija svojim "brutalnim, nepotrebnim ratom" u Ukrajini, i rekao da Moskva iznosi "neodgovorne" pretnje o upotrebi nuklearnog oružja.
"Jedna stalna članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija izvršila je invaziju na suseda, u pokušaju da zbriše s mape jednu suverenu državu", rekao je Bajden obraćajući se svetskim liderima na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
Američki predsednik u govoru je komentarisao, kako je rekao, "neodgovorne nuklearne pretnje" ruskog predsednika Vladimira Putina Evropi, ističući da Rusija nesmotreno zanemaruje svoje obaveze kao potpisnica Sporazuma o neširenju nuklearnog naoružanja.
"U nuklearnom ratu nema pobednika i on se nikada ne sme voditi", poručio je američki lider.
Ne propustite: Putin mobiliše dodatne trupe za rat u UkrajiniRanje danas, ruski predsednik Vladimir Putin izneo je prikrivenu pretnju o upotrebi nuklearnog oružja izjavom da će, ukoliko teritorijalni integritet Rusije bude ugrožen, ona odgovoriti "svim raspoloživim sredstvima".
Bajden je takođe kritikovao Rusiju zbog zakazivanja "lažnih referenduma" na teritoriji koju je otela od Ukrajine, i pozvao sve zemlje članice UN, bilo da je reč o demokratijama ili autokratijama, da se suprotstave ruskoj invaziji i podrže ukrajinsku borbu. On je podsetio da oko 40 članica svetske organizacije pruža pomoć Ukrajini u novcu i oružju.
"Suverena prava manjih država su jednaka onima velikih država", istakao je Bajden koji je odbacio upotrebu nasilja i rata, da bi se "prolivanjem krvi proširile granice."
Bajden je osporio tvrdnje ruskog lidera Vladimira Putina da je rat u Ukrajini bio neophodan zato što je Rusija bila ugrožena, navodeći da niko nije ugrožavao Rusiju, te da je u toku "rat jednog čoveka" čiji je cilj da se uguši pravo Ukrajine na postojanje kao suverene države.
On je rekao da bi "svima trebalo da se zaledi krv" zbog izveštaja o ruskim zločinima nad civilima.
Bajdenov govor u sali Generalne skupštine slušao je jedan od zamenika ruskog ambasadora u UN, Genadij Kuzmin.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je u video obraćanju Ujedinjenim nacijama rekao da je protiv njegove zemlje počinjen zločin i da Kijev želi da Rusija bude "pravedno kažnjena".
U snimljenom obraćanju, Zelenski je izneo pet uslova za mir o kojima nema pregovora, a koji obuhvataju kažnjavanje ruske agresije, obnovu ukrajinske bezbednosti i teritorijalnog integriteta i bezbednosne garancije.
Bezbednost u snabdevanju hranom i reforma Saveta bezbednosti
Bajden je takođe govorio o američkim naporima da se ojača globalna prehrambena bezbednost, odnosno dostupnost potrebnih količina hrane svim stanovnicima sveta, obnovi globalni fond za borbu protiv side i drugih zaraznih bolesti, rešavaju problemi u lancu snabdevanja i klimatska kriza.
Bela kuća je najavila dodatnih 2,9 milijardi dolara američkih sredstava u rešavanju globalnog problema snabdevanja hranom, povrh 6,9 milijardi koliko je Amerika već obećala ove godine.
Uoči Bajdenovog govora, predsednikov savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven je na pitanje Glasa Amerike odgovorio da će Bajden "detaljno razmotriti" pitanje reforme Saveta bezbednosti UN, u kome je Rusija stalna članica.
“Da li će to uraditi javno, ili će razgovarati privatno sa generalnim sekretarom, to još razmatramo danas", rekao je Saliven novinarima u utorak.
Američka ambasadorka u UN Linda Grinfild iznela je tri američka prioriteta na ovogodišnjoj Generalnoj skupštini - rešavanje svetskih problema u snabdevanju hranom, očuvanje Povelje UN i budućnost svetske organizacije.
“Verujemo da je ovo trenutak da se odbrane Ujedinjene nacije i pokaže svetu da one i dalje mogu da rešavaju najurgentnije svetske izazove", izjavila je.
Bajden je nastojao da uspostavi ravnotežu između interesa američkih i evropskih saveznika da se podrži Ukrajina i izoluje Rusija, i brojnih drugih problema sa kojima se suočava ostatak sveta.
“Znamo da, dok ovaj užasni rat besni u Ukrajini, ne možemo da ignorišemo ostatak sveta. Sukobi se odvijaju i u drugim delovima sveta", rekla je novinarima Grinfild.
"SAD i saveznici pokušavaće da ubede ne-zapadne zemlje da je, iako postoji snažan fokus na ruskom ratu protiv Ukrajine, Zapadu takođe stalo do globalne prehrambene krize, koja se pretvara u globalnu recesiju i do pitanja kako će to uticati na zemlje u razvoju", izjavio je za Glas Amerike Ričard Goan, direktor Međunarodne krizne grupe za UN.
Goan je rekao da su u ranoj fazi ruske invazije na Ukrajinu, zapadne diplomate tražile podršku Ukrajini od svojih afričkih i azijskih kolega, ali da nisu dobro razumeli njihovu zabrinutost zbog prehrambene bezbednosti i ekonomskih šokova povezanih sa ratom.
“Sada, Sjedinjene Države i Evropljani zaista pokušavaju da pošalju poruku da saosećaju sa ekonomskim brigama zemalja u razvoju i da će raditi na rešavanju tih problema."
Svetska pitanja
U obraćanju Generalnoj skupštini, Bajden je "prozvao" Peking zbog "strahovitog zlostavljanja prodemokratskih aktivista i etničkih manjina" u regionu Šindjijang, a Talibane u Avganistanu zbog "povećane represije nad ženama i devojčicama."
Grupe za ljudska prava optužile su Kinu za pritvaranje više od milion pripadnika manjina u kampovima, ograničavanje slobode kretanja i primenu torture, nasilne sterilizacije i seksualnog nasilja pod plaštom kampanje protiv verskog ekstremizma.
Bajden je pomenuo druge globalne konflikte, uključujući rat u etiopskom regionu Tigreju, nasilje u Haitiju i političku represiju u Venecueli i naglasio podršku rešenju dve države između Izraela i Palestinaca.
Dok su pregovori sa Iranom u zastoju, Bajden je rekao da Sjedinjene Države nikada neće dozvoliti Teheranu da dođe do nuklearnog oružja. Takođe je rekao da SAD "stoje uz hrabre žene Irana", u aluziji na proteste zbog smrti 22-godišnje Mahse Amini pod sumnjivim okolnostima, nakon što ju je u Teheranu uhapsila policija za javni moral - jedinica koja sprovodi striktne zakone o oblačenju i nošenju hidžaba kod žena.
Vlasti demantuju da je Amini zlostavljana i navode da je preminula zbog srčanih problema. Njena porodica tvrdi da devojka nikada nije imala srčane tegobe.
Hrana i globalno zdravlje
Od ruske invazije na Ukrajinu, izvoz hrane i đubriva iz tog regiona je poremećen, zbog čega su postpandemijske cene dodatno porasle. Oko 828 miliona ljudi svake noći odlazi gladno na spavanje, prema podacima Svetskog programa za hranu.
Svet nije na putu da ostvari cilj UN o tome da do 2030. više ne bude gladnih ljudi na planeti, kaže Rob Vos, ekonomista Međunarodnog instituta za istraživanja prehrambene politike.
“Moramo da mnogo više ulažemo u poljoprivredu i sisteme hrane,W i promenimo stvari u tim sistemima da postanu inkluzivniji, kako bi siromašni ljudi mogli da uživaju koristi, cene hrane ostanu niske i pristupačne a proizvodnja hrane otpornija i održiva", izjavio je Vos za Glas Amerike.
Predsednik Bajden u sredu je takođe domaćin konferencije o Globalnom fondu za borbu protiv side, tuberkuloze i malarije. SAD su uložile u fond dve milijarde od obećanih šest milijardi dolara, kako bi se ispunio cilj o 18 milijardi dolara potrenbih na globalnom nivou.
FILE - Ukrainian President Volodymyr Zelenskyy addresses the Security Council via video link during a meeting on threats to international peace and security, Aug. 24, 2022, at United Nations headquarters.
Reforma Saveta bezbednosti
Predsednik Bajden izjavio je da se SAD zalažu za povećanje broja članica Saveta bezbednosti UN, kako bi članstvo postalo "inkluzivnije, i moglo da bolje odgovori na potrebe današnjeg sveta."
"To uključuje stalno mesto za zemlje iz Afrike, Latinske Amerike i Kariba", rekao je.
SB UN ima pet stalnih članica sa pravom veta - a to su Kina, Francuska, Britanija, Rusija i SAD, kao i deset nestalnih članica koje bira Generalna skupština.
Američka ambasadorka Linda Tomas-Grinfild ističe da će SAD nastaviti da se uzdržavaju od korišćenja svog prava veta osim u "retkim, izuzetnim situacijama". Od 2009, Rusija je uložila veto 26 puta, od čega 12 puta zajedno sa Kinom. SAD su uložile veto samo četiri puta od 2009", izjavila je.
Posmatrači kažu da su šanse za reformu Saveta bezbednosti male. Ključna tačka sporenja je da li treba da se uključe nove trajne članice, i da li one treba da imaju pravo veta. Trenutno se razgovara o inicijativama da se stvori nova kategorija stalnih članica bez prava veta.