Predsednik Vladimir Putin naredio je u sredu prvu mobilizaciju u Rusiji od Drugog svetskog rata, upozorivši Zapad da će Moskva odgovoriti snagom svog ogromnog arsenala, ako nastavi sa, kako je rekao, "nuklearnom ucenom".
"Ako je teritorijalni integritet naše zemlje ugrožen, upotrebićemo sva raspoloživa sredstva da zaštitimo naš narod – to nije blef", rekao je Putin u televizijskom obraćanju naciji, dodajući da Rusija ima "mnogo oružja da odgovori".
Ruski ministar odbrane rekao je da će delimičnom mobilizacijom biti pozvano 300.000 rezervista i da će se pozivati oni sa prethodnim vojnim iskustvom.
Putinova delimična mobilizacija značajno eskalira sukob u Ukrajini i dešava se u trenutku dok se Rusija bori protiv ukrajinske kontraofanzive koja je primorala njene trupe da se povuku i predaju neke okupirane teritorije.
"Jasno je da je to nešto što bi trebalo da shvatimo veoma ozbiljno, jer, znate, mi nemamo kontrolu - nisam siguran ni da on kontroliše, zaista. Ovo je očigledno eskalacija", rekla je britanska ministarka spoljnih poslova Džilijen Kigan za Skaj njuz.
Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je novinarima u Njujorku da su Putinovi planovi o uvođenju mobilizacije zbog rata u Ukrajini "greška" i da će pojačati izolaciju Rusije.
"Njegova odluka je loša za građane Rusije, za mlade ljude, i povećaće izolaciju njegove zemlje", rekao je Makron.
Savetnik ukrajinskog predsednika Mihail Podoljak rekao je Rojtersu da je mobilizacija Rusije predvidljiv korak, koji će se pokazati krajnje nepopularan i naglasio da rat ne ide po planu Moskve.
Putin je rekao da je delimična vojna mobilizacija dva miliona vojnih rezervista bila za odbranu Rusije i njenih teritorija, tvrdeći da Zapad ne želi mir u Ukrajini.
On je rekao da Vašington, London i Brisel guraju Kijev da "prebaci vojne operacije na rusku teritoriju" sa ciljem "potpune pljačke ruske zemlje".
Ukrajinska vojska je sporadično gađala mete unutar Rusije tokom čitavog sukoba, koristeći oružje dugog dometa koje je isporučio Zapad.
Korišćena je i "nuklearna ucena", rekao je Putin, navodeći ukrajinsku nuklearnu elektranu Zaporožje, najveću u Evropi. I Rusija i Ukrajina su se međusobno optuživale za ugrožavanje fabrike u borbama.
On je optužio visoke zvaničnike vodećih zemalja NATO-a da daju izjave o "mogućnosti i prihvatljivosti upotrebe oružja za masovno uništenje protiv Rusije - nuklearnog oružja".
„Onima koji sebi dozvoljavaju ovakve izjave u vezi sa Rusijom, želim da podsetim da i naša zemlja ima razna sredstva za uništavanje, a u nekim komponentama modernija od onih zemalja NATO-a.
Protesti širom Rusije
Uprkos strogim ruskim zakonima protiv kritika vojske i rata, protesti su izbili širom zemlje. Više od 800 Rusa je uhapšeno u anti-ratnim demonstracijama u 37 gradova, uključujući Moskvu i Sankt Peterburg, prema ruskoj nezavisnoj grupi za ljudska prava OVD-Info.
Ekipa agencije Asošijeted pres u Moskvi prisustvovala je više od deset hapšenja u prvih 15 minuta protesta u ruskoj prestonici.
Rusi kupuju karte u jednom smeru
Veliki broj Rusa pohrlio je da kupi karte u jednom smeru u nameri da napuste zemlju dok je to još moguće, nakon što je Putin najavio delimičnu mobilizaciju rezervista.
Letovi su se brzo popunili a cene karata za preostale letove su dramatično skočile, podstaknute strahovima da bi Rusija uskoro mogla da zatvori granice ili proglasi opštu mobilizaciju.
Karte za letove na liniji Moskva-Beograd, čiji je operater Er Srbija, jedina evropska aviokompanija pored Turkiš erlajnsa koja je nastavila letove za Rusiju uprkos embargu Evropske unije, rasprodate su za narednih nekoliko dana. Cena letova iz Moskve za Istanbul ili Dubai skočila je u roku od nekoliko minuta, i dostigla čak 9.200 evra za kartu u jednom smeru u ekonomskoj klasi.
"Osloboditi Ukrajinu"
Putin je ponovio da je njegov cilj bio da "oslobodi" istočnoukrajinski industrijski centar Donbasa i da većina ljudi u regionu ne želi da se vrati u ono što je nazvao "jaram" Ukrajine.
Uoči Putinovog govora, svetski lideri koji su se sastali u Ujedinjenim nacijama u Njujorku osudili su rusku invaziju na Ukrajinu i planove da četiri okupirana regiona održe referendume u narednim danima o pridruživanju Rusiji.
U očigledno koordinisanom potezu, proruski zvaničnici najavile su referendume za 23-27. septembar u pokrajinama Lugansk, Donjeck, Herson i Zaporožje, koje predstavljaju oko 15 odsto ukrajinske teritorije, ili područje veličine Mađarske.
Rusija već smatra Lugansk i Donjeck, koji zajedno čine region Donbasa koji je Moskva delimično okupirala 2014. godine, nezavisnim državama. Ukrajina i Zapad smatraju da su svi delovi Ukrajine koje drže ruske snage nelegalno okupirani.
Rusija sada drži oko 60 odsto Donjecka i zauzela je skoro ceo Lugansk do jula nakon sporog napredovanja tokom meseci intenzivnih borbi.
Ti dobici su sada pod pretnjom nakon što su ruske snage ovog meseca proterane iz susedne pokrajine Harkov, gubeći kontrolu nad svojim glavnim linijama snabdevanja za veći deo linija fronta u Donjecku i Lugansku.
"Rusi mogu da rade šta hoće. To neće ništa promeniti", rekao je ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba u utorak odgovarajući na pitanja novinara u Ujedinjenim nacijama gde su lideri stizali na sastanak Generalne skupštine kojim će verovatno dominirati rat u Ukrajini.
U tvitu je dodao: "Ukrajina ima svako pravo da oslobodi svoje teritorije i nastaviće da ih oslobađa šta god Rusija ima da kaže".
Da plan referenduma "nije tako tragičan, bilo bi smešno", rekao je francuski predsednik Emanuel Makron novinarima uoči skupštine UN u Njujorku.
Putin je 24. februara naredio, kako on naziva, "specijalnu vojnu operaciju" u Ukrajini da bi se iskorenili opasni nacionalisti i "denacifikovala" zemlja. U ratu je ubijeno na hiljade ljudi, uništeni su gradovi, a milioni primorani da napuste svoje domove u bivšoj sovjetskoj republici.
Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da će Putin odustati od svojih "imperijalnih ambicija" koje rizikuju da unište Ukrajinu i Rusiju ako prizna da ne može da dobije rat.
"Zbog toga nećemo prihvatiti nikakav mir koji diktira Rusija i zato Ukrajina mora biti u stanju da se odbrani od ruskog napada“, rekao je Šolc u svom prvom obraćanju Generalnoj skupštini.
