Lideri zemalja Zapadnog Balkana potpisali su u četvrtak u Berlinu, na samitu u okviru Berlinskog procesa, sporazume o međusobnom priznavanju ličnih karata, univerzitetskih diploma i profesionalnih kvalifikacija, čiji je cilj veća povezanost u regionu i slobodno kretanje građana zemalja regiona, a posebno veća pokretljivost profesionalaca, studenata, istraživača i profesora.
Potpisani sporazumi dogovoreni su u oktobru, posle više nedelja pregovora koje su, pod koordinacijom Nemačke, vodili Srbija, Crna Gora, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina, Albanija i Kosovo, podseća Radio Slobodna Evropa.
Sporazume su potpisali premijeri Srbije Ana Brnabić, Albanije Edi Rama, Bosne i Hercegovine Zoran Tegeltija, Kosova Aljbin Kurti, Crne Gore Dritan Abazović i Severne Makedonije Dimitar Kovačevski.
Ne propustite: Mišel: Zapadni Balkan strateški partner EUSporazumom o priznanju ličnih karata olakšavaju se uslovi putovanja pojednostavljivanjem administrativnih procedura za ulazak, tranzit i kraći boravak samo sa ličnom kartom, obezbjeđuje se jednako postupanje prema svim građanima regiona i ukidaju se sve postojeće vize na Zapadnom Balkanu, javila je agencija Beta na svom sajtu.
Sporazumom o priznanju univerzitetskih diploma utvrđuju se zajednička pravila i postupci za priznavanje visokoškolskih kvalifikacija, omogućava se mobilnost studenata i akademskog osoblja na Zapadnom Balkanu, skraćuje se period za donošenje odluke o priznavanju na najviše 14 dana i za studente se ukidaju postojeće naknade za podnošenje zahteva za priznavanje visokoškolskih kvalifikacija. Ovaj sporazum se primenjuje na javne univerzitete, a postepeno će se proširiti i na privatne.
Sporazumom o priznavanju profesionalnih kvalifikacija olakšava se kretanje profesionalaca širom regiona i omogućava se pružanje usluga doktora medicine, stomatologa i arhitekata na Zapadnom Balkanu. Tim dokumentom se takođe stvara temelj za pregovore o preostale četiri regulisane profesije (babice, medicinske sestre, farmaceuti i veterinarski hirurzi) u predstojećem periodu, javila je Beta.
Fon der Lajen: Milijarda regionu za pomoć u energetici
Predsednica Evropske komisije Ursula fon derl Lajen rekla je da je ovo veliki iskorak ka integraciji u zajedničko regionalno tržište.
Ona je pre potpisivanja pozdravila to što se partneri sa Zapadnog Balkana mogu videti u Berlinu, nedelju pošto je posetila region.
"Ovde smo da produbimo našu ekonomsku integraciju. Počinjemo sa energijom. Naš paket za energetsku podršku od milijardu evra pomoći će da se oblikuje naša zajednička energetska budućnost", napisala je ona na Tviteru.
Šolc: Vaše članstvo u EU je u našem interesu
Vreme je da se prevaziđu regionalni sukobi, koji vas već dugo drže podeljenim, a proces normalizacije odnosa između Kosova i Srbije mora biti ubrzan, poručio je nemački kancelar Olaf Šolc na otvaranju Samita Berlinskog procesa, navodeći da Evropa nije potpuna bez šest zemalja Zapadnog Balkana.
Zemlje regiona treba da imaju poverenje u Berlinski proces koji će unaprediti integraciju Zapadnog Balkana u EU, istakao je Šolc, prenosi FoNet.
"Vaše članstvo je u našem interesu. Obećanje evropske budućnosti je naša dužnost da to pretvorimo u stvarnost. To je ono što nas sve okuplja ovde. Drago mi je što vidim da je ova vizija slična za sve nas", rekao je Šolc.
Prema njegovim rečima, sa tri sporazuma koja će biti potpisana u okviru Berlinskog procesa biće učinjena tri velika koraka koja će olakšati život građanima ovih šest zemalja.
"Zajedničko regionalno tržište će podstaći ekonomiju i investicije u regionu. Sporazumi će omogućiti vašim građanima da prelaze granice samo sa ličnim kartama, a mi ćemo se postarati da studenti iz Sarajeva završe studije u Beogradu, ili arhitekte iz Tirane da dobiju posao u Skoplju. To vas usklađuje sa evropskim standardima", dodao je on.
Šolc je, posle svog uvodnog obraćanja, zamolio medije da napuste skup kako bi se pokrenula diskusija balkanskih lidera, javlja FoNet.
Na sastanku učestvuju i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.
U Berlinu se održava Samit Berlinskog procesa, čiji je domaćin nemački kancelar Olaf Šolc, a Srbiju predstavlja premijerka Ana Brnabić
Viski predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj pozdravio je samit nazvavši ga "čistom demonstraciom našeg snažnog angažovanja i partnerstva sa Zapadnim Balkanom, budućim članovima EU".
On je dodao da se "regonalna saradnja ne može biti odvojena od naših zajedničkih vrendosti".
"Odlična vest, ali sporazum nije potpun"
Koordinator Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za poglavlje 35 Dragiša Mijačić ocenio je da će potpisivanje Sporazuma o slobodi kretanja na zapadnom Balkanu, u okviru Berlinskog procesa, biti odlična vest za one koji putuju između Bosne i Hercegovine i Kosova, pošto sada postoji vizni režim između njih.
Sporazum neće biti potpun ako se ne reši pitanje upotrebe srpskih ličnih karata za građane sa prebivalištem na Kosovu, naveo je Mijačić na Tviteru.
Podsetiću da Vlada Kosova zabranjuje upotrebu tih ličnih karata na graničnim prelazima, čime onemogućava njihovu slobodu kretanja. Slični problem je i sa upotrebom kosovskih putnih dokumenata, koje Srbija priznaje samo na određenim graničnim prelazima, čime takođe onemogućava slobodno putovanje građana Kosova u treće zemlje, dodao je Mijačić.
Mijačić je naveo da je sloboda kretanja jedna od osnovnih sloboda i civilizacijskih tekovina, a ograničavanje tog prava u 21. veku je nedopustivo.
Berlinski proces je format godišnjih sastanaka koji je nemačka vlada, pod kancelarkom Angelom Merkel, inicirala 2014. godine kada je u Berlinu održana Konferencija o Zapadnom Balkanu. Od tada, u okviru ovog procesa, samiti su održani u Beču (2015), Parizu (2016), Trstu (2017), Londonu (2018) i Poznanju (2019), podseća FoNet.
Svrha procesa je da se ubrza saradnja između šest zemalja Zapadnog Balkana i integracija regiona u EU.