Po pitanju ljudskih prava, prošlu godinu u Srbiji obeležilo je nasilje širokog spektra i dalji pad demokratskih vrednosti i sloboda, istaknuto je tokom predstavljanja godišnjeg izveštaja o stanju ljudskih prava koju je u utorak organizovao Beogradski centar za ljudska prava (BCLJP).
U izveštaju je navedeno da je "nasilje u društvu logična posledica nasilnog narativa koji je preplavio javnu sferu i koji služi održavanju stalnih tenzija i sukoba".
"Ja bih rekla da se uopšte ne nalazimo na dobrom putu. Ali imajući u vidu političku i društvenu realnost u kojoj živimo drugačije se nije ni moglo očekivati", rekla je na početku konferencije u Medija Centru izvršna direktorka te organizacije Sonja Tošković.
Ona je kazala da su 2023. godinu najpre obeležila dva masovna ubistva koja su tektonski poremetila dešavanja u Srbiji, ali da je nasilje bilo prisutno i generalno, u javnom diskursu.
"Nasilje se realizovalo kroz govor mržnje, čak i vrlo visokih nosilaca vlasti. Nasilje se dešavalo u parlamentu. Svi neistomišljenici bili su mete prošle godine", istakla je.
Ne propustite: Evropski socijalisti optužili poslanka SNS Vladimira Orlića za govor mržnjeTošković je navela i da je BCLJP prilikom sačinjavanja izveštaja za 2023. godinu konsultovao desetine izveštaja međunarodnih organizacija o stanju demokratije i ljudskih prava u Srbiji i citirala izveštaj Fridom hausa koji je konstatovao da je u Srbiji došlo do pada svih demokratskih vrednoti i sloboda, te da je Srbija zarobljena država koja teži autoritarizmu.
"Mi bismo se složili sa tom konstatacijom", kazala je.
Ona je ukazala i na nasilje nad ženama rekavši da je tokom prošle godine prema zvaničnim podacima na teritoriji Srbije ubijeno 28 žena. Istakla je i da je rodna ravnopravnost nazadovala "u gotovo svim sferama", kao i pitanja u vezi sa osobama sa invaliditetom i LGBT populacijom.
"Ovo je možda jedno od poslednjih upozorenja za buđenje svih nas zajedno", rekla je ona zaključujući uvodno obraćanje.
Ne propustite: Fridom haus: Srbija beleži najveći pad u Evropi, u Crnoj Gori najveće poboljšanjeJedan od autora izveštaja i programski direktor BCLJP Dušan Pokuševski rekao je da su u srpskom društvu prisutni velika polarizovanost i permanentni nedostatak dijaloga, a istakao je i činjenicu da tenziju koja je zbog toga nastala u društvu prati i ozbiljna urušenost principa na kojima društvo u Srbiji počiva.
"Izvršna vlast je u potpunosti preuzela primat nad zakonodavnom i sudskom vlašću. Predsednik je definitivno najdominantnija politička figura u državi i društvu i često deluje van svojih ustavnih ovlašćenja. Takvo stanje dovelo je do potpunog obesmišljavanja i nefunkcionalnosti institucija što kao krajnju posledicu ima onemogućavanje građana da uživaju i zaštite svoja ljudska prava", rekao je dodajući da su "incidenti, afere, govor mržnje, verbalno i fizičko nasilje" postali svakodnevica u životima građana Srbije.
Ne propustite: Njujork Tajms o političkoj prošlosti i sadašnjosti Aleksandra VučićaNarodna Skupština - poligon za targetiranje neistomišljenika
U tom kontekstu, Pokuševski je rekao i da je rad Narodne Skupštine u 2023. godini obeležen "intenzivnom zloupotrebom parlamentarnih pravila".
"Skupština nije predstavljala najviše predstavničko telo u pravom smislu te reči, odnosno mesto na kome se raspravlja o zakonima koji će unaprediti život građana Republike Srbije, već je postala jedan poligon za političko nadgornjavanje, podizanje tenzija u društvu, targetiranje neistomišljenika", kazao je.
Komentarišući rad Parlamenta "sa formalne strane", programski direktor BCLJP je kazao da su tokom prošle godine sednice zakazivane mahom u vrlo kratkom vremenskom roku i sa velikim brojem tačaka na dnevnom redu, kako bi narodni poslanici bili sprečeni da o njima suštinski raspravljaju.
"Poslednja sednica trinaestog saziva koja je zakazana pred sam kraj oktobra zakazana je svega jedan dan unapred, a na njoj je bilo 60 tačaka dnevnog reda. Između ostalog – zakon o budžetu, medijski zakoni koji su zaista polarizovali Srbiju. Sednica je okončana posle tri dana koliko je bilo predviđeno za rapravu, a četvrtog dana je bilo glasanje", naveo je on kao primer.
Nepravilnosti obeležile sve faze izbornog procesa
Govoreći o izborima koji su održani u decembru prošle godine, Pokuševski je rekao da su u svim fazama izbornog procesa uočene nepravilnosti - od sakupljanja glasova, preko medijske zastupljenosti i rukovođenja biračkim spiskom, do sprovođenja izbornog dana i utvrđivanja rezultata izbora.
"Sudovi i tužilaštvo su u izbornom postupku propustili da u svojim nadležnostima ispitaju navedene nepravilnosti i na taj način učinili sudsku praksu izbornog prava potpuno nedelotvornom", rekao je on dodajući da ista ocena važi i za Ustavni sud koji se idalje nije oglasio povodom žalbi i zahteva za poništavanje izbora.
Ne propustite: Stejt department: Srbija bez odlaganja da primeni preporuke ODIHR-aStanje na medijskoj sceni sve gore
Još jedan od autora izveštaja, Ivan Protić, rekao je da je stanje na medijskoj sceni gore nego pre i da broj incidenata u kojem su učesnici novinari raste, što se kontinuirano beleži u svim izveštajima od 2012. godine.
"Broj incidenata u kojem su učesnici novinari nastavlja da raste i saradnici BCLJP su prošle godine zabeležili 186 njih, odnosno jedan incident na dva dana i to je otprilike 20 odsto više u odnosu na godinu ranije", istakao je.
On je kazao da novinare "nema ko nije napadao - od predsednika Aleksandra Vučića i tadašnje premijerke Ane Brnabić do Srpske pravoslavne crkve i nekih nevladinih organizacija".
"U 2023. je prema našim podacima zabeleženo 16 fizičkih napada, šest policijskih privođenja sa dosta sumnjivim obrazloženjima i po prvi put premeštanje dva novinara na sigurne lokacije zbog ugrožene bezbednosti", dodao je.
Protić je izrazio sumnju da će 2024. godina "biti još gora" po pitanju medijskih sloboda.
Ne propustite: HRW o Srbiji: Zastrašivanje novinara, napadi na LGBT, sporo procesuiranje ratnih zločina"Potreban krovni zakon u oblasti prava deteta"
Autorka izveštaja iz Centra za prava deteta Nevena Vučković Šahović rekla je da su majske tragedije ukazale na slabosti sistema i da je posebna tema izveštaja obrazovanje i zaštita od nasilja i nasilja u školama.
Ona je rekla da se devojčice u Srbiji više plaše nasilja od dečaka i da su najveće pritužbe za nasilje - pritužbe na nasilje u školama.
Vučković Šahović je ukazala da je skupštinski Odbor za prava deteta posle majskih tragedija održao dve sednice i pričao o izveštaju ministarke za porodicu za 2022. godinu, a ne o aktuelnim dešavanjima.
Ne propustite: Mladi u Srbiji marginalizovani i pre i posle izbora i kampanjeOna je rekla da je prva reakcija na majske tragedije bila represivna, poput snižavanja granice krivične odgovornosti, a ne kako preduprediti takve situacije.
"Sve je kulminiralo zahtevom da se izmeni Zakon o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama tako da se deca smeste u psihijatrijsku ustanovu, bez prava koja imaju čak odrasle osobe", rekla je Vučković Šahović i dodala da bi ta deca "tamo mogla da budu držana beskonačno".
"Događaji su ukazali na brojne slabosti sistema, u kom deca nisu u centru političke pažnje već svi drugi akteri. Mi uopšte nemamo infrastrukturu za prava deteta. Nama treba krovni zakon u oblasti prava deteta", zaključila je ona.
U izveštaju su korišćeni pojedini materijali agencije Fonet