Hodnicima neonatalne bolnice u Pokrovsku u istočnoj Ukrajini odzvanja glasni plač sićušne Veronike.
Rođena skoro dva meseca pre vremena, teška kilogram i po, beba diše kroz cev u nosu, dok joj ultraljubičasta lampa u inkubatoru leči žuticu.
Doktorka Tatjana Mirošnjičenko pažljivo povezuje cevi koje omogućavaju Veroniki da se hrani majčinim mlekom.
Pre ruske invazije na Ukrajinu krajem februara, tri bolnice u područjima pod kontrolom ukrajinske vlade u Donjecku imale su ustanove za negu prevremeno rođenih beba. Jedna je pogođena u ruskom vazdušnom udaru, druga je morala da se zatvori zbog sukoba, tako da trenutno radi samo porodilište u rudarskom gradu Pokrovsk.
Your browser doesn’t support HTML5
Mirošnjičenko, jedina preostala specijalistkinja-neonatolog, sada živi u bolnici. Njen trogodišnji sin deo nedelje provodi sa njom, u bolnici, a deo kod kuće, sa ocem, rudarom.
Lekarka objašnjava zašto je nemoguće napustiti bolnicu: i pre nego što se oglase sirene za vazdušnu uzbunu, bebe u inkubatorima, u delu klinike iznad zemlje, ne mogu da se odvoje od mašina koje im čuvaju život.
“Ako odnesem Veroniku u sklonište, to bi trajalo pet minuta. Ali za nju, tih pet minuta bi moglo da bude kritično", kaže doktorka Mirošničenko.
Zvaničnici u bolnici ističu da se broj nedonoščadi ili beba rođenih sa komplikacijama približno udvostručio ove godine u odnosu na prethodne godine, i smatraju da stres i pogoršani uslovi života utiču na žene koje i dalje žive u tom području.
Rusija i separatisti koje podržava Moskva sada kontrolišu polovinu regiona Donjeck, koji je po veličini srazmeran Siciliji ili američkoj državi Masačusets. Pokrovsk se i dalje nalazi u području koje kontroliše ukrajinska vlada, na 60 kilometara zapadno od linije fronta.
Unutar porodilišta, razgovori o ratu nisu poželjni.
"Sve što se dešava van ove zgrade nas se naravno tiče, ali ne pričamo o tome", kaže Mirošnjičenko. "Naša glavna briga u ovom trenutku je beba".
Iako su sukobi u Donjecku započeli 2014, kada su separatisti koje podržava Rusija započeli borbu protiv vlade i zauzeli delove regiona, lekari su tek sada počeli da duže zadržavaju porodilje u bolnicama, jer nema mnogo načina da dobiju negu pošto budu otpuštene.
Među njima je 23-godišnja Ina Kisličenko iz Pokrovska. Njena ćerka Jesenja ima samo dva dana, a Ina razmišlja da li da se pridruži onima koji se masovno evakuišu ka zapadu i bezbednijim delovima Ukrajine kada izađe iz bolnice. Mnoge ključne usluge u delovima Donjecka koje drži vlada - struja, grejanje, voda - su oštećene u ruskom bombardovanju, a očekuje se da će se uslovi života samo pogoršavati kako se bliži zima.
“Bojim se za te mlade živote, ne samo svoje dece, nego za svu decu Ukrajine", ističe Kisličenko.
Više od 12 miliona ljudi u Ukrajini je pobeglo iz svojih domova zbog rata, prema podacima agencija UN za humanitarnu pomoć. Oko polovina je raseljena unutar Ukrajine a ostali su se preselili u druge evropske zemlje.
Međutim, premeštanje porodilišta iz Pokrovska nije moguće.
"Ako se bolnica preseli, pacijenti bi i dalje morali da ostanu ovde", kaže načelnik bolnice, doktor Ivan Ciganok, koji je nastavio da radi čak i dok je grad gađan ruskim projektilima.
"Porođaj nije nešto što može da se zaustavi ili odloži", ističe.
Najbliže postojeće porodilište je u susednom regionu Dnjepropetrovsk, što znači vožnju od tri i po sata sporednim putevima - putovanje koje se smatra suviše opasnim za žene u kasnim stadijumima trudnoće.
Prošle nedelje, 24-godišnji Andrej Dobrelija i njegova 27-godišnja supruga Marina došli su do bolnice iz obližnjeg sela. Nervozni i zabrinuti, nisu mnogo pričali dok su lekari obavljali seriju testova, a zatim odveli Marinu u operacionu salu na carski rez. Ciganok i njegove kolege su se brzo presvukli i pripremili za proceduru. Dvadeset minuta kasnije, čuo se plač novorođenog dečaka Timura. Posle pregleda, Timura su odneli da upozna svog tatu, u susednoj sobi. Plašeći se da diše, Andrej ga je nežno poljubio u glavu i počeo da mu šapuće... Kada se novorođenče umirilo na očevim grudima, Andrej je briznuo u plač.
Dok se bliži šest meseci rata, Ciganok i njegove kolege kažu da imaju dobar razlog da ostanu tu.
“Ova deca koju donosimo na svet će biti budućnost Ukrajine", ističe doktor Ciganok. “Mislim da će njihovi životi biti drugačiji od naših. Oni će živeti van rata".