"Katastrofalna i nekompetentna" – tako je zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Gabrijel Eskobar označio odluku Centralne banke Kosova o uvođenju evra kao jedine zakonite valute na teritoriji te države.
“U vezi sa njenom primenom slušamo o brojnim poteškoćama i nevoljama koje doživljavaju građani Kosova koji zavise od socijalnih davanja iz Srbije. Pozivamo Vladu Kosova da shvati zabrinutost međunarodne zajednice u vezi sa tretmanom manjina na Kosovu - da te brige shvati ozbiljno. Postoji pet razloga zašto smo zabrinuti zbog ove odluke: prvo brzina kojom je sprovedena. Ovde ne raspravljamo o njenoj odluci – nego o primeni”, rekao je Eskobar tokom brifinga sa novinarima uoči svoje posete Kosovu i Crnoj Gori.
Primena odluke kosovskih monetarnih vlasti o evru kao jedinoj legalnoj valuti počela je 1. februara, i osim što je izazvala probleme pripadnicima srpske zajednice, našla se na meti kritika dela međunarodne zajednice, država Kvinte (SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Italija), ali i zvaničnog Beograda.
Sa druge strane, kosovske vlasti smatraju je opravdanom i adekvatno primenjenom - uz napomenu da se time kontroliše priliv sredstava na Kosovu i istovremeno sredstava lišavaju kriminalne grupe na severu.
U svom osvrtu Eskobar je podsetio je da je Francuskoj bila potrebna čitava godina da uvede evro, a da su kosovske vlasti na severu zemlje to želele da učine u roku od tri nedelje.
“Drugi razlog je što vlada nije dala nikakvu alternativu da ljudi dobiju svoje isplate. A oni zavise od njih i treba da ih primaju - imaju pravo na njih. Treće je da nije bilo kontakta sa zajednicama koje je ta odluka najviše pogodila. I tako su brojni ljudi ostavljeni da nagađaju šta će biti sledeći potez. Konačno, dve nedelje pre objavljivanja odluke o primeni - Kosovo se, sa ostalim zemljama Zapadnog Balkana, dogovorilo u Skoplju tokom samita zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije, da će uspostaviti mehanizam plaćanja do kraja godine. Drugim rečima, da je Kosovo sačekalo, mehanizam transparentnih elektronskih plaćanja bi bio rešen”, ukazao je Eskobar.
Ne propustite: Protest Srba na severu Kosova zbog ukidanja dinaraU zaključku - podsetio je da se Kosovo nije opredelilo za saradnju u vezi sa tim pitanjem.
“Borili smo se da Kosovo navedemo da međunarodnoj zajednici dozvoli da mu pruži tehničku pomoć da pronađe rešenje za to pitanje. Dakle, potrebno nam je da Vlada Kosova sarađuje sa međunarodnom zajednicom u pronalaženju rešenja”, poručio je zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara.
Takođe, istakao je da su jedan od glavnih razloga planirane posete Kosovu primena sporazuma postignutih u Briselu i Ohridu.
“Iz američke perspektive ne postoji druga alternativa osim dijaloga uz posredovanje EU. Dijalog je mehanizam koji je rešio brojne izazove u bilateralnim odnosima Srbije i Kosova, i nastavlja da bude primarni mehanizam za rešavanje ovih razlika. Pozivam obe strane da poštuju postignute dogovore posebno one obuhvaćene sporazumom u Ohridu. Potrebno je da pokažu dobru volju u sprečavanju provokacija koje bi otežale primenu bilo kog od sporazuma i stvorile dodatne napetosti između dve zemlje”, poručio je Eskobar.
Predstavnici Srbije i Kosova su pre godinu dana u Severnoj Makedoniji, uz posredstvo EU i podršku SAD, postigli usmenu saglasnost o aneksu primene evropskog predloga za rešavanje kosovskog pitanja, ali je jedna od glavnih tačaka - početak formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom ostala glavni kamen spoticanja.
Iako je to pitanje dogovoreno Briselskim sporazumom još 2013. i potvrđeno evropskim predlogom i aneksom iz Ohrida, u vezi sa njim nema gotovo nikakvih pomaka.
Ne propustite: Godišnjica prihvatanja evropskog predloga o normalizaciji: Da li je moguće pomirenje Srba i Albanaca?Zamenik pomoćnika državnog sekretara podsetio je tokom brifinga na zabrinutosti u okviru američke administracije da na međunarodnoj sceni neće biti u mogućnosti Kosovu da obezbedi podršku.
“Put ka Evropskoj uniji i NATO-u vodi i pored država koje ne priznaju nezavisnost Kosova. Sve zemlje potrebno je uveriti da se ostvaruje napredak u pitanjima obuhvaćenim dijalogom koji se vodi posredstvom Evropske unije. Dakle ignorisanjem dijaloga, Kosovo to isto čini svojim evropskim partnerima. Nemoguće nam je da ih ubedimo da se saglase sa daljim integracijama Kosova. Veoma sam zabrinut što Kosovo nije u stanju da čuje američku ponudu o partnerstvu koje bi doprinelu ubrzanju integracija Kosova”, jedan je od zaključaka američkog diplomatskog zvaničnika Gabrijela Eskobara.
"Odluka o ulasku bivšeg DF-a u Vladu Crne Gore nije na SAD, brinemo jer to nije pravi partner"
Govoreći o Crnoj Gori američki zvaničnik je poručio da nije na Sjedinjenim Državama odluka o eventualnom ulasku bivšeg Demokratskog fronta u Vladu Crne Gore. Poručio je, međutim, da SAD brinu, jer ta partija nije pravi partner u onome čemu se nadaju za Crnu Goru.
“Odluka o koaliciji i dovođenju te partije u koaliciju nije odluka za Sjedinjene Države. Ono što smo rekli, a rekli smo i privatno i javno, jeste da brinemo što ova partija nije pravi partner u svemu onome čemu se nadamo za Crnu Goru”, rekao je Eskobar u brofingu za novinare u Briselu.
Ne propustite: Biks Aliju pred Senatom: Izbori 2023. šansa za Crnu Goru, ali postoji i rizik zbog vladajuće koalicijeEskobar je, odgovarajući na pitanja novinara, rekao da je Crna Gora “čvrsto na putu evroatlantskih integracija” i “predvodnica procesa kandidature za Evropsku uniju”.
“Oni (Crna Gora) su vrlo snažna članica NATO-a. Iz ove stranke (Za budućnost Crne Gore, bivši DF) govore da će preispitati članstvo Crne Gore u NATO-u. Iz te stranke su u prošlosti usporavali kretanje (Crne Gore) na reformskim paketima koji su potrebni za članstvo u Evropskoj uniji”, rekao je i dodao da bivši DF govori da će povući priznanje Kosova, ocjenjujući da bi to stvorilo dodatne napetosti u regionu.
Eskobar je ocijenio da se u bivšem Demokratskom frontu “nisu promijenili”, te da “u mnogim postupcima predsjednika Skupštine nismo vidjeli privrženost evroatlantskim vrijednostima”.
“Zato smo zabrinuti zbog mogućnosti da u Vladu uđe partner koji ne dijeli iste vrijednosti kao ostatak koalicije”, rekao je Eskobar.
Najavljujući posjetu Crnoj Gori, on je rekao da će tom prilikom pokazati podršku SAD sadašnjoj vlasti, članstvu u NATO i kandidaturi za EU, i svim naporima koje ona preduzima na unapređenju tih ciljeva.
Na Eskobarovu izjavu reagovao je predsjednik Skupštine Andrija Mandić, koji je poželio specijalnom izaslaniku za Zapadni Balkan da se osjeća lijepo i ugodno, navodeći da je “u Crnu Goru svako dobrodošao ko želi dobro ovoj zemlji”.
Ne propustite: Rajnke: Nezakonite radnje Davidovića i Mićunovića omogućile korupciju i ruski uticaj“Ipak, to podrazumijeva i neka pravila, a jedno od pravila jeste da se niko ne treba miješati u unutrašnje stvari druge države. Može da se čuje i ovaj i onaj stav, a mi vrednujemo sve što saopštava Eskobar", rekao je Mandić na sjednici crnogorske Skupštine.
On je rekao da je da u Eskobarovoj izjavi primjećuje “da je to sve više u funkciji destabilizovanja prilika u Crnoj Gori, nego što je u funkciji očuvanja mira, stabilnosti i evropskog puta”.
“Crna Gora ne želi da postane jedna od saveznih država SAD, nego članica EU. Vlada funkcioniše i isporučuju rezultate. Ova zemlja ima svoj put, a naša kuća treba stabilnost i mir", zaključio je Mandić.