Na lokalnim izborima u Herceg Novom, prema podacima koalicije vladajućih Demokrata, njihova lista je osvojila nešto više od 28 posto glasova, odnosno 10 mandata dok je koalicija DPS osvojila 21 odsto glasova ili 8 mandata, izvjestio je Radio Slobodna Evropa.
Kako su saopštile Demokrate, stranke okupljene oko DF osvojile su 19 odsto ili 7 mandata koliko je osvojila i lokalna Novska lista. Građanski pokret URA sa 7 odsto imaće dva odbornika a Prava Crna Gora sa 4 odsto, jednog.
Demokrate su proglasile pobjedu i njihove pristalice slavile su ispred štaba. Kako su saopštili 80 odsto glasova zajednički su osvojile partije koje su i do sada vladale u Herceg Novom. Jedina opoziciona partija na izborima, DPS u odnosu na izbore 2017.godine je izgubila četiri mandata.
Kako je objašnjeno iz OIK, preliminarne rezultate će objaviti najkasnije 12 sati od dobijanja izvještaja od biračkih odbora, što bi tehnički moglo biti u ponedeljak, 11. maja, oko podneva.
Nevladine organizacije nijesu nadgledale ove izbore tako da se tokom noći mogu očekivati samo stranačke projekcije rezultata.
Ne propustite: Nikšić - preliminarni rezultati: DPS-u najviše glasova, stranke aktuelne vlasti mogu da formiraju većinuNešto manje od 10 odsto glasača koji imaju pravo glasa u Herceg Novom, suprotno crnogorskom zakonu upisano je i u birački spisak u Srbiji
Pravo glasa ima 25.521 birač, a od šest lista koje su se borile za glasove, pet je koalicija i jedna partija. Koalicije predvode Demokrate, Demokratski front (DF), Građanski pokret URA, Demokratska partija socijalista (DPS) i Prava Crna Gora. Samostalno je nastupila lokalna Novska lista.
Lokalni izbori u Herceg Novom, gradu na crnogorskom primorju, su drugi po redu lokalni izbori od promjene vlasti u avgustu 2020. kada su parlamentarnu većinu osvojili zajedno Demokratski front (DF), Demokrate i građanski pokret URA, a Demokratska partija socijalista (DPS) je nakon trodecenijske vlasti prešla u opoziciju.
Prvi lokalni izbori nakon promjene vlasti i formiranja nove Vlade premijera Zdravka Krivokapića održani su, uz velike tenzije, u Nikšiću sredinom marta i na njima su pobijedile koalicija predvođene Demokratama i Demokratskom frontom.
Ne propustite: Autorka izvještaja Fridom hausa o Crnoj Gori: Nema demokratizacije ako vlada nije proevropskaNešto manje od 10 odsto glasača koji imaju pravo glasa u Herceg Novom, suprotno crnogorskom zakonu upisano je i u birački spisak u Srbiji.
Naime, Državna izborna komisija, nedavno je saopštila da su u hercegnovski birački spisak, upisana 1.973 birača sa biračkim pravom i u Srbiji.
Do podataka su došli poređenjem hercegnovskog i jedinstvenog biračkog spiska Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Srbije, dostupnom na njihovom portalu.
Crnogorski zakoni ne dozvoljavaju postojanje dvojnog državljanstva i prebivališta.
Osobe koje imaju prebivalište u drugoj državi, ne mogu ga imati i u Crnoj Gori i moraju biti izbrisane iz registra prebivališta, a samim tim i biračkog spiska.
Ne propustite: Analitičari: Krivokapić nije igrač Beograda, DF mora da se distancira od SrbijeNa poslednjim izborima u Herceg Novom 2017. godine najviše mandata osvojili su zajedno Demokrate (devet) i DF (četiri) koji su formirali vlast, dok je DPS iako je pojedinačno osvojila najviše, 12 mandata, ostala u opoziciji.
Demokratska partija socijalista poslednji put je imala vlast u Herceg Novom od 2014. do 2017.
Vlast u Herceg Novom dugo već drže partije koje su godinama bile u opoziciji i koje od poslednjih parlamentarnih vladaju na državnom nivou.
Glavna politička borba vodila se među strankama koje su partnerske na nivou države, ali i drugim opštinama: Beranama, Kotoru, Budvi, Nikšiću.
One su na prošlogodišnjim parlamentarnim izborima 30. avgusta u Herceg Novom osvojile preko 13.000 glasova, ili oko 70 odsto, dok su opozicione na čelu sa DPS-om imale nešto preko 5.500.
Ne propustite: Izveštaj Stejt departmenta: Brojni izazovi u oblasti ljudskih prava u Srbiji i Crnoj Gori tokom 2020.Prema popisu iz 2011. godine u Herceg Novom živi nešto preko 30 hiljada stanovnika od kojih se gotovo polovina, 49 posto izjašnjavaju kao Srbi.
Crnogoraca je 33 odsto, a Hrvata dva odsto dok je Bošnjaka i Albanaca manje od jednog procenta.