Na debati koja se bavila kosovskim pitanjem analitičari su iskazali različite stavove kada je reč o mogućim rešenjima ovog problema. U okviru konferencije "Zapadni Balkan i EU: Povratak realpolitike?" stručnjaci se nisu složili u oceni da li je bolje rešenje kosovskog problema status kvo ili razmena teritorija i kakve bi posledice imalo po Srbe na Kosovu.
Nekadašnji šef ekonomske jedinice u Međunarodnoj civilnoj kancelariji na Kosovu i autor knjige o Kosovu Andrea Lorenco Kapuzela rekao je da ga brine da bi razmena teritorija pogoršala položaj srpske manjine na Kosovu, bez obzira što bi taj sporazum bio uz pristanak obe strane.
"Čak i uz dogovor obe strane takvo rešenje imalo bi negativne posledice po Srbe na Kosovu, naročito ako pre toga ne bi došlo do široke debate i u Srbiji i na Kosovu kako bi se javnosti jasno obrazložilo rešenje i došlo do konsenzusa u vezi sa tim” rekao je Kapuzela.
Bivši britanski diplomata na Balkanu Timoti Les veruje da bi priznavanje nezavisnosti Kosova od strane Srbije povećalo bezbednost Srba na Kosovu.
On smatra da Srbima koji žive na Kosovu svi manipulišu i da će tako biti dok se ne prizna kosovska nezavisnost.
Bezbednost Srba pre promene granica
Zamenik direktora magazina "Figaro" Žan-Kristof Buison ima stav da se o razmeni teritorija ne može govoriti sve dok Srbi na Kosovu ne budu bezbedni.
Žan-Kristof Buison, zamenik direktora magazina "Figaro" (Foto: Medija centar Beograd - www.mc.rs)
"Ne možemo govoriti o promeni granica sve dok Priština ne bude garantovala bezbednost Srbima na Kosovu. Problem se može rešiti samo ako se trenutna vlast u Prištini promeni. Pripadnici OVK i dalje nose uniforme i ponose se onim što su uradili, ali za razliku od Tačija i Haradinaja, Vučić nije direktno povezan sa ratom, ne nosi to breme ratne prošlosti”, kaže Buison.
Les smatra da svaki scenario nosi rizike, a Buison dodaje da samo vreme može pokazati da li bi Srbi bili bezbedniji na Kosovu ako bi Srbija priznala njegovu nezavisnost.
"Generacije koje sada vode Kosovo ne mogu rešiti njegovo pitanje. Ljudi koji su vodili rat sa Srbijom ne mogu sada da se rukuju i moramo sačekati nove generacije koje nemaju breme ratne prošlosti", rekao je Buison.
On zagovara da je bolji i status kvo nego velika revolucija koja bi mogla da dovede do rata.
Čemu žurba?
Kapuzela je kazao da ga najviše čudi to insistiranje na hitnosti rešavanja kosovskog pitanja i kao razlog vidi činjenicu da su "pripadnici nekadašnje gerile, a sada na vlasti na Kosovu, kao nacionalisti idealni da prodaju tu ideju narodu".
Andrea Lorenco Kapuzela (Foto: Medija centar Beograd - www.mc.rs)
Primećuje i da nezadovoljstvo naroda na Kosovu raste, što otvara prostor za eventualne civilne pokrete, koji bi se suprostavili političkoj eliti i mogli da poprave stvari na Kosovu i u odnosu sa Srbijom.
Les smatra da je jedini način da se granice na Kosovu promene da kosovski Albanci pristanu na to i da SAD mogu da izvrše uticaj povlačeći svoju podršku.
"Kosovo je hendikepirana država i bez sporazuma nalazi se u limbu koji koči njegov ekonomski razvoj. Albanci moraju da shvate da stvar nije završena i da moraju da razgovaraju sa Beogradom ako žele da sačuvaju svoju državu. Srbija ne kontroliše albanski deo Kosova, Priština ne kontroliše sever Kosova i obe strane samo treba da priznaju stanje na terenu i obe će imati koristi od toga. Ja ne vidim drugo rešenje osim podele”, naglasio je Les.
Kapuzela otvoreno kaže da bi podela teritorije bila gubitak za Srbiju, da Srbija time ne dobija ništa osim rešenja kosovskog pitanja, ali da mora to da "proguta", jer povratka nema.
Uticaj na BiH
Na pitanje da li bi se promena granica na Kosovu mogla odraziti na druge zemlje, poput Bosne i Hercegovine, Les kaže da teorijski rizik postoji, ali da tu nema uzročno-posledičnih veza.
Timoti Les, bivši britanski diplomata (Foto: Medija centar Beograd - www.mc.rs)
"Održanje statusa kvo u Bosni i Hercegovini je nemoguće zbog narastajućeg nezadovoljstva Srba i Hrvata koji tamo žive, naročito posle nedavnih izbora. Bošnjaci moraju da nađu drugi model, sa najvećim manjinama u BiH, ako žele da izbegnu slom države i to bi mogla da bude poruka Kosova Bosni”, kaže Les.
Gledano na duže staze, Les veruje da će doći do reintegracije Bosne, ali "to putovanje na koje je Bosna krenula, najviše će zavisiti od odluka lokalnih političara i toga šta će Bošnjaci učiniti povodom nezadovoljstva Srba i Hrvata".