Devet zemalja članica Evropske unije izašle su sa predlozima oko nove metodologije o proširenju koju će Evropska komisija, prema najavama, usvojiti do kraja januara naredne godine.
Radio Slobodna Evropa ima u uvid takozvani non-paper koje su potpisale Austrija, Češka Republika, Estonija, Italija, Latvija, Litvanija, Malta, Poljska i Slovenija kao doprinos za buduću metodologiju u pristupnim pregovorima sa zemljama Zapadnog Balkana.
“Potrebno je da se održi sposobnost Evropske unije da integriše nove članice bez slabljenja njene unutrašnje koherencije. Međutim, unutrašnja reforma EU ne može biti preduslov za proširenje. Naša vrata ostaju otvorena”, stoji u dokumentu koje su potpisale ove države.
U dokumentu se podvlači da se ojačani pristup pridruživanju treba nadograditi na postojeći konsenzus o proširenju na osnovu sledećih principa:
- punopravno članstvo u EU kao krajnji cilj;
- prvo osnove;
- pristup zasnovan na zaslugama;
- strogo ali pošteno uslovljavanje;
- podsticanje regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa;
- kompatibilnost sa već postojećim pregovaračkim okvirom.
Posebna pažnja posvećena poglavljima 23 i 24
Devet država članica, traže od Evropske komisije da se u budućoj metodologiji obuhvati grupisanje pregovaračkih poglavlja po glavnim oblastima kao i paralelno, umesto uzastopnog, otvaranje poglavlja. Ove zemlje smatraju da bi time, međuvladine konferencije postale “politički relevantnije i interaktivnije”.
Posebnu pažnju, devet država članica EU posvećuju poglavljima 23 i 24 koja se tiču vladavine prava. Ovim dokumentom, se traži da se ovom pitanju pristupi putem prioriteta, jasnih preporuka, i vremenskih rokova. Smatra se takođe da EU i države članice treba da pruže veću podršku implementaciji evropske pravne tekovine, posebno u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, te da bi ispitivanje zakonodavstva koje pokriva ova poglavlja trebalo da započne u trenutku odobravanja kandidatskog statusa
“Sve već dostupne instrumente pristupnog procesa, uključujući klauzulu o ‘neravnoteži’, trebalo bi dalje istražiti kako bi se ojačao uticaj EU”, stoji u non-paper-u.
Države potpisnice ovog dokumenta smatraju da bi politički podsticaji trebalo da uključuju i godišnje susrete na nivou EU lidera i Zapadnog Balkana, kao i veće učešće predstavnika regiona na neformalnim sastancima Saveta. Takođe se predlaže “efikasni i ciljani finansijski podsticaj”, koji nagrađuje i olakšava napredak. Između ostalog se spominje poboljšanje koordinacije finansijske podrške za region kao i povećana saradnja sa međunarodnim finansijskim institucijama, s ciljem povećanja investicije.
Austrija, Češka Republika, Estonija, Italija, Latvija, Litvanija, Malta, Poljska i Slovenija smatraju da treba takođe poboljšati procenu napretka reformskog procesa uzimajući u obzir stvarni uticaj reformskih mera na terenu. U ovaj proces bi, prema dokumentu, trebalo uključiti i civilno društvo, zastupnike, kao i predstavnike lokalne samouprave.
Takođe se između ostalog predlaže godišnje održavanje “Evropske konferencije“ širom Zapadnog Balkana, radi konsultacija i promovisanja dijaloga.
Proaktivnije angažovanje EU i veća koherentnost zemalja Zapadnog Balkana
Ove države smatraju da bi novim ojačanim pristupom došlo do jačanja kredibiliteta celokupnog pregovaračkog procesa, kao i do poboljšanja međuinstitucionalne saradnje.
“Napredak u reformama, posebno u oblasti vladavine zakona, trebalo bi da se održi i ubrza”, upozorava devet država EU koje stoje iza najnovijeg non-paper-a.
Ove zemlje ističu da bi ovim predlozima proces mogao biti sveobuhvatniji i manje fragmentiran, te da bi sami pregovori trebalo da omoguće efikasniju pripremu za članstvo u EU, i time bi stvore opipljivu korist za građane tokom celog procesa.
“Potrebno je proaktivnije angažovanje EU i njenih država članica u pristupanju Zapadnog Balkana, kao i veća koherentnost zemalja Zapadnog Balkana u EU integracijama, kao njihovom strateškom izboru”, upozorava devet članica EU.
Varhelyi: EK u januaru sa novim predlogom o izmeni metodologije
Inače ovaj non-paper je još jedan doprinos u izradi nove metodologije koju priprema Evropska komisija, nadovezujući se na predlog Francuske koja je sredinom proteklog meseca izašla sa njenim predlozima o obnovljenom i ojačanom pristupu u procesu pregovora o članstvu.
Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelyi je priznao da francuski predlog nije jedini te da je njegov kabinet primio sugestije i od ostalih zemalja članica.
Varhelyi je u više navrata potvrdio da će u januaru, Evropska komisija izaći sa novim predlogom o izmeni metodologije.
Obnovljeni pristup u pregovorima o članstvu je neophodan da bi Francuska dozvolila otvaranje pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Francuski predsednik Emmanuel Macron koji se smatra najzaslužnijim za krah oktobarskog samita, uslovio je otvaranje pristupnih pregovora sa novim državama sa promenom metodologije u procesu pregovora.
U slučaju da nova metodologija dobije, neophodnu, podršku svih zemalja članica, onda je vrlo verovatno da bi Francuska omogućila konsenzus za otvaranje pristupnih pregovora sa Skopljem i Tiranom, na evropskom samitu koji će se održati u martu 2020. godine.
Tekst je u celosti preuzet sa sajta Radija slobodna Evropa.