U Beogradu je održan prvi deo planiranih dvodnevnih sastanaka predstavnika vlasti i opozicije uz posredovanje poslanika Evropskog parlamenta, na kojima se razgovaralo o izbornim uslovima. Pregovorima vladajućih i opozocionih stranaka posreduju poslanici EP Tanja Fajon, Vladimir Bilčik, Eduard Kukan i Knut Flekenštajn. Međutim, nakon sastanka održanog u Palati Srbija, deo opozicionih stranaka je odlučio da napusti pregovore.
Predsednik Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas najavio je da ta stranka neće učestvovati u međupartijskom dijalogu "jer se na taj način ne može doći do uslova za slobodne i fer izbore u Srbiji". Predstavnici opozicije su rekli da je vlast odbila sve njihove predloge vezane za ravnopravno prisustvo opozicije u medijima i izborne uslove.
„Tražili smo da sporazum koji je potpisalo šest stranaka bude danas na agendi, da ne gubimo više vreme. Ovo je sve velika farsa, SNS sve vreme govori da su ovde idealni izborni uslovi, po njima je RTS Javni servis, opozicija ima prisustvo kakvo bi trebalo da ima, nema pritisaka na ljude. Oni su prihvatili učešće iz formalnih razloga, formalno i vode zemlju ka Evropskoj uniji. Naš predlog nije prihvaćen, SNS nam je rekla da se ne slaže sa izveštajem koji su dali evroparlamentarci, tela koja smo predložili su nazvali komesarskim telima i da ne može više da se razgovara“, rekao je Đilas, javlja N1.
U Beogradu se odvija dijalog vlasti i opozicije o izborima uz posredstvo evroparlametnaraca
Pregovore će napustiti i Pokret za preokret Janka Veselinovića i Pokret slobodnih građana. Predsednik tog pokreta Pavle Grbović kazao je da je "SNS ekplicitno rekla da ne prihvata ništa od predloženih sugestija".
Šest opozicionih stranaka je, pred rundu dijaloga održanu u petak, u Brisel uputilo svoj predlog sporazuma kojim se definiše formiranje kontrolnih tela za izbore i medije, rokovi i kriterijumi za njihovo osnivanje. Iza predloga su stale Stranka slobode i pravde, DS, PSG, Ne davimo Beograd, Zajedno za Srbiju, Pokret za preokret.
U javnosti se prethodno pojavio tekst dokumenta za koji su evroparlamentarci rekli da je radna verzija i da će se o tome pregovarati.
Ne propustite: Evroposlanici: Dokument o izbornim uslovima u Srbiji radna verzija, ne finalni sporazumVlast zadovoljna sastankom
Funkcioner Srpske napredne stranke Vladimir Orlić izjavio je da veruje da se u subotu može doći do nekog dogovora u ovoj rundi međupartijskog dijaloga uz posredovanje Evropskog parlamenta, ali da to ne zavisi samo od SNS, koja je sa "maksimalno dobrom voljom ušla u ovaj proces".
"Mi smo sa svoje strane bili konstruktivni, analizirali smo predlog tema i potrudili se da pronađemo što više elemenata na kojima možemo da pronađeno za sve prihvatljiv, a pozitivan okvir. Dali smo svoje komentare, objasnili pozicije i verujemo da će biti dovoljno prostora da nastavimo razgovor i verujemo da pronađemo zajednički imenitelj kojim će biti zadvoljna većina učesnika dijaloga, ne računajući one za koje se unapred znalo da nisu zadovoljni ni na koji način i koji su došli da bi otišli", rekao je Orlić, prenosi Fonet.
Šef Poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije Đorđe Milićević izjavio je da je dokument evropskih parlamentaraca u međupartijskom dijalogu o izbornim uslovima dobar osnov i biće pokazana sva spremnost da se dođe do konsenzusa.
"Mi smatramo da je dobro da se razgovor vodi na oba koloseka, jer se ne može iz procesa isključiti bilo koja stranka", rekao je Milićević.
On je ponovio stav šefa SPS Ivice Dačića da će svi vanredni parlamentarni i redovni predsednički i beogradski izbori biti organizovai istog dana, 3. aprila 2022, što je još prošle godine najavio predsednik Aleksandar Vučić.
Evroparlamentarci sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem (foto Fonet)
Evroparlamentarci su se u petak ujutru prvo sastali sa predsednikom Srbije.
Iz Vučićevog kabineta je saopšteno da su evropski posrednici ocenili dosadašnju saradnju kao konstruktivnu i upoznali predsednika sa daljim koracima. Navodi se i da su se sagovornici saglasili da je značajno da "rezultati dijaloga budu primenjeni i izrazili spremnost da pomognu u predizbornom procesu kako bi dogovoreno bilo i primenjeno".
Analitičari: Naprednjaci nisu skloni ustupcima
Reagujući na najnoviji razvoj situacije, sagovornici Glasa Amerike ističu da se na osnovu dosadašnje prakse pokazalo da naprednjaci nisu skloni popuštanju i ustupcima
"U ovom trenutku, u ovom samom dijalogu SNS-u ne odgovara da iz njega izađe kao neko ko je popustio. Pazite, to je cela filozofije te stranke već devet godina. Oni su neko ko ne pušta ni na jednom frontu ni jedan poraz. Zbog toga ne trpe ni najmanju kritiku čak ni od najnebitnijih predstavnika bilo opozicije, bilo nevladinog sektora, bilo sa univerziteta, bilo iz medija. Odmah se odgovara baražnom paljbom. Jer SNS ne popušta i SNS ne gubi bitke, pa makar bitka bila za najmanju mesnu zajednicu na nekim nevažnim izborima", kaže Dejan Bursać sa Instituta za političke studije i dodaje da će SNS pokušati da izbore prikaže kao demokratske.
Your browser doesn’t support HTML5
Šta znači odluka dela srpske opozicije o bojkotu dijaloga?
Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, mišljenja je da je tokom poslednjih deset godina Srpska napredna stranka pokazala da sa opozicijom, civilnim društvom i medijima ne želi institucionalno da razgovara o najvažnijim temama u Srbiji.
"Teško mi je da poverujem da postoji istinska želja SNS i Aleksandra Vučića da dođe do rezultata u ovom dijalogu. Ne vidim nikakve opipljive rezultate. Tako da se bojim da će opozicija i svi oni koji se ne slažu politikama trenutno vladajuće većine morati da nađu neki drugačiji način pritisaka jer pregovori očigledno nemaju rezultate", kaže direktor Instituta za evropske poslove.
Početkom septembra opozicione stranke su izrazile prilično nezadovoljstvo ulogom i angažovanjem evropskih parlamentaraca - nakon runde dijaloga u petak ostaje pitanje kojim mehanizmima evropska četvorka može da utiče na SNS i njenog predsednika Aleksandra Vučića da izađe u susret zahtevima opozicije.
Ne propustite: Dijalog uz posredovanje EU: I vlastima i opoziciji potrebni izbori"Postoji pogrešno verovanje da su evroparlamentarci došli ovde da vrše pritisak na Srpsku naprednu stranku. Podsećam vas da je SNS članica jedne od najvećij grupacija, odnosno najvećih evropskih partija - Evropske konzervativne partije i teško mi da verujem da će se tu nekakvi veliki pritisci vršiti na SBS i predsednika Vučića", kaže Beširi.
Sa druge strane, Dragan Bursać kaže i da je upitna snaga koju imaju članovi Evropskog parlamenta.
"Vučić zna da to njemu nije previše bitno, da je uticaj evroparlamentaraca izuzetno nizak. Njemu dođe Angela Merkel da mu pruži podršku, a to što će jedan od 750 evropskih parlamentaraca možda da ga iskritikuje za stvar koja nije bitna ni evropskom parlamentu - što su uslovi u Srbiji loši, niti Vučićevim glasačima. Ne vidim da mu previše značajno", kaže Bursać.
Ne propustite: Počele konsultacije evroparlamentaraca sa vladajućim strankama u SrbijiU kom smeru će se dalje razvijati situacija i hoće li se ponoviti bojkot sa prethodnih izbora teško je proceniti. Ovoga puta i igri su i izbori za Beograd, gde opozicija računa da ima nekakve šanse, tako da će narednih nedelja i meseci morati da odluče šta će i kako dalje da rade.