Uprkos nestabilnoj političkoj situaciji na Kosovu i predstojećih izbora u Srbiji, Evropa i Amerika su spremne za nastavak dijaloga Beograda i Prištine, i kako za Glas Amerike kaže Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose, početkom jeseni se može očekivati da bude obnovljen pregovarački proces.
“EU je napravila jasnu agendu. U julu nas čeka Pariz. Ako dozvole zdravstvene okolnosti, pitanje da li će biti online ili kako. Zatim sve pripreme Lajčak završava. Mislim da će EU biti spremna negde u avgustu da podrži nastavak dijaloga. Amerika ima svoj deo posla i s tog stanovišta ona je možda najspremnija. Zbog toga se stvara utisak da ona vrši pritisak ili da je možda iskoračila, ali u suštini jasno je da na političkom nivou Grenel radi vrlo pragmatične ekonomske poteze koji imaju političke efekte i stvaraju tu win-win situaciju i dovode do situacije da vrlo brzo po njegovoj liniji može da se dodje do memoranduma o nameri da se reši konačno pitanje Kosova, međusobnog priznanja i statusa”, kaže Janjić i dodaje:
“Ali to je memorandum o nameri koji ispunjava zahteve Trampovog pisma. To se može očekivati u septembru. A to može biti i dobar početak za EU. Ja očekujem da ozbiljni razgovori, priprema će biti, ne mogu da krenu pre septembra ako ne bude komplikacije u Srbiji.”
Ne propustite: Dijalog Srbije i Kosova: Kako ga pokrenuti?Na pitanje o čemu bi se pregovaralo i šta su teme nastavka dijaloga, Janjić ističe da je “uvek je na stolu primena onoga što si potpisao” i da se time sada bavi Grenel.
“U birokratskom smislu, u smislu tema, maltene sve se zna šta treba pregovarati, koliko treba pregovarati, kako grupisati. I kad bih ja sad gledao krajnje ekspertski, rekao bih da sve to možete da završite za sedam meseci. Pod uslovom da imate političku volju. I završavam podsećanjem šta piše u pismu dva ministra spoljnih poslova Francuske i Nemačke. Ne postoji politička volja, radićemo na stvaranju političke volje, da se problem rešava.”
Sagovornik Glasa Amerike podseća da se od 2016. godina razgovara o novom formatu, a da je 2017/18 došlo do obrta, kada se pojavila ideja o konačnom rešenju:
“Koncept EU nije konačno rešenje, već upravljanje konfliktom kroz normalizaciju odnosa. Konačno rešenje se brže bolje na balkanski način pretvorilo u razmenu teritorija. I to su izgubljene godine koje su proces vratile negde daleko”, ističe Janjić.
Ne propustite: Slažu se kockice za nastavak dijaloga Beograda i PrištineU odnosu na pristupne pregovore Srbije sa EU, on ukazuje na teškoće koje su se otvorile novom metodologijom proširenja, u kojoj poglavlje 35 nigde nije svrstano, Kosovo više nigde nije. Dok je ranije bilo definisano kao poglavlje koje se prvo otvara, a poslednje zatvara, sada je to neizvesno i može se čak dogoditi da se zatvori poglavlje 35, a da Srbija ne uđe u EU:
“Gubi se jedan važan motiv. To je jedna velika nepoznanica koju EU ne želi sada ni da otvara. Trajaće ova kriza i bilo bi mnogo bolje kada bi se politički pregovarači, govorim o lokalnim u Srbiji jer tu živim, opredelili za jedno decenijsko upravljanje krizom i na rešenje iz dva koraka. A prvi korak koji zadovoljava sve je priznanje realnosti postojanja republike Kosovo.”
Na pitanje šta se događa između zapadnih saveznika oko kosovskog problema i pitanja ko vodi igru – Lajčak i EU ili Vašington, Dušan Janjić kaže da posmatrano sa strane deluje da je sve organizovano i da se zna ko šta radi.
Ne propustite: Kosovo posle odluke Ustavnog suda: Da li je izlaz iz krize na vidiku?“A tamo je jedna haotična situacija u kojoj niko nema uvid u celinu igre, niko ne želi do kraja da uđe u to, pogotovo Vašington i Brisel. Brisel ima hiljadu drugih problema i uopšte agenda proširenja nije više bitna, taj konflikt sam po sebi ne proizvodi nikakve regionalne posledice. A i ako proizvede, u ovoj krizi globalizma, krizi finansiranja, dobro bi došao neki lokalni konflikt u sred Evrope da se olabavi situacija sa Sirijom i Bliskim Istokom. Super bi došlo. Tako da, u suštini, sada se razigrala i miš i mačka. A kapetana nema.”
Na kraju, Janjić podseća i da Srbija, osim platforme Tomislava Nikolića iz 2013. nema političku platformu koja je verifikovana u parlamentu, a to je, kako kaže, uslov za učešće u dijalogu