Otkazivanje sastanka na kojem je prvog jula u Parizu trebalo da se sastanu najviši zvaničnici Srbije i Kosova, i u prisustvu francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačke kancelarke Angele Merkel nađu rešenje za blokadu dijaloga, signal je da bi Sjedinjene Države trebalo značanije da se uključe u pregovore Beograda i Prištine, kaže u razgovoru za Glas Amerike Edvard Džozef, predavač na Institutu za međunarodnu politiku Univerziteta Džons Hopkins u Vašingtonu.
Džozef uverava da su toga svesne obe strane u dijalogu, tvrdeći istovremeno, da je siguran da mogući veći angažman Amerike ne bi pobudio zahteve lidera Srbije za značajnijim učešćem Rusije.
"Sledeći korak treba da bude iskorak ključnih učesnika, a u to bi morale biti uključene i Sjedinjene Američke Države. Videli smo da je predsednik Vučić, kada je iznosio očekivanja da bi pariski susret mogao biti otkazan, pominjao Sjedinjene Države. Prethodno su Tači i kosovka strana više puta na to ukazivali. Važno je primetiti da je Beograd uvideo koliko bi značajan bio veći angažman Sjedinjenih Država. Podsećam da je Ivica Dačić, aktuelni šef diplomatije i bivši premijer, govorio o tome u jednom intervjuu u maju. Odmah posle samita u Berlinu koji je označio kao neuspešan. Kao jedan od glavnih razloga za neuspeh označio je odsustvo Sjedinjenih Država. Deluje mi da u vezi sa većom ulogom SAD.a u pregovorima nema nesuglasica između Srbije i Kosova", kaže Edvard Džozef.
Glas Amerike: I u Srbiji se pominjalo da bi propast pariskog sastanka mogla dovesti do značajnijeg angažmana SAD i mogućeg uključivanja američkih eksperata. Ko bi mogli biti ti ljudi i šta konkretno mogu da učine?
Džozef: Američka vlada, Evropska unija i ključne evropske vlade trebalo bi da potraže savete od poznavalaca prilika, ljudi koji su bili na terenu i raspolažu pravim informacijama. Po mom mišljenju, to bi trebalo da budu ljudi koji mogu ponuditi alternative ideji koju su, međunaordni eksperti i regionalni lideri u Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Bosni, odbacili kao veoma opasne. Mislim tu na zamenu teritorija. Potrebne su nove ideje i mislim da bi američka vlada trebalo da konsultuje stručnjake o tom pitanju.
Ne propustite: "SAD Srbiji da ponude veći podsticaj za priznanje Kosova ili 'neprijatnu alternativu' ako to odbije"Glas Amerike: Šta bi mogla biti novoponuđeni predlozi rešenja – pored ideja o podeli, promeni granica ili razmeni teritorija, koje smo već čuli?
Džozef: Zalažem se za potpunu promenu pristupa u rešavanju ovog pitanja. Dosadašnja strategija je zasnovana na kompenzovanju Vučića zbog toga što predvodi Srbiju do sporazuma sa Kosovom. Koncept kompenzacije za gubitak Kosova je upravo ono što vodi logici teritorijalne razmene ili podele – što otvara pitanje granica u Bosni, kao i drugde u regionu. Zato ističem komentare drugih lidera – crnogorskih, makedonskih. Predsednik Stevo Pendarovski nije mogao biti više u pravu kada je razmenu teritorija označio najglupljom idejom za koju je ikada čuo – ukazavši na sve opasnosti takvog pristupa. To su ljudi koji moraju da žive sa posledicama. Alternativa kompenzovanja Srbije i Vučića za gubitak Kosova je učiniti upravo suprotno. Časno i dostojanstveno očuvati trajne veze Srbije sa Kosovom dok se u kontekstu međusobnog prizanja proces okončava postojanjem nezavisne države Kosovo. Među mnogim načinima za koje mislim da je moguće uraditi nalazi se i ideja o obezbeđivanju suvereniteta Srpskoj pravoslavnoj crkvi i imovini kojom raspolaže na Kosovu južno od Ibra. Dati crkvi potpuni suverenitet bio bi znak za Srbe koji žive na Kosovu i u Srbiji da su večno vezani za to područje. I da su dobrodošli da ostanu na Kosovu.
Glas Amerike: Sugerisali ste uključivanje SAD. Šta sa Rusijom?
Džozef: Ne verujem da Rusija u ovom slučaju može biti od pomoći. Interes Rusije se umnogome razlikuje od interesa Evrope i Amerike. Ruski interesi su negativni. U interesu joj nije da problem bude rešen – već da se problem očuva. To je i više nego jasno u svetlu negativnog uticaja koji Rusija razvija u Srbiji, na srpske vlasti, kao i predsednika Aleksandra Vučića. Sjedinjene Države i Evropska unija zainteresovane su za rešavanje, a ne za produbljivanje problema. I verujem da su iskreno zainteresovane za stabilnost i napredak Srbije i Kosova.
Ne propustite: Džozef: Jačanjem odnosa sa Rusijom Srbija srlja u slepu ulicuGlas Amerike: Međutim, imajući u vidu mogući značajniji angažman SAD deo srpske javnosti nesumnjivo će tražiti uključivanje i Rusije? Kako izaći na kraj sa tim?
Džozef: Ne mislim da je to tačno. Kada je Ivica Dačić pominjao moguće uključivanje Sjedinjenih Država (maj 2019, emisija Radio televizije Vojvodine, prim.nov) uopšte nije govorio o Rusiji. Nikakvog pomena Rusije nije bilo. Niti neke druge države, osim SAD. Verujem da obe strane shvataju da je dijalog predvodila Evropska unija i visoka predstavnica Federika Mogerini. Zvanično, nikada nije bilo nikakvih pomena o ukljulivanju Rusije. Niti ranije, niti danas. Sjedinjene Države su uvek bile strana koja je pružala podršku i igrala važnu ulogu i kada su se dogodili pomaci u normalizaciji – u vreme baronice Ešton. Niko tada nije postavljao pitanje gde je Rusija. Amerika je bila prisutna, a čak ni Moskva zbog toga nije negodovala.
Glas Amerike: Koliko su Srbija i Kosovo, strane u pregovorima, udaljene u ovom trenutku?
Džozef: Dobra vest je da su predsednici Vučić i Tači učesnici pregovora već neko duže vreme. Samim tim su i razvili neki odnos. Gaje izvestan stepen međusobnog razumevanja i kada razgovaraju – to čine konkretno. Međutim, problem je što bez izrazitog spoljnog uticaja rešenje do koga bi mogli doći nosi znatne rizike. Kako po njih dvojicu tako i za region. Mnogo bi teže bilo na terenu primeniti koncept teritorijalne razmene. Ono što bi Srbi trebalo posebno da razumeju su razorne posledice takvog rešenja. Koje bi naročito ugrozile Srbe naseljene južno od reke Ibar. Ako bi do toga došlo –Srbi koji bi ostali ispod linije podele ne bi zadržali isti stepen zaštite i ne bi mogli da očuvaju svoju poziciju na Kosovu. To bi bila tragedija, kako za sve Srbe, tako i za Albance.