Širom Sjedinjenih Država održavaju se festivali, proslave, okupljanja, marševi i parade povodom "Džuntita" - koji se od 2021. prvi put obeležava kao federalni praznik.
"Džuntint" se obeležava i organizovanjem borbe za prava crnaca, čitaju se knjige o Afroameričkoj istoriji i jede u restroranima čiji su vlasnici crnci.
Postao je federalni praznik pošto je predsednik Džo Bajden potpisao zakon prethodno usvojen u Kongresu po kome će se 19. juna obeležavati dan oslobođenja afroameričkih robova.
Naziv je spoj dve reči na engleskom (June i Nineteen), a poznat je i kao Dan oslobođenja. Tog dana 1865. države na jugu SAD, tadašnje Konferedacije, predale su se u Građanskom ratu i oslobodile sve robove - iako je proklamaciju o njihovom oslobađanju dve godine ranije potpisao predsedik Abraham Linkoln.
"Džuntint" je 1980. postao praznik u Teksasu, odakle su oslobođeni poslednji robovi. Potom je postao praznik u još 48 saveznih država i distriktu Kolumbija.
Sada kada je federalni praznik, to znači da je na nivou celih SAD neradan dan, ali je plaćen.
"Džuntint" je posebno je dobio na značaju u prošloj godini zbog policijskih ubistava Džordža Flojda, Brijane Tejlor, Rejšarda Bruksa i drugih Afroamerikanaca, koji su pokrenuli proteste protiv rasne nejednakosti.
Ne propustite: "Džuntint" postao nacionalni praznik kojim se obeležava kraj ropstvaBajden je, prilikom dolaska na vlast, obećao da će raditi na smanjivanju rasne nejednakosti.
Ali, kritičari kažu da ima još mnogo toga da se radi kako bi nasleđe ropstva potpuno nestalo.
"Važno je da se obeleži Dan oslobođenja i da se svakodnevno ohrabruju Amerikanci da žive sa time da su imali robove. Ali, uvek postoji opasnost da ovakve stvari služe za performans", kaže profesor afroameričke istroije i ljudskih prava Metju Delmont.
"Džuntint" 2020. u Njujorku
Samo imenovanje "Džuntinta" za federalni praznik, kaže Delmont, bilo bi loše ako ne bude propraćeno konkretnim potezima kao što su borba protiv policijske brutalnosti, biračkih prava, jaza između siromašnih i bogatih.