Talas mladih ljudi koji beže iz Rusije da bi izbegli da budu mobilisani i prinuđeni da učestvuju u ratu u Ukrajini stvorio je ozbiljnu dilemu za susedne zemlje - koje su rastrzane između želje da podrže one koji se protive ratnim akcijama predsednika Vladimira Putina i straha da bi mogli da puste u zemlju i ruske agente, čiji je zadatak da potkopaju njihovo društvo.
Rezultat su raznovrsne politike širom Evrope - gde neke zemlje kao što su Gruzija, Nemačka i Jermenija, primaju Ruse koji beže od mobilizacije, a druge - kao što su baltičke zemlje, Poljska i Finska - zatvaraju svoja vrata.
Prema nekim procenama, broj muškaraca koji su pobegli iz Rusije od kada je Putin proglasio delimičnu mobilizaciju 21. septembra je čak 400.000, ne računajući nekoliko stotina hiljada Rusa koji su napustili zemlju od početka rata u februaru, zbog sve grubljeg kršenja osnovnih sloboda.
ARHIVA - Dvojica Rusa mašu fotografu pošto su prešla granični prelaz iz Rusije u Gruziju, 28. septembra 2022.
Egzodus Rusa iskušava strpljenje i kapacitet susednih zemalja, od kojih je nekoliko već prenapregnuto zbog prijema više od pet miliona Ukrajinaca koji su pobegli u zemlje EU zbog ruskog vojnog napada.
Osećanja prema novopridošlima su dodatno komplikovana zbog činjenice da mnogi nisu spremni da priznaju da beže od mobilizacije, i kažu da jednostavno dolaze kao turisti da bi uživali u gostoprimstvu susedne zemlje. To izaziva pomešana osećanja pre svega u Gruziji, čije su otcepljene teritorije Abhazija i Južna Osetija, sa aspekta američkog Stejt departmenta, pod ruskom okupacijom od 2008.
Samo mali broj ljudi se usuđuje da otvoreno govori o mobilizaciji. Među njima je muškarac koji je obavešten da je dobio vojni poziv dok je prelazio granični punkt Larsi na ulasku u Gruziju. Zamolio je da ga predstavimo samo kao Igora, iz straha od ruske odmazde.
"Pokušaću da se krijem, pokušaću da se oduprem. Bolje je da služim više godina zatvorske kazne nego da odem u rat i poginem ili ubijem nekog drugog", izjavio je za Glas Amerike.
"Ako me pošalju u Ukrajinu, verovatno ću se okrenuti sabotaži".
Prema istraživanju koje je u avgustu sprovela američka neprofitna nevladina organizacija Nacionalni demokratski institut, ustanovljeno je da većina Gruzijaca veruje da Rusija želi da rasparča njihovu zemlju, a 76 odsto smatra da je Rusija velika pretnja svojim susedima. Gruzijska vlada ne smatra da su Rusi koji beže od mobilizacije pretnja nacionalnoj bezbednosti, iako je predsednica Salome Zurabišvili nagovestila da bi moglo da dođe do promene viznih pravila za Rusiju.
Bezbednosni rizici
Analiza je veoma drugačija u Letoniji, čiji je ministar spoljnih poslova Edgars Rinkevič izjavio za Glas Amerike da su Rusi koji beže iz zemlje "bezbednosni rizik i kontraobaveštajni rizik".
"Postoji rizik da u zemlju uđu ne samo oni koji beže od mobilizacije već i ljudi koji bi mogli da se koriste za tajne operacije".
ARHIVA - Urmas Reinsalu, dok je bio ministar odbrane Estonije na konferenciji za novinare u Talinu, 21. marta 2014.
Šef diplomatije Estonije Urmas Reinsalu, izražava sličnu bojazan. Izjavio je za Glas Amerike da bi poručio svim zemljama da budu "veoma oprezne u pogledu toga koga puštaju da uđe iz Rusije, a koga ne."
“Ukrajinski zvaničnici nam kažu da su saboteri i operativci ruskih snaga bezbednosti ušli u Ukrajinu mesecima pre rata", rekao je. "I mnogi operativci ruskih bezbednosnih službi odgovorni za trovanja, podmetanja eksploziva, i tako dalje, koristili su turističke vize i lažne identitete".
Moralna perspektiva
Pored briga za bezbednost, baltički lideri svoj stav zasnivaju na nečemu što nazivaju "moralnom perspektivom". Kažu da je Rusija država - sponzor terorizma i da čini ratne zločine u "genocidnom" ratu u Ukrajini.
“Bilo bi nemoralno prihvatiti poslovanja pa čak i turističke aktivnosti građana agresorske države kao da se ništa ne događa", kaže estonski ministar spoljnih poslova Reinsalu.
“U toku je genocid, koji se doslovno sponzorišem novcem od poreza koji plaćaju ljudi koji bi sada želeli da napuste Rusiju".
Zemlje kao što je Estonija takođe kažu da nema dokaza da većina tih potencijalnih izbeglica beži zbog stvarnog političkog progona, a ne od vojne obaveze ili neprijatnosti ekonomskih sankcija.
Viola fon Kramon, koja predstavlja Nemačku u Evropskom parlamentu, izjavila je za Glas Amerike da veruje da zaštita od ruske vlade i azil treba da se pruže onima kojima su potrebni. Ali je takođe pozvala na pažljivu proveru biografija i razloga za napuštanje Rusije.
“Postoje ljudi koji su morali da pobegnu, ali nisu svi oni disidenti. Tu su i oportunisti koji su imali koristi od režima, a biće tu i mnogo agenata (ruske obaveštajne agencije) FSB-a", rekla je Fon Kramon.
Bitka za srca i umove
Nekoliko evropskih zemalja, među kojima su Francuska, Mađarska, Luksemburg i Austrija, dele gledište nemačkog kancelara Olafa Šolca, koji je izjavio da sukob u Ukrajini nije "rat ruskog naroda".
"To je rat Vladimira Putina".
Oni veruju da bi ozbiljne restrikcije prijema Rusa ne samo dovele u opasnost one koji se suočavaju sa stvarnim pretnjama kod kuće, već i izazvale negativnu nacionalnističku reakciju, zbog čega bi se odbile mlade generacije Rusa, a Zapad izgubio bitku da osvoji "njihova srca i umove."
Lideri iz istočne i severne Evrope priznaju da postoji rizik od tvrde politike prema onima koji beže iz Rusije ali nisu uvereni da se Rusi mogu ubediti da dele njihove vrednosti.
Nedavno istraživanje koje je sprovela nezavisna anketarska organizacija iz Moskve Levada centar, koju je Kremlj 2016. godine označio za "stranog agenta" - pokazalo je da je u Rusiji podrška vojnoj kampanji u Ukrajini u septembru iznosila 72 procenta, što je samo neznatno manje u odnosu na rane dane rata.
“Naravno možemo da raspravljamo o procentima, ali 'srce i duša' građana Rusije - kao što pokazuju ankete - su uz Vladimira Putina", kaže Rinkevič.
"Ne radi se o tome kako promeniti Rusiju. Jedini izbor koji sada imamo je kako pobediti Rusiju".
ARHIVA - Ministar spoljnih poslova Litvanije Gabrijelus Landsbergis na konferenciji za novinare na početku sastanka šefova diplomatije NATO u Briselu, 6. aprila 2022.
Šef diplomatije Litvanije Gabrielius Landsberigs je takođe skeptičan prema argumentu o "osvajanju srca i umova."
“2008. godine smo imali rat u Gruziji, 2014. okupaciju Krima, a sada imamo pravi rat u Ukrajini", izjavio je za Radio Slobodna Evropa u intervjuu 31. avgusta.
“Eto toliko smo srca i umova osvojili u Rusiji. Vreme je da se probudimo".
Dok evropski lideri nastoje da pronađu pravi način da pristupe ruskim emigrantima, u septembru su odlučili da suspenduju vizni dogovor, koji je milionima Rusa od 2007. olakšao ulazak u šengensku zonu Evropske unije.
Kremlj odbacuje takve odluke kao "histeriju". Rusija nije zvanično zatvorila svoje granice posle 21. septembra - početka mobilizacije - čega su se plašili mnogi koji su bežali iz zemlje.