Izvori bliski vrhu Evropske unije rekli su za Glas Amerike da Evropska komisija ne želi da komentariše tvrdnje Aleksandara Vučića, koje je predsednik Srbije saopštio u sredu u gradu Smederevu.
„U Briselu postoji snažan antikineski lobi, koji pokušava da zaustavi sve kinesko u Evropi“, rekao je Vučić, a prenela agencija Tanjug. Predsednik Srbije je, takođe, stranu koju nije imenovao, pozvao da, kako je rekao, ne zaustavlja Srbiju.
Vučić je, tokom ceremonije polaganja kamena temeljca za izgradnju novog ekološkog pogona u smederevskoj Železari, koja je u vlasništvu Kine, rekao da će o tome razgovarati sa Johanesom Hanom, odlazećim komesarom za pregovore o proširenju i susedsku politiku Evropske unije.
Ostaje međutim nepoznato da li su se dvojica zvaničnika tokom beogradskih susreta u četvrtak i petak posvetili i tome - s obzirom na to da o toj temi, sudeći po medijskim izveštajima, nije bilo reči tokom obraćanja novinarima u Vladi Srbije. Niti je to pitanje bilo u fokusu interesovanja medija.
Ne propustite: Han: Mediji, demokratija i dijalog sa Prištinom ključni problemiSam predsednik Srbije, ali i njegova pres služba još u četvrtak su saopštili da su na njihovoj agendi bile manje više uobičajene teme: Zapadni Balkan, evropske integracije, zastoj dijaloga Beograda i Prištine, ali i ostavka kosovskog premijera Ramuša Haradinaja.
Tvrdnje predsednika Srbije Aleksandra Vučića koje je izneo u Smederevu bile su, međutim povod, da administraciju Evropske komisije upitamo postoji li antikineski lobi u Briselu, ko bi ga mogao činiti, i šta uopšte takva tvrdnja znači?
„Komesar Han je u Srbiji, gde sa političkim autoritetima razmatra ključne reformske procese i regionalnu saradnju“, bilo je međutim sve što su izvori bliski vrhu EU rekli u Briselu za Glas Amerike.
Ne propustite: Kongres: Srbija i Crna Gora na meti kineske diplomatsko-ekonomske ofanziveIzgradnju postrojenja čija bi svrha trebalo da bude veća produktivnost i očuvanje životne sredine, prema tvrdnjama predsednika Srbije, sa 120 miliona dolara finansira kineska kompanija "Hestil", koja je ujedno i vlasnik Železare Smederevo.
To je skoro tri puta više novca, nego što je Hestil platio vlasništvo, aprila 2016. godine, kada je kao jedini učesnik tendera, za 46 miliona evra kupio Železaru od države Srbije.
Bivši „Ju es stil“, privatizovan 2003. vraćen je u državno vlasništvo 2012, pošto se njen američki vlasnik povukao iz Srbije, zbog poslovnih gubitaka uzrokovanih krizom na svetskom tržištu čelika.
Ne propustite: Brze pruge i kineski kreditiŽelezara Smederevo jedna je od kompanija čijom kupovinom se Kina, svetska velesila, pozicionirala u Srbiji, Balkanu i Evropi. Železara je jedno od strateški važnih preduzeća, koje je iskusilo poslovne poteškoće, što u Srbiji brzo može prerasti u stečaj ili pak gašenje. Kina takođe u Srbiji finansira i mnoge infrastukturne projekte - čega manjka na čitavom području Balkana.
U Srbiji je kineska strana do sada sprovela nekoliko značajnih poduhvata - izgradnju Pupinovog mosta u Beogradu (projekat finansiran i građen kineskim novcem i resursima), građenje pruge Beograd - Budimpešta (upitno zbog razmatranja je li projekat u skladu sa pravilima EU o konkurentnosti).
Ne propustite: Vučić: Kina podržava Srbiju u vezi sa KosovomOsim pomenute smederevske Železare Kina je u Srbiji 2018. kupila i Rudarsko-topioničarski basen Bor, gubitaša kojem je država Srbija deset godina pokušavala da pronađe vlasnika, čime je pored značajne kompanije u industriji čelika u Srbiji - postala i vlasnik proizvođača ruda.
Kina, koja je trenutno u zamrznutom trgovinskom sporu sa Sjedinjenim Državama i konstantnoj trzavici zbog strahovanja da se 5G tehnologija giganta "Huavej" koristi za krađu poverljivih podataka, i u toj sferi je nesmetano ušla na tržište Srbije.
Ne propustite: Šta će Vučić dobiti od Putina i Šija u Kini?Kompanija je tokom 2019. godine, u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Srbije, u prestonici Beogradu postavila stotinu kamera za video nadzor nove generacije. Epilog ove saradnje trebalo bi da rezultira cifrom od hiljadu postavljenih kamera.
To je, uz elementarne nedoumice poput posledica po privatnost građana i moguće zloupotrebe te tehnologije, ali i njene pouzdanosti, ukazalo i na krupnije pitanje... Okretanje ka Kini, koja čini se, inicijativom „Pojas i put“, uz svoje skute pokušava da stavi države na putu ka EU, ali i same članice Evropske unije - zajednice, koja deluje da Kinu sve više posmatra kao rivala, a ne kao partnera.
Ali i guranje prsta u oči Sjedinjenim Državama, čiji je ambasador pri Evropskoj uniji Gordon Sonland još početkom godine upozorio, da bi se zemlje koje Huaveju ili drugim kineskim kompanijama dozvole učešće u ključnim infrastrukturnim projektima mogle suočiti sa američkim protivmerama.