Ukrajina, Moldavija i Gruzija dobile su u srijedu pozitivne vijesti o naporima da se pridruže Evropskoj uniji, dok zemlje na Zapadnom Balkanu, koje dugo čekaju na članstvo u najvećem svjetskom trgovinskom bloku - po svemu sudeći - sve više zaostaju u redu za pridruživanje EU, prenosi agencija Asošijeted pres.
Evropska komisija (EK) je u nizu izvještaja preporučila otvaranje pregovora o članstvu sa ratom razorenom Ukrajinom, nakon što se riješe određeni problemi.
Iz komisije je poručeno da je Ukrajina, na koju je Rusija izvršila invaziju u februaru prošle godine, "pokazala izuzetan nivo institucionalne snage, odlučnosti i kapaciteta". Međutim, navedeno je da bi pregovori trebalo da počnu tek kada se riješe pitanja korupcije, lobiranja i zakona o nacionalnim manjinama.
Slična poruka upućena je ukrajinskom susjedu - Moldaviji. Gruziji je takođe rečeno da bi njen status kandidata trebalo da bude ozvaničen tek kada se pozabavi određenim pitanjima, kao što su borba protiv korupcije i izborni sistem. To međutm ne znači da će pregovori početi uskoro, s obzirom na to da zemlja mora da sprovede više reformi.
Ne propustite: Izveštaj EK: Srbija da sarađuje oko Banjske, ispuni obaveze iz dijaloga, uskladi se sa spoljnom politikom EULideri Evropske unije trebalo bi o preporukama EK da odluče na samitu u Briselu 14. i 15. decembra. Jedinstven stav o tom pitanju nije garantovan, s obzirom na to da u Mađarskoj i Slovačkoj ne postoji veliki entuzijazam za evropske aspiracije Ukrajine.
Potencijalno članstvo u EU bilo je snažan pokretač reformi u zemljama kandidatima 20 godina. Međutim, države na Zapadnom Balkanu - Albanija, Bosna, Crna Gora, Srbija i Kosovo - obeshrabrene su neispunjavanjem obećanja u Briselu kada je riječ o članstvu u EU.
Bosnu i Hercegovinu opterećuju etničke podjele zbog kojih je sprovođenje reformi gotovo nemoguće. Iz Evropske komisije je saopšteno da bi pregovori o članstvu sa BiH tek trebalo da počnu nakon što se postigne veći napredak. Takođe je izražena zabrinutost zbog pravosudnog sistema i drugih problema sa pravima u Republici Srpskoj.
Srbija i Kosovo odbijaju da normalizuju odnose i poslednji su u redu za EU. Nakon jednog od najgorih prekograničnih napada na sjeveru Kosova proteklih godina, njihovi lideri ne mogu da podnesu ni da budu u istoj prostoriji, piše AP.
Prije nego što su objavljene preporuke, predsjednica komisije Ursula fon der Lajen obišla je Zapadni Balkan da bi promovisala plan za ekonomski rast koji predviđa 6 milijardi eura evropskih zajmova i drugu podršku u zamjenu za sprovođenje reformi.
Visoki zvaničnik EU rekao je prošlog mjeseca da pojedine balkanske zemlje " i dalje smatraju da su u centru naše pažnje i odbijaju da prihvate ili priznaju da je to u stvari Ukrajina".
Zvaničnik, koji je za AP govorio pod uslovom da ostane anoniman, rekao je da je konsenzus među mnogim zvaničnicima EU - koji rade sa Ukrajinom - da Kijev "pokazuje sve što nam nedostaje na Balkanu: energiju, posvećenost, entuzijazam".
U međuvremenu, integracija Turske je u zastoju. Ta zemlja je počela pregovore o članstvu sa EU 2005. godine, ali nije bilo napretka proteklih godina. Izvještaj o napretku Ankare je negativan, uprkos tome što EU zavisi od Turske da spriječi migrante da dođu u Evropu.
Komisija je ukazala na "ozbiljne probleme u funkcionisanju demokratskih institucija u Turskoj" i nastavak "demokratskog nazadovanja". Zabilježen je pad poštovanja ljudskih prava, a nije bilo ni napretka u borbi protiv korupcije.