Vlada Srbije je Nacrt Fiskalne strategije donela na vreme ove godine, a Fiskalni savet je predstavljajući svoje mišljenje o nacrtu za 2020. do 2022. godine, pozdravio nameru Ministarstva finansija da se drži deficita od 0,5 odsto BDP-a godišnje kao i nameru da se povećaju investicije. Kritika odnosila se na to da Vlada ponovo nema plan za sprovođenje strukturnih reformi, kao i nezavršavanje platnih razreda u javnom sektoru već pet godina.
Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta istakao je da je fiskalni prostor ograničen, da nema para za sve najave i obećanja i da bi država trebalo na vrh prioriteta stavi investicije u infrastrukturu i smanjenje poreskih opterećenja zarada. Prema njegovoj oceni, deficit od 0,5 odsto BDP-a godišnje je dobra mera koja će omogućiti da se do 2022. javni dug smanji na 45 odsto.
"Glavni prioriteti su infrastruktura, putevi, železnice, zaštita čovekove sredine, investicije u infrastrukturu, sa jedne i smanjenje poreskog opterećenja zarada sa druge strane. Zbog toga što infrastruktura u Srbiji još uvek veoma slaba, a i jedni i drugi obezbeđuju podsticaj privrednom trastu, koji je u Srbiji nizak i ispod potencijala", kaže Petrović.
Ne propustite: Cena struje se diže zarad političkog mira koji plaćaju građaniU strategiji se već nalaze neke stvari na koje je savet ukazivao, kao na pimer da nema strukture investicija. Ne zna se da li će i u kojoj meri to biti ulaganja u infrastrukturu, u životnu sredinu ili možda u projekte koji nemaju efekat na privredni rast. Takođe, fiskalna strategija ne ostavlja fiskalni prostor za smanjenje doprinosa na zarade ili to čini minimalno, sa 62 na 61 odsto. Mi smo prošle godine predložili da se u ovoj godini opterećenje smanji sa 63 na 60 odsto, ali je prioritet vlade bio veći od opravdanog povećanje plata u javnom sektoru, navodi se u saopštenju.
Iz saveta poručuju da plate i penzije ne bi trebalo da rastu više od rasta privrede, jer bi to moglo, prema njihovom mišljenju, da ugrozi aktuelnu ekonomsku situaciju.
"Važno je i limitirati ukupne rashode za plate u javnom sektoru, tu se u Fiskalnoj strategiji adekvatno propisuje da ukupne plate prate rast privrede - što bi značilo prosečan rast plata od oko šest procenata u ovoj godini", kaže član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov.
Ne propustite: Svetska banka: Rast BDP Srbije jak, ali nedovoljan da dostigne EUPrema oceni Fiskalnog saveta najveći ekonomski problem je nizak privredni rast. U prethodne tri godine on je iznosio 3,2 odsto godišnje, dok je u zemljama Centralne i Istočne Evrope bio 4,1 odsto, pa umesto da pristižemo, Srbija više zaostajemo za državama CIE. Savet u svom mišljenju o strategiji navodi da ovaj dokument ne prepoznaje ovaj problem i daje samo parcijalna rešenja, a da digitalna transformacija, inovativni vaučeri itd. mogu biti pomoć samo malom delu privrede.
„Te mere su marginalne i ne mogu značajno da utiču na privredni rast. Problem je nedovoljan iznos investicija koji trenutno iznosi 18,5 odsto BDP-a, a potrebno je da budu veće od 23 odsto BDP-a. Strategija dobro adresira deo problema privrednog rasta. Predviđa povećanje investicija sa četiri odsto BDP-a u ovoj na 4,5 odsto BDP-a u narednoj godini. Ukazuje se i na potrebu za smanjenje doprinosa na zarade, ali nema definisanih sredstava za to. Vlada treba da podstiče privredni ambijent, smanji korupciju i poveća vladavinu prava. Osim toga potrebne su reforme javnih preduzeća, pre svega EPS-a kako bi mogli da investiraju,“ ističe Petrović.