Od 10 zemalja širom sveta u kojima su stope razdvajanja kućnog otpada najniže, sedam je u podsaharskoj Africi, dok su ostale tri Kosovo (84% se ne odvaja), Crna Gora i Albanija (78% otpada u obe se ne odvaja), navodi su najnovijem istraživanju Lloyd’s Register Fondacije sa podacima Galupa Globalna anketa o riziku.
Sedam od 10 zemalja u kojima se kućni otpad skuplja, ali ne odvaja, je u istočnoj Evropi, konkretno to su Kosovo, Crna Gora, Bugarska, Bosna i Hercegovina, Srbija, Severna Makedonija, Gruzija, navodi istraživanje.
U prvih pet zemalja više od dve trećine svih domaćinstava sakuplja otpad, ali ga ne odvaja prvo. U tim zemljama postoji značajna prilika da se ljudima olakša odvajanje kućnog otpada kako bi se ostvarilo više sekundarnih koristi od povećanja reciklaže. Istočnoj Evropi trenutno nedostaje prilika za reciklažu, zaključuje se u studiji.
Grafika o procentu zemalja koje skupljaju, a ne odvajaju kućni otpad, prema Svetskoj analizi rizika (Lloyd’s Register Fondacija)
Na globalnom nivou, plastika i otpad od hrane su materijali koji ljudi najviše bacaju. Četvoro od pet ljudi to navodi kao najčešći materijal u svom kućnom otpadu. Jedna od sedam osoba u svetu (14%) živi u domaćinstvima koja spaljuju svoj otpad. To čini spaljivanje na otvorenom treći najčešći oblik odlaganja kućnog otpada, iza onog koji skupljaju komunalna preduzeća ili kada neko iz domaćinstva direktno odvozi đubre na deponiju.
Spaljivanje kućnog otpada ispušta ugljendioksid, kao i zagađivače koji su poznati kao večni, jer ulaze u lanac ishrane, i izazivaju razne bolesti.
Your browser doesn’t support HTML5
Jednokratni vejpovi - novi globalni problem za životnu sredinu
Paljenje otpada je rizik za bezbednost ljudi i na druge načine, uključujući slučajne požare i zagađenje zemljišta i vode, što dovodi do štete u poljoprivredi i ekoloških gubitaka. Mnoge zemlje izričito zabranjuju ovu praksu.
Spaljivanje đubreta rasprostranjeno je širom Afrike i delova Azije.
Nensi Hej, direktorka istraživanja u nezavisnoj globalnoj dobrotvornoj organizaciji za bezbednost Fondaciji Lloyd’s Register izjavila je da je bezbedno, a održivo odlaganje otpada oblik ključne infrastrukture, bilo da se radi o kućnom otpadu ili velikim građevinskim projekatima.
"Važno je koju vrstu otpada stvaramo i kako ga se rešavamo, to utiče na kvalitet vazduha i zdravlje, bezbednost ljudi koji rade sa otpadom i životnu sredinu, posebno ako završi u našim okeanima".
Ona dodaje da je cilj izveštaja da se popuni praznina u podacima o odlaganju kućnog otpada.
"Sada se nadamo da će kreatori politike i društvo biti u mogućnosti da koriste naše podatke, da započnu projektovanje dugoročnih, sistemskih promena.”
Anketa je zasnovana na skoro 147.000 intervjua koje je sprovela globalna analitička firma Galup u 142 zemlje i teritorije tokom 2023. godine i pokriva mesta gde postoji malo ili uopšte nema zvaničnih podataka o bezbednosti i rizicima.