Jun je mesec LGBTQ ponosa u Sjedinjenim Državama. U Los Anđelesu, proslave obuhvataju festival i paradu koji spadaju u neke od najvećih svetskih prajd manifestacija. Desestine hiljada ljudi okupile su se u četvrti Holivud. Ovogodišnja parada je bila prva za Mirej Kamarizu, koja je odrasla u Burundiju i počela da otvoreno živi kao gej žena kada je emigrirala u Ameriku sa 17 godina.
“Odrasla sam u Burundiju gde nije bilo moguće biti gej žena. To je društveno neprihvatljivo. Ne prihvata se kao deo razgovora, nije nešto o čemu možete da razgovarate sa roditeljima. To je veoma religiozna zemlja sa snažnim ubeđenjima o tome da muškarac mora da bude sa ženom i da je brak osnova društva u Burundiju”, priča Kamariza za Glas Amerike.
Your browser doesn’t support HTML5
Imigrantski gej parovi nalaze podršku u američkoj LBGTQ zajednici
Kamariza je došla na paradu sa svojom suprugom Svetlanom Habonimanom, koju je u Burundiju odgojila majka, Ruskinja, koja takođe nije želela da prihvati njenu homoseksualnost.
“Odrastajući, znala sam da ona misli da je homoseksualnost mentalna bolest, jer sećam se, kad sam bila tinejdžerka, gledale smo TV seriju gde je jedan od junaka bio gej i ona je naglas rekla: 'To je mentalna bolest. To je bolest. Tim ljudima je potrebna pomoć’”.
Svetlanina majka je prestala da govori o njenoj homoseksualnosti kao bolesti, ali je nikada nije zaista prihvatila. Preminula je prošle godine u Rusiji.
“Bila je bolesna godinu dana. Sve to vreme, želele smo da se vidimo. Htela sam da odem da je vidim još jednom, ali čak i kada je preminula, nisam mogla da odem, zbog svega što se dešava u Rusiji. I ne samo zbog rata, već činjenice da sam gej”, priča Svetlana.
Ne propustite: Američki predsednički kandidati oštro se razlikuju u stavovima o pravima LGBTQ zajedniceKada je reč o povratku u Burundi, gde postoje stroge kazne za homoseksualce, Mirej Kamariza kaže da putuje diskretno.
“Kada se vratim kući, plašim se da će me uhvatiti i u suštini se krijem. Nedavno sam posetila zemlju, 2022. i nisam nikom rekla da sam tu, osim roditeljima. Nisam htela da to zna moja šira porodica, čak ni prijatelji, iz straha da bi mogli da me prijave vlastima i da mi neće dozvoliti da napustim zemlju”.
Mirej i Svetlana planiraju da zajedno podignu dete i kažu da su zahvalne zbog lokalne LBGTQ zajednice koja je srdačno prihvatila njih i njihov brak.