"Danas postoji prilika da se Ukrajincima pruži šansa, obezbeđujući odgovarajuću dodatnu opremu i naoružanje, da probiju ruske linije u roku od 12-14 meseci. Ne može se očekivati da se bore bez vazdušne nadmoći", ocenio je za vašingtonski Centar za međunarodne i strateške studije (CSIS), uoči druge godišnjice agresije Rusije na Ukrajinu, general američke vojske u penziji Vesli Klark.
Klark je bivši vrhovni komandant NATO-a u Evropi (od 1997. do 2000.) i veteran vijetnamskog rata koji je i dalje aktivan vojnopolitički posmatrač i učesnik debata o nacionalnoj bezbednosti SAD.
Politika SAD u vezi sa ratom u Ukrajini
Klark kaže da SAD nikada nisu imale pravi pristup odnosima sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
"Od drugog mandata predsednika Džordža Buša, pogrešno smo tumačili njegove postupke i namere. Pogrešno smo odgovorili na njegovu invaziju na Gruziju tokom Olimpijskih igara 2008. Pogrešno smo se ponašali sa njim tokom Obaminog resetovanja i kada smo pristali na njegovo prisustvo u Siriji," ističe Klark.
On podseća da „nerazumevanje pravca razvoja Rusije ima korene u periodu posle raspada SSSR-a“, kada su, kako kaže, „bivši oficiri KGB-a preimenovali sebe u političare, članove parlamenta i 'nove Ruse'."
„Potom smo poslali nekoliko ekonomista iz Čikaške škole u Rusiju i rekli im: 'Molimo vas da se otarasite ovih državnih preduzeća' i tako stvorili ruske oligarhe“, podseća Klark.
Ne propustite: Ambasadorka SAD u Ukrajini za Glas Amerike: Nastavićemo da pomažemo da osiguramo Putinov poraz„Čak je i predsednik (Bil) Klinton mislio da ima odlične odnose sa Borisom Jeljcinom, a on mu je rekao: 'Ne želimo širenje NATO-a'. Istočni Evropljani su veoma dobro razumeli ovaj imperijalistički impuls. Bugarski ministar spoljnih poslova mi je 1997. rekao: 'Rusija je danas slaba. Jednog dana će ponovo postati jaka i oni će se vratiti, ali do tada moramo biti u NATO-u'."
Glavnom greškom Zapada u odnosu na Ukrajinu, Klark smatra akcije administracije SAD 2014. godine, kada je Amerika zapravo poslala signal Ukrajincima da se pomire sa gubitkom Krima.
„Oni bi i tada pružili otpor“, smatra general.
"Kada je ( bivši ukrajinski predsednik Petro) Porošenko izabran 2014, došao je u Brisel i zatražio vojnu pomoć, dajući predsedniku (Baraku) Obami spisak onoga što mu je potrebno da se odupre ruskoj vojnoj ekspanziji u Donbasu. Otišli smo, rekavši nema MLRS, nema F-16 i do 2022. godine tamo je bio rat u kojem je poginulo na desetine hiljada ljudi", kaže Klark koji smatra „naivnim“ odluke administracije Baraka Obame u vezi sa Rusijom.
Bivši visoki američki vojni zvaničnik opisao je kako je pokušao da traži podršku Bele kuće za Ukrajinu još 2014, objašnjavajući da Rusija već vodi „osvajački rat“.
„Oni su mi odgovorili: 'To je nesporazum, Ukrajina zapravo nije posebna, takvih nesuglasica je uvek bilo, a mi govorimo o novcu i organizovanom kriminalu. I ne shvatajte to ozbiljno; Potreban nam je Putin da nam pomogne oko iranskog nuklearnog sporazuma'," priseća se Vesli Klark.
„Tako je“, uveren je general, „Obamina administracija napravila dve fundamentalne greške. Pre svega, kada su najavili pomeranje ka Aziji, činilo se da nas više ne zanima šta se dešava u Evropi".
Klark citira predsednika Baraka Obamu, koji je tražio da Putinu prenese da će možda imati više slobode posle izbora.
„Drugo“, smatra general, „politika Obamine administracije na Bliskom istoku, njena želja da pacifikuje Iran, navela je Sjedinjene Države da puste Putina na Bliski istok i oslabila je percepciju onoga što on radi u Ukrajini. To je dovelo do današnjeg rata“.
Klark takođe navodi greške aktuelne američke administracije koje je napravila uoči invazije u punom obimu. On je razgovor na sastanku predsednika Džoa Bajdena sa Putinom u leto 2021. nazvao „previše džentlmenskim“, umesto da, prema generalu, „kategorički kaže ruskom lideru: „Da se nisi usudio da napadneš Ukrajinu“.
General takođe kritikuje akcije Bele kuće na početku invazije u punom obimu, kada ukrajinski vazdušni prostor nije dugo bio zatvoren, a umesto toga je dominantan narativ bio o izbegavanju „konfrontacije sa Rusijom“.
„A onda je sva vojna pomoć koju smo pružili puštana malo po malo. I bilo je mnogo izgovora za to, na primer, „Ukrajinci nisu dovoljno pripremljeni“. Pa, da budem iskren, oni imaju više obrazovanih ljudi u svojim oružanim snagama od nas. Škole u Ukrajini pružaju bolje obrazovanje od mnogih u Sjedinjenim Državama“, kaže general Klark.
Međutim, on pominje i pozitivne rezultate američke politike u protekle dve godine rata.
„Mi smo okupili NATO. Zaista smo izbegli konfrontaciju s Rusijom. I dobili smo informacioni rat od samog početka jer smo sve upozoravali na ono što se dešava. Moglo je biti mnogo gore. A mi smo Ukrajincima na početku dali „Stingere“ i izvestan broj „Dževelina“, ocenjuje Klark, ali odmah dodaje: „Međutim, činjenica je da imamo hiljade tenkova u Sjedinjenim Državama. Imamo stotine F-16 i odlagali smo da ih pošaljemo. Imamo stare ATACMS sisteme. Ostalo nam je još dosta municije od 155 mm koju nismo isporučili. Na bojnom polju je 'politički' nemoguće balansirati. Ili koristite odlučujuću silu da pobedite ili rizikujete da izgubite.”
Šta ostaje da se uradi u trećoj godini rata?
General Klark je naveo tri faze kroz koje se odvijala ruska invazija na Ukrajinu: prva je bila „pokušaj Rusa da brzo preuzmu kontrolu nad Kijevom i preuzmu vlast“, druga je bila „povlačenje ruskih trupa u mnogim pravcima“, a treći je bio „pokušaj kontraofanzive Ukrajine“.
Klark izražava sumnju da će Sjedinjene Države u „četvrtoj, narednoj fazi rata“ delovati na isti način kao na Bliskom istoku 1973. godine, kada je „donet zakon o pomoći i kada su Sjedinjene Države zapravo uklonile deo svojih sopstvenih snaga iz Nemačke i prebacili ih u Izrael”.
„Ako bismo se na ovaj način odnosili prema Ukrajini i zaista preraspodelili snage, mogli bismo da stabilizujemo situaciju na ukrajinskom frontu. Danas postoji prilika da se Ukrajincima pruži šansa, obezbeđujući odgovarajuću dodatnu opremu i naoružanje, da probiju ruske linije u roku od 12-14 meseci. To bi mogao biti Donjeck. To bi mogao biti Krim. Ne može se očekivati da se bore bez vazdušne nadmoći. Moramo priznati da je ovaj rat sada u veoma opasnoj fazi i ako se ovaj zakon ne usvoji, ukrajinske snage neće biti onakve kakvim ih zamišljamo“, kaže Klark i navodi minimum koji je potreban oružanim snagama Ukrajine:
Ne propustite: Pad Avdejevke "upalio alarm" u Americi u vezi sa pitanjem pomoći za Ukrajinu„Treba im hiljadu, još bolje dve hiljade tenkova, 300 artiljerijskih oruđa, samohodna artiljerija, treba im par stotina aviona F-16 i par stotina A-10, ali pošto se to neće desiti dovoljno brzo, to znači da kada dođe paket pomoći, mi moramo pronaći način da nabavimo artiljerijsku municiju i nove sisteme i da ih distribuiramo što je brže moguće“.
„Nismo mogli da se nosimo sa 400 milja međunemačke granice tokom Hladnog rata. Ne mogu da zamislim šta će biti potrebno da se mobiliše NATO ako Ukrajina padne i budemo suočeni sa pretnjom koja će se protezati od Baltičkog do Crnog mora“, upozorava general.
Ruska vojska: pre invazije i dve godine kasnije
"U početku je za rusku vojsku ovo bila obaveštajna operacija. A pretpostavljalo se da će nekoliko vojnika iz helikoptera baciti u Ukrajinu, a zatim dići unutrašnju pobunu, otarasiti se Zelenskog, a onda su pretpostavljali da mogu da vrate (bivšeg ukrajinskog predsednika Viktora) Janukoviča i da će dobiti celu Ukrajinu. I stoga, mnogo toga nije bilo uključeno u borbe. Nisu mogli da obezbede logistiku i izgubili su. Ali to je ujedno bilo pogrešno razumevanje pravog vojnog potencijala Rusije. Kada su organizovali odbranu, a znaju da se brane, i imaju mnogo mina, i imaju puno automatskog minskog oružja, prešli su na svoje tradicionalne metode: za Ruse život vojnika nije skuplji od metka. Kada posmatramo stravične gubitke koje su pretrpele ruske snage, mi to tumačimo kroz naš sistem vrednosti. A oni? Ono što će uraditi jeste da najave još jednu mobilizaciju i da pod vatru pošalju još nekoliko stotina hiljada vojnika“, objašnjava je general.
Ukrajinci se, smatra Klark, bore onako kako bi se Amerikanci borili:
„Oni cene svoj narod. Brinu se za svoje vojnike. Oni žele da spasu svaki život ako je moguće."
Ruske trupe su, prema generalovim rečima, već „pretrpele gubitke od do 400 hiljada ubijenih, zarobljenih i ranjenih, kao i kolosalne gubitke u opremi".
„Vojno osoblje u ruskom sistemu je angažovano samo na izvršenju. Plan pripada komandantu i samo je on odgovoran za njega i mora ga izvršiti. I to je istorijski dovelo do činjenice da je sovjetski sistem, koji se pretvorio u ruski, postao fleksibilan na vrhu, ali neosetljiv na žrtve ispod. A ovo je potpuna suprotnost od načina na koji težimo da delujemo. Dakle, gubici koje su pretrpeli bili bi apsolutno razorni za armije zapadnih zemalja. I iako za Zapad i Ukrajinu nije sve izgubljeno, moramo razumeti sa čime se suočavamo."
Kako će ovaj rat uticati na svet?
Sjedinjene Države, prema Vesliju Klarku, moraju da shvate da je „došla nova era i da već postoji koalicija snaga i zemalja koja se formira protiv Sjedinjenih Država. To su Rusija, Kina, Severna Koreja i Iran.
Ne propustite: SAD zabrinute zbog vojne saradnje Rusije i Severne KorejeNjihove akcije, prema generalu, postaju sve koordinisanije. "Postoji razmena informacija, planova, taktika, municije i tehnologija, koje su glavni potencijalni protivnici Sjedinjenih Država, počev od Rusije, spremni da koriste u velikim razmerama“.
„Nismo naišli na ovako nešto u čitavom posthladnoratovskom periodu", naglašava Klark.
"Severna Koreja je upravo objavila da više ne traži mirno ujedinjenje sa Južnom Korejom, a nuklearno odvraćanje još uvek uzimamo zdravo za gotovo od kraja Hladnog rata. A Bilten atomskih naučnika - 'Sat sudnjeg dana' - pokazuje dve sekunde do ponoći. Međutim, istina je da smo svoj nuklearni program zaustavili 1983. godine. Ali Rusi to nisu uradili. Stvorili su nove nuklearne tehnologije i nove sisteme isporuke. Kinezi rade istu stvar“.
Klark takođe podseća na programe za rasporedjivanje nuklearnog oružja u svemir.
„Ako bi nuklearno oružje eksplodiralo u svemiru, stvorilo bi elektromagnetni impuls koji bi mogao da onesposobi satelite. To bi takođe onesposobilo mnoge stvari na zemlji. Naravno, ovo zavisi od visine, veličine nuklearnog uređaja i tako dalje. Ali ovo oružje moglo bi u potpunosti da uništi američku električnu mrežu u većem delu zemlje. A ako je ovo oružje megatonske klase, sa dometom od 300 milja, onda je to zaista ozbiljan problem“, objašnjava Klark.
Dok se mi vodimo željom da izbegnemo konfrontaciju, podseća on, Putin ide ka tome i stiče saveznike.