Britanski premijer Riši Sunak obećao je u ponedeljak da će povećati vojno finansiranje za pet milijardi funti (6 milijardi dolara) u naredne dve godine kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu i "izazov koji definiše epohu" , a koji predstavlja Kina.
Povećanje, deo velikog ažuriranja britanske spoljne i odbrambene politike, manje je nego što su vojni zvaničnici želeli. Sunak je rekao da će Velika Britanija povećati vojnu potrošnju na 2,5 odsto bruto domaćeg proizvoda "na duži rok", ali nije odredio datum. Britanija trenutno troši nešto više od dva odsto BDP-a na odbranu, a vojni šefovi žele da se to poveća na tri odsto.
Dodatni novac će se delimično iskoristiti za popunu britanskih zaliha municije, iscrpljenih zbog snabdevanja Ukrajine u njenoj odbrani od Rusije. Deo će takođe ići na dogovor između Ujedinjenog Kraljevstva, SAD i Australije za izgradnju podmornica na nuklearni pogon.
"Svet je postao nestabilniji, pretnje našoj bezbednosti su se povećale", rekao je Sunak za Bi-Bi-Si tokom posete SAD. "Važno je da se zaštitimo od toga".
Sunak se u ponedeljak u San Dijegu sastao sa predsednikom SAD Džoom Bajdenom i australijskim premijerom Entonijem Albanezeom kako bi potvrdili sledeće korake za vojni pakt, poznat kao AUKUS, koji su tri zemlje sklopile 2021. godine usred sve veće zabrinutosti zbog kineskih akcija na Pacifiku.
Prema sporazumu, Velika Britanija i Australija će graditi nove podmornice na nuklearni pogon, konvencionalno naoružane britanskog dizajna, uz američku tehnologiju i podršku. Veći deo izgradnje u Velikoj Britaniji će se odvijati u brodogradilištima u severozapadnoj Engleskoj, a prve podmornice će biti završene do kasnih 2030-ih. Australija će takođe kupiti do pet podmornica klase Virdžinija od SAD.
Trojica lidera su rekli da plan u vezi sa podmornicama "podiže industrijski kapacitet sve tri zemlje za proizvodnju i održavanje interoperabilnih podmornica na nuklearni pogon u decenijama koje dolaze, proširuje individualno i kolektivno prisustvo u Indo-Pacifiku i doprinosi globalnoj bezbednosti i stabilnosti".
Britanija je poslednji put izradila okvir odbrane, bezbednosti i spoljne politike, poznat kao Integrisani pregled, 2021.
Vlada je naredila ažuriranje kao odgovor na sve nestabilniji svet. U novom izveštaju, objavljenom u ponedeljak, kaže se da "postoji rastuća šansa da će se međunarodno bezbednosno okruženje dodatno pogoršati u narednim godinama, uz povećanje i diversifikaciju državnih pretnji u Evropi i šire".
Invazija Moskve na Ukrajinu u februaru 2022. narušila je evropski bezbednosni poredak, a u pregledu se navodi da Rusija predstavlja "najakutniju pretnju bezbednosti Ujedinjenog Kraljevstva".
Ujedinjeno Kraljevstvo je takođe sve više zabrinuto zbog onoga što vlada naziva "izazovom koji definiše epohu i koji se sve više odnosi na vojnu, finansijsku i diplomatsku aktivnost Komunističke partije Kine".
U pregledu odbrane se navodi da "gde god akcije i namere Komunističke partije Kine ugrožavaju interese Ujedinjenog Kraljevstva, mi ćemo preduzeti brze i snažne mere da ih zaštitimo".
Britanske obaveštajne agencije izražavaju sve veću zabrinutost zbog kineske vojne moći, tajnih aktivnosti i ekonomskih snaga. Ken Mekalum, šef domaće špijunske agencije MI5, rekao je u novembru da "aktivnosti Komunističke partije Kine predstavljaju strateški izazov za Ujedinjeno Kraljevstvo". MI5 je u januaru 2022. saopštio da je advokat sa sedištem u Londonu pokušao da se "tajno meša u britansku politiku" u ime Komunističke partije Kine — uključujući i kanalisanje novca poslaniku opozicione Laburističke partije.
Zabrinutost u vezi sa aktivnostima Pekinga pokrenula je kampanju za sustizanje Kine na nivou cele vlade, uključujući obuku britanskih zvaničnika na mandarinskom jeziku i nastojanje da se obezbede novi izvori kritičnih minerala koji su od suštinskog značaja za tehnologiju.
Ne propustite: Britanija i EU rešile trgovinski spor oko Severne IrskePregled ne označava samu Kinu kao pretnju za Ujedinjeno Kraljevstvo, a Sunak je naglasio potrebu za ekonomskim vezama sa tom zemljom, što nervira "jastrebove" u vladajućoj Konzervativnoj stranci.
"Klizimo ka novom Hladnom ratu", rekao je konzervativac Tobias Elvud, koji predsedava Komitetom za odbranu Donjeg doma. "Pretnje su sve veće, ali mi ovde ostajemo na mirnodopskom budžetu".
Sunak je tokom posete SAD rekao da je kineska komunistička vlada "sve više autoritarna kod kuće, a upornija u inostranstvu — i da ima želju da preoblikuje svetski poredak".
Ali, dodao je, "ne možete ignorisati Kinu" s obzirom na veličinu njene ekonomije.
"Ispravno je da se angažujemo sa Kinom po pitanjima o kojima možemo da pronađemo zajednički jezik i da napravimo razliku u vezi sa, na primer, klimatskim promenama, globalnim zdravljem, makroekonomskom stabilnošću" rekao je on.
"To je ispravan pristup, dok smo veoma čvrsti u odbrani naših vrednosti i interesa".