Statua generala snaga Konfederacije, Roberta Lija, uklonjena je sa svog istaknutog mesta u Šarlotvsilu u subotu i preneta u jednog skladište, nekoliko godina nakon što je najava da će spomenik biti uklonjen ujedinila belačke nacionaliste i dovela do njihovih nasilnih protesta 2017, u kojima je ubijena jedna mlada žena a povređene desetine ljudi.
Radovi na uklanjanju Lijeve statue počeli su u subotu rano ujutru. Radnici su kasnije uklonili i spomenik generala Tomasa "Stounvola" Džeksona.
Desetine posmatrača okupile su se na ulicama u okolini parka u kome statua generala Lija stoji od 1920-ih godina, a čulo se skandiranje i odobravanje kada je podignuta sa postolja. Policijsko prisustvo je bilo vidljivo a blokiran je saobraćaj u okolnim ulicama.
Gradonačelnica Nikuja Volker razgovarala je sa novinarima i posmatračima dok se dizalica bližila spomeniku.
Tanja i Evans Čanda iz grada Mekeniksvil u Virdžiniji gledaju uklanjanje statue generala Tomasa "Stounvola" Džeksona, posle godina pravne bitke oko spornog spomenika u Šarlotsvilu, 10. jula 2021.
"Sidanje ovog spomenika je jedan mali korak bliže cilju da se pomogne Šarlotsvilu, Virdžiniji i celoj Americi da se suoče sa grehom da su bili spremni da unište svoje crnačke stanovnike radi ekonomske dobiti", rekla je Voker.
Uklanjanju spomenika prethodile su godine sporova, razdora u zajednici i sudskih postupaka. Duga sudska bitka, zajedno sa promenama u državnom zakonu koji je štitio spomenike iz ratnog perioda, godinama su sprečavali uklanjanje statua.
Pre skoro četiri godine, nasilje je izbilo na mitingu "Ujedinimo desnicu". Heder Hejer, mirna učesnica kontramitinga, poginula je u nasilju što je podstaklo nacionalnu debatu o rasnoj jednakosti, koju je dodatno rasplamsala izjava bivšeg predsednika Donalda Trampa da su "obe strane" krive za događaje u Šarlotsvilu.
Radovi na uklanjanju spomenika odvijali su se bez problema dok su ih parovi, porodice sa malom decom i aktivisti pratili sa okolnih ulica. Publika je uzvicima veselja pozdravljala napredak radnika. Na ulicama se čula muzika a par muzičara svirao je himne iz crkve blizu Lijevog spomenika.
Bila je tu i mala grupa protivnika skidanja spomenika, među kojima je jedan muškarac dobacivao gradonačelnici posle njenog govora, ali nije bilo vidljivog organizovanog prisustva demonstranata.
Ne propustite: Tuga i preispitivanje posle nasilja u ŠarlotsviluRalf Dikson, 59-godišnji crnac koji je rođen i odrastao u Šarlotsvilu, snimao je uklanjanje spomenika kamerom. Rekao je da je dovođen u park gde je stajala Lijeva statua dok je bio dete u školi. "Svi nastavnici, bar moji nastavnici, uvek su govorili kako je to bio sjajan čovek", rekao je. Dikson dodaje da je njegovo razumevanje Lijevog nasleđa i poruke spomenika evoluiralo kako je odrastao. Kaže da je važno razmotriti kontekst ere rasne diskriminacije i zakona Džima Kroa - tokom koje je spomenik podignut i dodaje da, posebno posle smrti Heder Hejer - nije bilo razloga da statua ostane u parku.
"To je moralo da se uradi", rekao je.
U subotu su uklonjene samo statue a ne i njihova postolja. Spomenici će biti sačuvani na bezbednoj lokaciji dok gradske vlasti ne odluče šta će sa njima. Prema državnom zakonu, grad ima obavezu da okupi stranke zainteresovane da preuzmu statue tokom perioda podnošenja ponuda koji je istekao u četvrtak. Grad je dobio 10 ponuda.
'Dobre vibracije'
Koalicija aktivista pohvalila je grad što je tako brzo uklonio statue kada je istekao period za ponude. "Sve dok spomenici ostaju na javnim mestima u centru našeg grada, oni su znak da je naša zajednica tolerisala belačku superiornost i izgubljeni cilj za koji su se ti generali borili", navela je koalicija.
Džim Henson, koji živi u obližnjem Barborsvilu, izjavio je da je došao da prisustvuje "istorijskom događaju." Rekao je da nema snažna lična osećanja prema spomenicima Konfederacije ali je smatrao da je Šarlotsvilu drago što se cela priča završila. "Bila je dobra atmosfera, dobre vibracije, pozitivna energija."
Kristin Zakos, bivša članica gradske skupštine Šarlotsvila izjavila je da su "članovi ove zajednice pokušavali da uklone te spomenike već stotinu godina."
"Mislim da smo konačno spremni da budemo zajednica koja ne oglašava kroz svoju umetnost na javnim mestima da nam ne smeta puno ideja o belačkoj superiornosti."