Grci se 17. juna vraćaju na glasačka mesta. Evropska unija upozorava da je u pitanju grčka budućnost u eurozoni...
Grčki glasači se za nekoliko nedelja vraćaju na glasačka mesta na ponovne izbore, koji bi mogli da odluče o njihovoj budućnosti u eurozoni. Dok se u evropskim prestonicama otvoreno govori o izlasku Grčke iz eurozone, strahuje se od navale na banke. Istovremeno, malo je znakova da će Grčki glasači ovog puta glasati drugačije.
Najstariji univerzitet u Atini je postao mesto na kojem građani ispoljavaju svoje nezadovoljstvo. Nezadovoljni vladom... nezadovoljni kapitalizmom... pozivi na paljenje banaka. Veliki gnev je usmeren i prema Nemačkoj. Stanovnik Atine Anastasis Kucukos je prekinuo snimanje za Glas Amerike, da bi izneo svoje mišljenje.
„Kancelarka Merkel ima pangermansku ideologiju. Sve je Nemačka. To je problem.“
To je rasprostranjeno osećanje. Grci se 17. juna vraćaju na glasačka mesta. Evropska unija upozorava da je u pitanju grčka budućnost u eurozoni. Birači koji su govorili za Glas Amerike, oštro su podeljeni.
„Pokušavaju da izvrše pritisak na Grke da prihvate nešto što je neprihvatljivo. Jednostavno, mere štednje su neizdržljive. One će da opustoše grčku privredu“, smatra Atinjanin Teo Fanis.
„Glasanje za partiju neće da poboljša situaciju. Jedino sami ljudi mogu da poprave stvari. Da li sam optimista? Nisam“, navodi Kati Volonaki.
Ispred zgrade parlamenta, 4. aprila, ubio se Dimitris Hristulas, 77-ogodišnji apotekar. U njegovom džepu je pronađena cedulja na kojoj je pisalo da više ne može da trpi da traži po kontejnerima hranu da bi preživeo. Pristalice ovog Grka – i ljudi koji ga podržavaju iz celog sveta – pretvorili su to mesto ispred Parlamenta u svetilište protiv oštrih mera štednje. Ipak, ankete pokazuju da ogromna većina Grka želi da zadrži euro.
Konstantis Mikalos, predsednik Atinske trgovinske komore, kaže da grčki izlazak iz jedinstvene valute neće biti lak.
„Grčka je u ovom momentu u središtu pažnje, ali se tu ne radi samo o Grčkoj. Imamo Italiju, imamo Portugaliju, imamo Španiju, a potencijalno i Francusku. To znači da Nemačka mora ozbiljno da razmotri ovu situaciju, jer ćemo, za nekoliko meseci, imati dodatak na ovom dugačkom spisku problematičnih evropskih ekonomija iz severnih evropskih država.“
Strahovanje da će doći do opsade grčkih banaka se još nije ostvarilo. Ali neizvesnost u pogledu grčke busućnosti u eurozoni izaziva nestabilnost širom svetske ekonomije... i produžuje agonije grčkog naroda.
Najstariji univerzitet u Atini je postao mesto na kojem građani ispoljavaju svoje nezadovoljstvo. Nezadovoljni vladom... nezadovoljni kapitalizmom... pozivi na paljenje banaka. Veliki gnev je usmeren i prema Nemačkoj. Stanovnik Atine Anastasis Kucukos je prekinuo snimanje za Glas Amerike, da bi izneo svoje mišljenje.
„Kancelarka Merkel ima pangermansku ideologiju. Sve je Nemačka. To je problem.“
To je rasprostranjeno osećanje. Grci se 17. juna vraćaju na glasačka mesta. Evropska unija upozorava da je u pitanju grčka budućnost u eurozoni. Birači koji su govorili za Glas Amerike, oštro su podeljeni.
„Pokušavaju da izvrše pritisak na Grke da prihvate nešto što je neprihvatljivo. Jednostavno, mere štednje su neizdržljive. One će da opustoše grčku privredu“, smatra Atinjanin Teo Fanis.
„Glasanje za partiju neće da poboljša situaciju. Jedino sami ljudi mogu da poprave stvari. Da li sam optimista? Nisam“, navodi Kati Volonaki.
Ispred zgrade parlamenta, 4. aprila, ubio se Dimitris Hristulas, 77-ogodišnji apotekar. U njegovom džepu je pronađena cedulja na kojoj je pisalo da više ne može da trpi da traži po kontejnerima hranu da bi preživeo. Pristalice ovog Grka – i ljudi koji ga podržavaju iz celog sveta – pretvorili su to mesto ispred Parlamenta u svetilište protiv oštrih mera štednje. Ipak, ankete pokazuju da ogromna većina Grka želi da zadrži euro.
Konstantis Mikalos, predsednik Atinske trgovinske komore, kaže da grčki izlazak iz jedinstvene valute neće biti lak.
„Grčka je u ovom momentu u središtu pažnje, ali se tu ne radi samo o Grčkoj. Imamo Italiju, imamo Portugaliju, imamo Španiju, a potencijalno i Francusku. To znači da Nemačka mora ozbiljno da razmotri ovu situaciju, jer ćemo, za nekoliko meseci, imati dodatak na ovom dugačkom spisku problematičnih evropskih ekonomija iz severnih evropskih država.“
Strahovanje da će doći do opsade grčkih banaka se još nije ostvarilo. Ali neizvesnost u pogledu grčke busućnosti u eurozoni izaziva nestabilnost širom svetske ekonomije... i produžuje agonije grčkog naroda.