Vladajuća Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) osvojila je na parlamentarnim izborima 6o mandata, a koalicija levog centra "Rijeke pravde" 42 od 151 mesta u Saboru, saopštila je Državna Državna izborna komisija (DIB) na osnovu 97,3 odsto prebrojanih glasova.
Desničarski Domovinski pokret imaće 14 poslanika u Saboru, "Most" 11, "Možemo" 10, Istarski demokratski sabor 3, Nezavisna plaforma Sjevera 2, a Fokus i Republika po jedan.
Za većinu u Saboru potrebno je 76 mandata.
DIB je saopštila da je izlaznost na današnjim izborima bila 62,19 odsto glasača.
Premijer Hrvatske Andrej Plenković proglasio je pobedu HDZ-a i najavio da sutra kreće u stvaranje nove parlamentarne većine, kako bi formirali vladu.
"Treći put smo tražili poverenje naroda u zahtevnim okolnostima. Vodili smo kampanju u okolnostima flagrantnog kršenja Ustava, a oni i dalje govore o nekakvoj vladi nacionalnog spasa... Mi smo dobili poverenje s našim partnerima", kazao je Plenković, a prenosi Fonet.
Ali Siniša Hajdaš Dončić potpredsednik Socijaldemokratske partije (SDP), najveće stranke leve koalicije, tvrdi za AFP da je "gledajući rezultate partija levog centra... Hrvatska izabrala promenu".
Ne propustite: Hrvatski odgovor crnogorskom ministru: Slučaj "Jadran" može i pred međunarodni sudVisoka inflacija i korupcijski skandali u proteklih osam godina umanjili su podršku HDZ-u, koji dominira hrvatskom politikom od nezavisnosti 1991. godine, ocenjuje agencija Rojters.
Izlaznost je bila visoka nakon ogorčene kampanje između sadašnjeg konzervativnog premijera Andreja Plenkovića i populističkog levičarskog predsednika Zorana Milanovića, koji su vodili kampanju uprkos upozorenju suda, piše agencija AFP.
Mesecima se činilo da su Plenković i njegov HDZ spremni za laku pobedu koja bi mu obezbedila treći premijerski mandat. Ali sredinom marta, Milanović je šokantno najavio da će izazvati Plenkovića i postati kandidat Socijaldemokratske partije, vodeće stranke u koaliciji "Rijeke pravde".
Predsednička funkcija u Hrvatskoj je uglavnom ceremonijalnog karaktera.
Plenković, koji je na funkciji premijera od 2016, optužio je rivala za kršenje ustava, nazvao ga "kukavicom" jer nije podneo ostavku. Premijer je istakao svoju ulogu u usmeravanju zemlje od 3,8 miliona ljudi u evrozonu i evropski šengenski prostor bez pasoša prošle godine.
Ali, kako navodi AFP, sa prosečnom mesečnom platom od 1.240 evraž, zemlja je i dalje jedna od najsiromašnijih u EU.
Plenković je više puta optuživao Milanovića da je "proruski" orijentisan zbog njegovih kritika na račun EU podške Ukrajini protiv ruske invazije i predsednikovog protivljenja obučavanju ukrajinskih vojnika u Hrvatskoj, koja je članica NATO-a.
Milanović, koji je osudio rusku kampanju u Ukrajini, tvrdio je da je štitio hrvatske interese i nastojao da spreči „uvlačenje zemlje u rat“.
U ovom izveštaju korišćeni su materijali agencija Rojters, Fonet i AFP