O stanju srpsko-kosovskih pregovora nakon obnavljanja optužnice za ratne zločine protiv predsednika Kosova, Hašima Tačija, Jela Defrančeski razgovarala je sa penzionisanim generalom Bendžaminom Hodžisom, sada visokim saradnikom Centra za analizu evropske politike u Vašingtonu.
Glas Amerike: Kakve su direktne posledice objavljivanja predloga optužnice protiv Hašim Tačija?
Hodžis: Važno je da se napori nastave. Da je problem lakši već bi bio rešen. Reč je o budućnosti miliona mladih ljudi u Srbiji, na Kosovu, kao i onima u njihovom okruženju. Kada su pitanju ljudski životi, budućnost ljudi i razvijanje potencijala, nikada nije lako. Predstoji put koji nije lagan. Vrh koji se želi dostići nije baš pri ruci, ali vredi ulagati kontinuirane napore.
Ne propustite: Tači: Ako potvrde optužnicu, podnosim ostavkuGlas Amerike: Da li je poznato ko će preuzeti pregovore sa kosovske strane?
Hodžis: Ne znam tačno ko će sa kosovske strane zameniti predsednika Hašima Tačija, koji ima odgovarajuće iskustvo, političku podršku i potrebnu pregovaračku veštinu. Veoma je važno da se pregovaračkom vođstvu i u Beogradu i u Prištinu obezbedi dovoljno veliki pregovarački prostor za vođenje razgovora. Pritisci su mnogobrojni i stižu iz najrazličitijih pravaca. Po meni najkorisnije sa američke i evropske strane bilo bi pružanje prostora u okviru kojeg dve strane mogu da obavljaju potrebne razgovore."
Iako je to što se dogodilo okolnost za žaljenje, jer je pregovore skrenulo sa pravog koloseka, korisno je što je javnost u Srbiji mogla da uvidi da je kosovska strana podjednako ozbiljno posvećena pregovorima kao Srbija. Pored toga, Srbija 2020. nije ista kao što je bila 2000. Sticajem okolnosti, nastali su uslovi koji na neki način pogoduju konstruktivnim pregovorima, naravno ukoliko budu nastavljeni na pametan način.
Glas Amerike: Da li je postoji mogućnost da Srbija iskoristi Tačijevu slabost u svoju korist tokom pregovora?
Ne propustite: Bečev: Vučić može sad da čeka kraj godine, realno odlaganje pregovoraHodžis: U svakom slučaju, nadam se da će predsednik Vučić u novonastaloj situaciji da se ponaša kao pravi državnik. Drugim rečima, nadam se da do toga neće doći. Međutim, Vučić u svemu ovome mora da sagleda potencijalni ekonomski dobitak i prednosti procesa zapadne integracije. Vučić će, takođe, na domaćem terenu i dalje biti pod pritiskom crkve i političkih grupacija vezanih za Istok, koje ne žele sporazum sa Kosovom. Međutim, ukoliko je Vučić posle izbora izašao sa ojačanom pozicijom i uživa podršku birača, ne vidim zašto ne bi nastupao kao pravi državnik i u daljim pregovorima.
Glas Amerike: Da li bi Sjedinjene Države ili Evropska unija trebalo da imaju vodeću uloga u daljim pregovorima?
Hodžis: Nikada nije postojalo isključivo američko rešenje, niti isključivo evropsko rešenje. Da bi se došlo do rešenja, potrebno je da SAD i EU rade zajednički na pružanju podsticaja, investicija, kao i povoljnih uslova, kako bi obe strane mogle da donesu i neophodne teške odluke. Suština pregovora nije u tome da jedna strana dobija sve, a druga strana izgubi sve, već podrazumeva dobitak isto koliko i gubitak. To je i razlog što se zovu pregovori. Lideri obeju stranu, bez obzira na potencijalne rizike, moraju da ostvare krupnije dobitke, koje mogu da prikažu svojim sugrađanima.
Glas Amerike: Zapadnoevropske zemlje, izgleda čekaju na ishod američkih predsedničkih izbora u novembru, s nadom da će demokratski kandidat Džo Bajden biti izabran. Da li je potrebna pauza?
Ne propustite: Da li se EU i SAD bore za glavnu reč u dijalogu Srbije i KosovaHodžis: Ovde se razgovara o budućnosti miliona ljudi, koji žive u regionu. Ne radi se o nekakvoj političkoj igri, već o njihovom životu i opstanku. Nadam se da će administracija predsednika Trampa naći način da sarađuje sa Evropskom unijom, i takođe nadam se da će Evropska unija prepoznati vrednost snažnog američkog angažmana u ovom procesu.
Glas Amerike: Da li imate poruku za pregovarače?
Hodžis: Da sam na njihovom mestu, lider u Prištini ili Beogradu, imao bih na umu narednu generaciju, i kakvu ostavštinu će moja deca i unuci, dobiti od mene. Da li zaista želim da moj legat bude nastavak izolacije i promašena prilika ili bih više voleo da moji napori pomognu da zemlji bude bolje? I to zato što su mladoj generaciji pruženi bolji uslovi. Tome bih se nadao kao ishodu. Potrebna je, naravno, politička hrabrost za tako nešto.