Nedavni mrzovoljan američko-kineski dijalog na Aljasci nagoveštava ne samo sve veće rivalstvo između SAD i Kine već i mogućnost izbijanja težih konflikata između dve zemlje, istaknuto je u najnovijem zajedničkom eseju Ričarda Hasa, predsednika uticajnog Saveta za spoljnopolitičke odnose i Čarlsa Kapčana, takođe člana Saveta, kao i bivšeg specijalnog savetnika za Evropu u Obaminoj administraciji.
Oni predlažu osnivanje neformalne grupe vodećih svetskih zemalja, uključujući SAD i Kinu, koja bi preuzela, kako navode, kormilo “globalnog upravljanja”.
Čarls Kapčan ovako objašnjava osnovu i sadržaj pomenute ideje.
“Liberalni međunarodni sistem u kojem živimo oblikovan je nakon završetka Hladnog rata. Dizajnirali su ga prvenstveno SAD i njihovi glavni saveznici. Pretpostavljalo se da će po završetku Hladnog rata ovaj poredak postati univerzalan. Verovalo se da će Rusija, Kina i druge zemlje krenuti liberalnim smerom i usvojiti zapadne osnove i principe. To se očigledno nije dogodilo. Nastao je multipolaran svet pred kojim se našao posao nalaženja rešenja i postizanja saradnje za globalna pitanja kao što su klimatske promene, sajber bezbednost I širenje nuklearnog oružja”.
Ne propustite: Tri decenije pada Berlinskog zida: Podele i neizvesnostNaš sagovornik ističe da je međunarodna arhitektura uspostavljena posle Drugog svetskog rata danas zastarela i nedorasla zadatku očuvanja globalne stabilnosti.
"Ričard Has i ja i dalje verujemo da je savezništvo Amerike sa njenim demokratskim partnerima presudno za zaštitu Zapadnih interesa i našeg načina života. Međutim, očigledno nedostaje adekvatan sistem u kojem mogu da učestvuju uticajne zemlje suprotnih ideologija i stavova o načinu upravljanja kod kuće i u svetu uopšte”.
Kapčan navodi i primere međunarodnih organizacija ograničenih dometa u današnje vreme globalizacije:
"Ujedinjene nacije, istina, predstavljaju stalni globalni forum, ali je svetska organizacija postala veoma birokratizova i glomazna. Rad Saveta bezbednosti UN-a često koče pet stalnih članica koje imaju pravo veta. Sastanci G7 ili G20 održavaju se epizodno, dok se na njima vrlo često više troši vreme na cenkanje oko zaključnog saopštenja, nego na nalaženje rešenja za goruće probleme”.
Has i Kapčan se zalažu za formiranje takozvanog Globalnog koncerta, po uzoru na Evropski koncert iz 19. veka, uspostavljen u cilju održavanja evropske ravnoteže snaga i integriteta teritorijalnih granica.
Ne propustite: Kapčan: Odložiti težnje ka globalizaciji međunarodnog poretkaKongresni sistem je predvodilo pet tadašnjih velikih sila Evrope: Austrija, Francuska, Pruska, Rusija i Ujedinjeno Kraljevstvo. Mada su prvobitno bili predviđeni kao redovni kongresi velikih sila, vremenom je ustanovljena praksa održavanja ad hok sastanaka, uglavnom uspešnih u sprečavanju izbijanja ili lokalizaciji sukoba.
„Nudimo novu ideju, za koju verujem i mislim da će biti kontroverzna u smislu da će mnoge zemlje smatrati da to znači korak unazad. Vraćanje u svet u kojem Velike sile imaju glavnu reč, dok se guši glas manjih zemalja. Neki će to smatrati potezom koji onesposobljava Ujedinjene nacije. Međutim, mi ne vidimo ovo telo kao nešto što uzurpira prava drugih grupacija. To ne bi bilo telo koje donosi odluke, već predloge za rad postojećih organizacija kao što su Svetska banka ili Svetska zdrastvena organizacija".
Naš sagovornik smatra da bi Peking i Moskva pozdravili ideju:
„Verujem da bi i Rusi i Kinezi pozdravili tu ideju zato što je jedan od njihovih glavnih prigovora da su isključeni iz mnogih vodećih međunarodnih institucija. Ujedno smaraju da svetske demokratije nastoje da ih potisnu, izoluju, preko linije ideoloških podela”.
Kapčan nastavlja:
„Stav Ričarda Hasa i mene je da će ovaj izazov, traganje za globalnim upravljanjem iz dana u dan samo da se poveća, uglavnom zato što svet sve više postaje multipolaran i ideološki raznovrstan. Svet koji će biti međuzavistan na način kakav nikada u istoriji nismo videli, neizbežno međuzavistan, ali bez kapetana na čelu. Zbog toga smo izašli sa ovim predlogom za uspostavljanje Globalnog koncerta”.
Članice bi bile Kina, Evropska unija, Indija, Japan, Rusija i SAD, koji zajedno doprinose oko 70 odsto svetskog BDP-a i globalne vojne potrošnje. Uključivanje ovih šest krupnih svetskih činilaca pružilo bi Koncertu presudni geopolitički uticaj, istovremeno štiteći ga da ne postane nezgrapna pričaonica, zaključuje Kapčan.