Odbor američkog Senata odobrio je u sredu zakonski predlog kojim bi se značajno poboljšala američka vojna podrška Tajvanu, uključujući odredbe o milijardama dolara dodatne bezbednosne pomoći, pošto Kina povećava vojni pritisak na samupravno demokratsko ostrvo.
Odbor Senata za spoljne poslove podržao je Zakon o politici prema Tajvanu iz 2022. sa 17 prema pet, uprkos zabrinutosti koja u vezi sa zakonom postoji u administraciji američkog predsednika Džoa Bajdena i ljutnji Pekinga zbog te mere.
Snažno dvostranačko glasanje bilo je jasan pokazatelj podrške i republikanaca, i Bajdenovih kolega demokrata, promenama u politici SAD prema Tajvanu, kao što je tretiranje tog ostrva kao glavnog saveznika izvan NATO-a.
Sponzori su rekli da će zakon predstavljati najsveobuhvatnije restrukturiranje američke politike prema ostrvu od Zakona o odnosima sa Tajvanom iz 1979. godine, što je temelj angažmana SAD prema onome što Kina smatra jednom od svojih pokrajina, od kada je Vašington te godine otvorio odnose sa Pekingom.
Ne propustite: Još jedna američka delegacija posetila Tajvan"Moramo da budemo jasni o tome sa čime se suočavamo", rekao je senator Bob Menendez, demokrata i predsedavajući komiteta, naglašavajući da Sjedinjene Države ne traže rat ili pojačane tenzije sa Pekingom.
"Ako želimo da obezbedimo da Tajvan ima šansu da se bori, moramo da delujemo odmah", rekao je senator Džim Riš, najviše rangirani republikanac u komitetu, tvrdeći da bi svaka promena statusa kvo za Tajvan imala "katastrofalne posledice" po američku ekonomiju i bezbednost države.
Zakonom bi se Tajvanu izdvojilo 4,5 milijardi dolara bezbednosne pomoći tokom četiri godine i podržavalo bi se njegovo učešće u međunarodnim organizacijama.
Akt takođe uključuje opširne reči o sankcijama prema Kini u slučaju neprijateljstava preko moreuza koji odvaja ostrvo od kopnene Kine.
Protivljenje Pekinga
Kada je predlog zakona predstavljen u junu, Kina je odgovorila rekavši da će biti "prinuđena da preduzme odlučne kontramere" ako Vašington preduzme akcije koje štete interesima Kine.
"Nismo razgovarali ni o kakvim detaljima", rekla je novinarima na događaju u Kapitolu Sjao Bi-kim, de fakto ambasadorka Tajvana u Vašingtonu, na pitanje da li je razgovarala sa Belom kućom o konkretnim sankcijama.
"Razgovarali smo o integrisanom odvraćanju u širem smislu potrebe da se istraže različita sredstva kako bi se osiguralo da status kvo u Tajvanskom moreuzu može da se održi", rekla je Sjao.
Ne propustite: Tajvan: Vojne vežbe Kine produbile međunarodnu solidarnostOna je rekla da je izrazila "zahvalnost" Kongresu za zakon. "S obzirom na komplikovanost različitih pogleda i ovde u Sjedinjenim Državama, nadamo se da ćemo moći da postignemo određeni konsenzus o bezbednosti, što je naš glavni prioritet", rekla je ona.
Odobrenje odbora otvorilo je put za glasanje pred punim sazivom Senata, ali nije bilo reči o tome kada bi se to moglo dogoditi. Da bi predlog postao zakon, on takođe mora da prođe Predstavnički dom i da ga potpiše Bajden ili da dobije dovoljno podrške da nadmaši predsednički veto.
Bela kuća je u utorak saopštila da je u razgovorima sa članovima Kongresa o tome kako da se promeni zakon kako bi se osiguralo da ne menja dugogodišnju američku politiku prema Tajvanu koju smatra efikasnom.
Zakon o Tajvanu će verovatno biti uklopljen u veći deo zakona za koji se očekuje da će biti usvojen krajem ove godine, kao što je Zakon o ovlašćenju za državnu odbranu (NDAA), godišnji zakon kojim se postavlja zakon za Sekretarijat za odbranu.