Kada se sumiraju rezultati i utisci, Donald Tramp je na prošlonedeljnim izborima za novi četvorogodišnji predsednički mandat u Beloj kući, ostvario veliku pobedu.
Uoči izbora 5. novembra, ankete su pokazivale da je potpredsednica Kamala Haris imala blagu prednost u odnosu na Trampa, možda jedan ili dva procentna poena, u zavisnosti od istraživanja.
Haris, demokratska kandidatkinja, i Tramp, republikanac, bili su praktično u "mrtvoj" trci - pokazivala su tada istraživanja - u sedam neodlučnih država koje su izborni analitičari smatrali ključnim za ishod izbora.
Tramp je, međutim, pobedio u svih sedam država, što je dovelo do njegove ubedljive prednosti pri određivanju glasova za Elektorski koledž - 312 prema 226 - što određuje ishod predsedničkih izbora u SAD. Broj koji je potreban za izbor predsednika je 270 elektorskih glasova. On je pobedio u sedam neodlučnih država razlikom koja se kreće u rasponu od nešto manje od jedan odsto u Viskonsinu do više od šest u Arizoni.
Your browser doesn’t support HTML5
Kako je Tramp ponovo našao put do Bele kuće?
Tramp će 20. januara sledeće godine preuzeti dužnost 47. predsednika SAD i biće prvi predsednik koji je osvojio dva mandata koja nisu uzastopna, od Grovera Klivlenda 1890-ih. Sedamdesetosmogodišnji Tramp takođe je najstariji izabrani predsednik u istoriji zemlje.
Pored obezbeđene pobede u Elektorskom koledžu, Tramp je takođe osvojio i veći ukupan broj glasova birača, kao prvi republikanski kandidat kome je to pošlo za rukom od bivšeg predsednika Džordža V. Buša 2004.
I dok se poslednji glasački listići još prebrojavaju, Tramp je već očigledan pobednik, osvojivši do sada skoro 75 miliona glasova, dok je Haris dobila manje od 71 miliona glasova, što je prednost za Trampa od 50,5 odsto prema 47,9 odsto za Haris.
Trampov broj glasova 2024. bio je otprilike isti kao na izborima 2020. kada je izgubio od demokratskog kandidata Džoa Bajdena. Haris je dobila oko 10 miliona glasova manje nego Bajden 2020.
Američki anketari često vole da kažu da su njihova istraživanja samo slika preseka trenutka, a ne nužno i predviđanje.
Ali tokom tri Trampove kandidature za predsednika od 2016, nivo njegove podrške je stalno bio potcenjivan u anketama, bez obzira na to koliko puta su anketari pokušavali da prilagode objavljene rezultate da bi uzeli u obzir skrivene glasove za Trampa koji stižu od ljudi koji nisu voljni da kažu čak ni anonimnim anketarima da bi, kada bi išli na birališta ili glasali poštom, on bio njihov izbor.
Izlazne ankete su pokazale da su žene prilikom glasanja favorizovale Haris, a muškarci Trampa. Obrazovaniji birači su bili za Haris, dok su oni bez fakultetskih diploma glasali za Trampa, pri čemu skoro dve trećine Amerikanaca nema fakultetsku diplomu.
Prikupljajući većinu glasova, Tramp je "zasekao" u dve tradicionalne demokratske izborne baze - crne i latino birače.
Prema anketi VoutKasta koju je sprovela agencija Asošiejted pres, 16 odsto crnih glasača podržalo je Trampa, duplo više nego 2020. Oko 83 odsto crnih glasača podržalo je Kamalu Haris, u odnosu na 91 odsto koliko je glasalo za Bajdena 2020.
Demokrate su takođe izgubile poziciju među latino glasačima, oko 56 odsto njih je glasalo za Haris 2024. u poređenju sa 63 odsto za Bajdena 2020. Trampova podrška je porasla sa 35 odsto pre četiri godine, na 42 odsto.