Prema novom izveštaju organizacije Fridom haus o zemljama u tranziciji, Srbija je nazadovala u ukupnom skoru u sedam oblasti, a najveći pad zabeležen je u domenima izbornog procesa i demokratske vladavine. Niko od predstavnika vlasti u Beogradu nije reagovao na nove ocene američke nevladine organizacije, a analitičari kažu da opis Fridom hausa oslikava realnost u Srbiji i napominju da može uticati na evrointegracije.
Izbori u Srbiji 2020. dobili su najgoru ocenu Fridom hausa do sada – jer je cenzus smanjen neposredno pred glasanje, opozicija je izbore bojkotovala, a rezultat je jednostranački parlament – zbog čega je Srbija dobila najnižu ocenu i u oblasti demokratske vladavine.
Te dve ocene, kaže vanredni profesor Fakulteta političkih nauka Dušan Spasojević, suština su onoga što građani Srbije žive svakog dana.
"Potpuno je jasno da postoji trend koji ide nizbrdo, da je gore svake godine i da se neće promeniti. Desilo se to da se javlja jedna vrsta disproporcije, s jedne strane imamo jednu stranku i lidera koji su sve moćniji i sve više nameštaju i krive sistem u skladu sa njihovim interesima, a sa druge strane su sve slabija opozicija, civilno društvo, sve potisnutiji mediji i to se u nekim ključnim trenucima pretvori u bojkot gde nemamo ni 50 odsto izlaznosti, gde imamo šest poslanika koji pripadaju opoziciji i ti izborni ciklusi pojačavaju tu percepciju. Sve ono što se dešava u tim izbornim ciklusima je najvidljivije. To smo videli 2017. godine kada smo prvi put imali izbore ispod svakog nivoa, a od tada je sve samo gore i gore".
Ne propustite: Izveštaj Fridom hausa o zemljama u tranziciji: Srbija i Crna Gora drugu godinu zaredom nedemokratske državePritisci na nezavisne medije i nevladine organizacije, hapšenja i napadi na novinare, uticaj vlasti na pravosuđe, nerešavanje korupcionaških afera – Srbija je i u ostalim oblastima, prema oceni Fridom hausa, stagnirala ili pala u odnosu na 2012. godinu. I dalje je u grupi hibridnih režima, u kojima se održavaju izbori i vlast je autoritarna, ali može li da padne u grupu nedemokratskih zemalja?
"Mislim da taj rizik trentuno ne postoji zato što vlast sporo, ali postepeno guši sve, ali mislim da smo sad već došli na jedan nivo gde opozicija ima jako male šanse da se konsoliduje. Tako da mislim da u narednih godinu dve nećemo ili mnogo dole ili gore dok ne dođe do temeljnih promena, a te promene znače ili ozbiljniju konsolidaciju opozicije ili ozbiljniju krizu vlasti", kaže profesor Spasojević.
Your browser doesn’t support HTML5
Šta izveštaj Fridom hausa govori o stanju demokratije u Srbiji i može li da utiče na evropske integracije?
Čak i ako vlast odbaci navode Fridom hausa kao ocene „nevladine organizacije“, izveštaj može da utiče na to kako Srbiju vide u EU i uzima se u obzir na dva nivoa, kaže analitičar iz Brisela Đorđe Bojović.
"Jedan je Evropski parlament koji se prilikom sastavljanja izveštaja poziva na neke delove izveštaja Fridom hausa, tako da vidimo da ima težinu i relevantan je, a drugi, koji nije formalan, su pitanja država članica kada treba da odluče da li se otvaraju poglavlja ili ne...Srbija je treća, odmah posle Poljske i Mađarske, od zemalja koje poslovično imaju problema sa vladavinom prava. I to će sigurno biti crvena lampica svima onima koji su skeptični, pogotovo mislim na Holandiju i Dansku kojima treba ocena 5 plus u oblasti vladavine prava da bi otvorili sledeći klaster i poglavlje. Ne mislim da će ovo ubrzanje procesa evropskih integracija, tako pompezno najavljeno, ići tako glatko".
Zato vlast u Beogradu neće moći Uniji "lako da proda" priču o infrastrukturi i da očekuje otvaranje novih poglavlja.
"Za države članice neće biti dovoljno da li imamo prugu, što je sjajno, između Beograda, Novog sada ili Severne Makedonije, već da li beležimo opipljiv napredak u oblasti vladavine prava, slobode medija, nezavisnosti pravosuđa itd. I u tim ključnim oblastima država pokušava da prikaže da se neke stvari menjaju bar na zakonodavnom nivou, ali ne vidim da se suštinski menjaju, a to je ono što će odlučiti da li će Srbija otvoriti poglavlja", zaključuje Bojović.
Ne propustite: Vučić u Briselu o dijalogu sa Kosovom i evrointegracijamaProfesor Dušan Spasojević kaže da pritisci spolja na Srbiju jesu važni, ali da moraju i da padnu na "plodno tlo".
"Kao što su naprednjaci koristili izveštaj o 24 sporne privatizacije i pravili priču o korumpiranoj vlasti, tako su i ovde mora da postoji bilo opozicioni ili akter civilnog društva koji će te podatke koristiti i graditi svoju poziciju i artikulisati nezadovoljnstvo građana. To vidimo u neki oblastima, recimo oblasti ekologije gde se stvar promenila u proteklih nekoliko godina, ali ne svuda. Zavisi od umešnosti aktera da li će to nezadovoljstvo pretvoriti u sedišta u parlamentu ili u veći stepen kompetitivnosti režima".
Najbolju ocenu Fridom hausa, 5.50, dobilo je civilno društvo u Srbiji, uprkos pritiscima koji se konstatuju na taj sektor. Pozdravlja se ekološki aktivizam, a organizacije civilnog društva označavaju kao najveći pokretači demokratije.