Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da ne veruje da će biti potrebno da trupe američke vojske budu angažovne povodom protesta koji se održavaju širom Sjedinjenih Država zbog smrti Afroamerikanca Džordža Flojda nakon policijskog privođenja prošlog ponedeljka u gradu Mineapolisu.
"Zavisi, mislim da neće biti potrebe", rekao je Tramp u intervjuu Televiziji Njuzmaks odgovarajući na pitanje da li bi poslao vojsku u neki od gradova u kojima protesti zbog smrti Džordža Flojda prerastaju u nasilje.
Prethodno, Tramp je najavio da bi vojska mogla biti angažovana ukoliko države ne budu bile sposobne da zaustave nasilne proteste.
Ne propustite: Posledice materijalne štete nereda u SAD trajaće decenijamaSličan stav pre Trampa je tokom dana izneo sekretar za odbranu Mark Esper izjavio je u sredu da se protivi upotrebi vojnih snaga za sprovođenje reda tokom uličnih protesta. U trenutku kada se Esper izjašnjavao o tom pitanju delovalo je da dvojica zvaničnika o tom pitanju imaju nesaglasne stavove.
Esper je izjavio da Zakon o pobuni (Insurrection Act), koji bi Trampu mogućio da koristi aktivno vojno osoblje u suzbijanju protesta trebalo da se aktivira u Sjedinjenim Državama "samo u najhitnijim i najtežim situacijama."
“Mi sada nismo u takvoj situaciji", rekao je.
Aktiviranje Zakona o pobuni razmatrano je dok je Tramp govorio o mogućnosti da uputi vojsku da bi ugušio nasilne proteste u nekim američkim gradovima. Esper je dozvolio da se nekoliko aktivnih vojnih jedinica premesti u vojne baze u neposrednoj blizini prestonice ali one nisu bile pozvane da reaguju.
Ne propustite: Tramp preti da će izvesti vojsku na ulice američkih gradovaNeposredno pre nego što je Esper govorio, Tramp je preuzeo zasluge za masovno raspoređivanje vojnika Nacionalne garde i federalne policije u prestonici, navodeći da je time ponudio državama primer kako da zaustave nasilje koje prati neke proteste.
Tramp tvrdi da je demonstracija sile doprinela tome da se protesti u Vašingtonu i drugim gradovima smire i ponovio kritiku guvernera koji nisu iskoristili maksimalne kapacitete svoje Nacionalne garde.
“Treba da imate dominantnu snagu", izjavio je Tramp za radio Foks Njuz. "Potrebni su nam red i zakon".
Sekretar Mark Esper je, govoreći u Pentagonu, takođe snažno osudio ponašanje policije Mineapolisa u incidentu koji je pokrenuo talas protesta - kada je uhapšeni Afroamerikanac Džordž Flojd preminuo nakon što mu je policajac držao koleno na vratu više od osam minuta. Esper je taj čin nazvao "ubistvom" i "stravičnim zločinom."
Izvori AP: Bela kuća ublažava stav o slanju vojske u države
Nakon što je zapretio državama da će uputiti vojsku da smiri proteste, predsednik Donald Tramp, po svemu sudeći, privatno odustaje od te ideje, a zvaničnici Bele kuće kažu da odgovor na demonstracije širom zemlje pokazuje da su lokalne vlade u stanju da same uspostave red.
Protesti u Vašingtonu i drugim gradovima zbog policijske brutalnosti nad manjinama nastavljeni su u utorak relativno mirno, što je bio primetan kontrast u odnosu na žestoko suzbijanje demonstracija ispred Bele kuće u ponedeljak uveče. Predsednik je želeo da agresivnom akcijom u glavnom gradu postavi primer ostatku zemlje, izjavio je u utorak jedan visoki zvaničnik Bele kuće.
Sekretarijat za odbranu je izradio plan za razmeštanje aktivnog vojnog osoblja ukoliko to bude potrebno. Prema dokumentima Pentagona u koje je uvid imao Asosijejted Pres, napravljeni su planovi da pripadnici vojske štite Belu kuću i druge federalne zgrade u slučaju da se bezbednosna situacija u prestonici pogorša a Nacionalna garda ne može da osigura potrebnu zaštitu.
Međutim, po svemu sudeći u Beloj kući opada interesovanje za primenu federalnog ovlašćenja za vanredne situacije. Iako su neke Trampove pristalice pozdravile suzbijanje demonstracija u Vašingtonu, grupa republikanaca je izrazila zabrinutost da snage reda rizikuju da prekrše ustavna prava demonstranata, garantovana Prvim amandmanom, piše AP.
Trampov sekretar za odbranu, Mark Esper, takođe se distancirao od Trampove odluke da prošeta preko Lafajet parka da bi se fotografisao ispred lokalne episkopalne crkve Svetog Jovana, nakon što su demonstranti potisnuti sa te ulice.
Predsednik Donald Tramp stoji ispred crkve Svetog Jovana 1. juna 2020, sa sekretarom Esperom, sekretarom za pravosuđe Vilijamom Barom, savetnikom za nacionalnu bezbednost Robertom O Brajenom, portparolkom Kejli Mekaneni i šefom kabineta Markom Medouzom
Esper se našao pod paljbom kritičara, među kojima su i neki penzionisani visoki vojni oficiri, zato što se sa predsesdnikom u ponedeljak uveče prošetao i fotografisao ispred crkve oštećene u protestima. On sada tvrdi da nije znao kuda predsednik ide.
"Nisam znao gde idem", izjavio je Esper za NBC Njuz. Kaže da je očekivao da vidi štetu načinjenu na jednom kupatilu koje je vandalizovano za vreme protesta u Lafajet parku i da razgovara sa razmeštenim pripadnicima Nacionalne garde.
Tramp brani odluku o fotografisanju ispred crkve
Predsednik Tramp je branio odluku da se sa Biblijom fotografiše ispred istorijske crkve nakon što su snage reda primenile nasilje da očiste park od demonstranata. Taj potez su oštro kritikovali lideri Episkopalne crkve uključujući i biskupa Marijen Badi, u čijoj se eparhiji nalazi crkva Svetog Jovana, kao i istaknuti poglavari drugih hrišćanskih crkava.
"Većina verskih lidera je volela to da vidi”, ocenio je Tramp u sredu. “Zašto ne bi? Stajao sam ispred crkve koja je pretpela traumatičan događaj.”
Tramp je izjavio da je crkva, koja potiče iz ranog 19. Veka a u istoriji su u nju dolazili brojni američki predsednici, “pretrpela teška oštećenja i paljevinu” u nedelju uveče. Prema saopštenju Vatrogasne službe Vašingtona, mali požar u podrumu crkve je brzo ugašen.
Ne propustite: Masovni protesti širom SAD, kod Bele kuće demonstranti palili vatreTramp je takođe u razgovoru za Foks Njuz radio u sredu ujutru izjavio da mu niko nije rekao da o gomili demonstranata na ulici H, jedan blok severno od Bele kuće, pre nego što je prošetao do crkve.
"Kada sam krenuo, nisam rekao - pomerite ih. Nisam znao ko je tamo", izjavio je predsednik.
Kako prenosi mediji, sekretar za pravosuđe Vilijam Bar je pre predsednikove šetnje naredio snagama reda, čiji su pripadnici nosili opremu za razbijanje demonstracija, da raščiste put. Uobičajena je procedura za Tajnu službu i lokalnu policiju da uspostave kordon u delovima u kojima se kreće američki predsednik. Međutim, akcija policije u ponedeljak je bila agresivnija nego ikada ranije. Napadnuti su demonstranti i novinari i upotrebljen gas.
Čiščenje parka nije bila vojna odluka niti vojna akcija - naglasio je Mark Esper u razgovoru sa novinarima. Vojnici Nacionalne garde nisu učestvovali u ispaljivanju suzavca ili gumenih metaka na demonstrante, rekao je Esper na konferenciji za novinare u Pentagonu.