"Srpski birači su glasali za promene, a za Srbiju je trenutno najbolje rešenje koalicija Demokratske stranke sa SNS-om" - ocenio je za Glas Amerike ugledni balkanolog Džejms Huper komentarišući rezultat predsedničkih izbora u Srbiji.
„Kao posmatrač prilika u Srbiji, mislim da su ovi predsednički izbori bili najzanimljiviji događaj u dugom nizu godina. Srpski glasači su glasali strateški. Glasali su za promenu i za nadu i pokazali su određeno poverenje u sposobnost Nikolića da to ispuni. Lično smatram da su takva očekivanja realna. Treba da vidimo da li je Nikolić sposoban da sam reaguje strateški. Lično verujem da će to učiniti i da glavni prioritet na njegovom dnevnom redu ima privredna reforma, odnosno prosperitet zemlje“, navodi američki analitičar.
Nikolić i njegova partija takođe shvataju da je došlo vreme da u Srbiji sve osim privrednog napretka treba da bude na drugom mestu, tvrdi Huper.
„Da je stavio Kosovo na prvo mesto i uz to prvo krenuo sa ustaljenom retorikom u vezi sa tim pitanjem, njegov izbor ne bi označio nikakvu promenu. To bi značilo da bi privreda i dalje bila u drugom planu, dok bi nastupila serija konfrontacija sa Zapadom, a nastavile bi se i teškoće sa vladom u Prištini i severnim delom Kosova. Mislim da on to zaista ne želi. Istovremeno, uopšte ne sumnjam da će štiti interese Srbije i Srba na Kosovu.“
Huper kaže da bi koaliciona vlada između Nikolićeve SNS i Demokratske stranke bilo najpoželjnije rešenje za Srbiju.
„To je jedini način na koji bi mogao da sprovede svoj privredni program. U odsustvu koalicije sa Demokratskom strankom, bio bi primoran da sklapa niz nagodbi sa više manjih stranaka, čak pojedinačnih ličnosti, što bi samo po sebi zakočilo mogućnost sprovođenja promena. Nije isključeno da će se to i dogoditi, ali čini mi se da je Nikolić jedini političar koji bi mogao da se pokaže pozitivnim u svojim nastojanjima.“
Huper smatra da bi bilo politički promućurno od strane Demokratske stranke da prihvati veliku koaliciju sa SNS. Koaliciona vlada koju je imala sa SPS-om očigledno je doživela izborni poraz, dodao je Huper.
Naš sagovornik se takođe osvrnuo ne postizbornu situaciju sa stanovišta odnosa Beograda sa Briselom.
„Evropska unija je potpuno promašila u procenama. Stavila je sav svoj ulog na Tadića i Demokratsku stranku, smatrajući ih umerenom političkom opcijom. Brisel se distancirao od Nikolića, jer nisu želeli ni na kakav način da umanje Tadićeve izborne šanse. Smatram da su pogrešno protumačili raspoloženje javnosti. Brisel će se verovatno založiti za stvaranje velike koalicije sa demokratama, jer smatraju da je potrebno kočiti eventualne nacionalističke tendencije Nikolića i njegove stranke.“
Huper predviđa da će Vašington biti spremniji od Brisela da prihvati Nikolića kao sagovornika u Beogradu.
„Mislim da bi bilo mudro od strane Sjedinjenih Država da se prilagode novonastaloj situaciji i bolje upoznaju sa Nikolićem, kao i da potraže način za ostvarenje uzajamne saradnje. Uveren sam da će Vašington tako i učiniti.“
SAD slede praksu prihvatanja rezultata demokratskih izbora u drugim zemljama. Izbori u Srbiji su očigledno to bili, zaključio je Huper.
„Kao posmatrač prilika u Srbiji, mislim da su ovi predsednički izbori bili najzanimljiviji događaj u dugom nizu godina. Srpski glasači su glasali strateški. Glasali su za promenu i za nadu i pokazali su određeno poverenje u sposobnost Nikolića da to ispuni. Lično smatram da su takva očekivanja realna. Treba da vidimo da li je Nikolić sposoban da sam reaguje strateški. Lično verujem da će to učiniti i da glavni prioritet na njegovom dnevnom redu ima privredna reforma, odnosno prosperitet zemlje“, navodi američki analitičar.
Nikolić i njegova partija takođe shvataju da je došlo vreme da u Srbiji sve osim privrednog napretka treba da bude na drugom mestu, tvrdi Huper.
„Da je stavio Kosovo na prvo mesto i uz to prvo krenuo sa ustaljenom retorikom u vezi sa tim pitanjem, njegov izbor ne bi označio nikakvu promenu. To bi značilo da bi privreda i dalje bila u drugom planu, dok bi nastupila serija konfrontacija sa Zapadom, a nastavile bi se i teškoće sa vladom u Prištini i severnim delom Kosova. Mislim da on to zaista ne želi. Istovremeno, uopšte ne sumnjam da će štiti interese Srbije i Srba na Kosovu.“
Huper kaže da bi koaliciona vlada između Nikolićeve SNS i Demokratske stranke bilo najpoželjnije rešenje za Srbiju.
„To je jedini način na koji bi mogao da sprovede svoj privredni program. U odsustvu koalicije sa Demokratskom strankom, bio bi primoran da sklapa niz nagodbi sa više manjih stranaka, čak pojedinačnih ličnosti, što bi samo po sebi zakočilo mogućnost sprovođenja promena. Nije isključeno da će se to i dogoditi, ali čini mi se da je Nikolić jedini političar koji bi mogao da se pokaže pozitivnim u svojim nastojanjima.“
Huper smatra da bi bilo politički promućurno od strane Demokratske stranke da prihvati veliku koaliciju sa SNS. Koaliciona vlada koju je imala sa SPS-om očigledno je doživela izborni poraz, dodao je Huper.
Naš sagovornik se takođe osvrnuo ne postizbornu situaciju sa stanovišta odnosa Beograda sa Briselom.
„Evropska unija je potpuno promašila u procenama. Stavila je sav svoj ulog na Tadića i Demokratsku stranku, smatrajući ih umerenom političkom opcijom. Brisel se distancirao od Nikolića, jer nisu želeli ni na kakav način da umanje Tadićeve izborne šanse. Smatram da su pogrešno protumačili raspoloženje javnosti. Brisel će se verovatno založiti za stvaranje velike koalicije sa demokratama, jer smatraju da je potrebno kočiti eventualne nacionalističke tendencije Nikolića i njegove stranke.“
Huper predviđa da će Vašington biti spremniji od Brisela da prihvati Nikolića kao sagovornika u Beogradu.
„Mislim da bi bilo mudro od strane Sjedinjenih Država da se prilagode novonastaloj situaciji i bolje upoznaju sa Nikolićem, kao i da potraže način za ostvarenje uzajamne saradnje. Uveren sam da će Vašington tako i učiniti.“
SAD slede praksu prihvatanja rezultata demokratskih izbora u drugim zemljama. Izbori u Srbiji su očigledno to bili, zaključio je Huper.