Napad Hamasa u kome je ubijeno skoro 1.400 civila, kao i rešenost Izraela da uništi palestinsku ekstremističku grupu, može označiti početak nove i bolne stranice u regionu u kome već decenijama vlada strah od konflikta i nasilja. Sadašnji i nekadašnji zvaničnici koji su govorili za Glas Amerike ekskluzivno, ali i na tribinama, upozoravaju kako za razliku od od prethodnih konflikata Izraela i Hamasa, kada je jedna strana gledala da ugrozi drugu, nakon čega bi se to obustavilo, sada je drugačije.
Pored nekih velikih razlika u mišljenju, skoro svi se slažu da je priroda napada Hamasa prekršila dosadašnju "oko za oko" taktiku nasilja, koja je obeležavala dosadašnja neprijateljstva u poslednje dve decenije. Upozoravaju da napori Izraela da iskoreni pretnju Hamasa, može da ostavi Gazu, sam Izrael i veći deo Bliskog istoka u većem problemu, i nestabilnijim nego ikad pre.
"Hamas se odaljio od delovanja na koji je Izrael navikao već godinama", kaže Džon Alterman, direktor programa za Bliski istok Centra za strateške i međunarodne studije.
"Prvobitni plan je bio ono što je Hamas planirao, znali su da će da uslede vazdušni udari i kopnena invazija. Koja druga iznenađenja su planirali?".
Bivši zvaničnici i analitičari navode da je možda ključno pitanje ono sa čim se suočava izraelska vojska dok se priprema za kopneni napad na Hamas i njegove saveznike u Gazi.
Konvoj izraelske vojske blizu granice sa Libanom
Neki, kao što je viši saradnik Instituta za Bliski istok Nimrod Goren, navode da iako Izrael poseduje moćniju i moderniju tehnologiju, prošla iskustva pokazuju da ulične borbe u Gazi ne završe često dobro po izraelsku vojsku. Poslednji pohod izraelske vojske 2014. završio se smrću 67 pripadnika, kada su trupe naišle na jak otpor i nisu uspele da uđu više od par kilometara u Gazu. Ovoga puta, izraelski komandanti su obećali konkretniji pohod.
"Cilj Izraela, kako je najavljeno, je da pokuša da izbaci Hamas iz Gaze, u smislu vojnih, ali i kapaciteta za vladanje. Ovde više nije u pitanju samo preuzimanje kontrole i odbijanje snaga, nego je u pitanju ko će vladati Gazom. Ovde se radi o promeni poretka u Gazi", naveo je Goren.
Mnogi zvaničnici i analitičari očekuju da će se Izrael suočiti sa mnogo težim testom nego pre devet godina.
Sposobnosti Hamasa
Američki obaveštajni podaci procenjuju da je broj boraca Hamasa između 20 i 25 hiljada, iako neki smatraju da ih može biti i više od 30 hiljada, uz podršku desetina ekstremističkih grupa u Gazi. Pored sopstvene inicijative ali i podrške Irana, Hamas ima i značajnu količinu naoružanja.
Za sada je ispalio hiljade raketa na Izrael, a stručnjaci veruju da ih ima još na raspolaganju.
"Njihov arsenal sve više raste tokom godina, a veliki deo prave sami. Imaju rakete koje mogu da ciljaju mete blizu granice sa Gazom, a i one sa srednjim dometom, koje mogu da dobace i dalje. I imate one sa dugim dometom, koje mogu da napadnu velike gradove kako što su Tel Aviv i Jerusalim", navodi za Glas Amerike Džo Truzman, istraživač u Fondaciji za odbranu demoratija, sa sedištem u Vašingtonu.
Američki zvaničnici takođe navode da Hamas ima mnogo oružja koje bi moglo da bude problem za izraelske snage u pokušaju da uđu u Gazu, pre svega pušle, granate, portabl sisteme za odbranu (MANPADS) i protivtenkovske rakete.
Hamas je takođe pokazao da ima mogućnost da koristi dronove tokom prvog napada na Izrael, tako što je njima napao vojne osmatračnice. Smatra se da ima dronove koji mogu da napadnu izraelska plovila. Izrael je optužio Hamas da je koristio podvodne dronove bez ljudske posade za napade 2018. Pored svega toga, Hamas je pokazao da ume da se usavršava.
"Ponašaju se kao vojska", kaže Truzman, dodajući da je Hamas u poslednjih pet godina kreirao nešto kao štab za združene operacije.
"Tu je oko 10 do 12 naoružanih grupa, terorističkih grupa u Pojasu Gaze, sve su povezane sa Hamasom i koordinišu kada dođe do konflikta".
Izraelski vojnik pokazuje novinarima tunel koji su kopali palestinski borci da pređu iz Gaze u Izrael
Tuneli ispod Gaze
Hamas je takođe pokazao sposobnost da koristi širok sistem podzemnih tunela u Gazi u svoju korist. Tokom prethodnih borbi sa Izraelom, Hamas je koristio tunele za ispaljivanje raketa potom brzo bežao i izbegavao osvetu. Godine 2014, Hamas je koristio tunele kako bi napravio zasedu za izraelske snage koje su ušle u Gazu.
Analitičari očekuju da će tuneli makar usporiti kopnenu ofanzivu Izraela, ako ne čak i pružiti Hamasu mogućnost da nanese teške žrtve.
"Ako zaista želite da slomite Hamas kao vojnu organizaciju, onda morate da uradite sve, morate da se borite i ispod zemlje. Hamas sve to zna i ima spremne mnoge zamke. I to deluje vrlo užasno", navodi Rafael Koen, viši politički analitičar u Korporaciji RAND.
Kopnene borbe protiv Hamasa takođe mogu da budu loše po izraelsku vojsku.
"Način na koji se Hamas samo pojavio u podrumima i zgradama i svugde u gradu, to je veliki izazov", upozorava Tomas Trask, penzionisani general koji je bio zamenik komandanta Specijalnih operacija SAD.
"Vodiće se borba za svaki blok, biće jako teško", naveo je on.
Izrael će najverovatnije odgovoriti oklopnim vozilima, tenkovima i buldožerima. Ali prenaseljeni kvartovi u Gazi mogu da učine operaciju teškom.
Uzak pojas zemlje između Izraela i Mediterana je dug 40 kilometara i širok 13 na najširoj tački, i tu živi dva miliona Palestinaca. Neki posmatrači i analitičari su opisali su Gazi kao možda najnaseljeniju oblast na svetu. Ako Izrael misli da ispuni obećanje da eliminiše Hamas, moraće da uđe dublje u Gazu, nego što je bio, kada je izašao odande 2005.
Palestinci beže iz domova nakon vazdušnih udara Izraelaca u Pojasu Gaze
Uzane ulice
"Ima uzanih ulica, betonskih zgrada različitih visina. Imate naselja", kaže Set Džons, direktor za međunarodne bezbednosne programe u Centru za strateška i međunarodna istraživanja.
"Hamas i ostale grupe jako dobro poznaju ulice i prolaze u Gazi podrume, tunele, zgrade. Ako izraelske snage žele da prođu tuda, moraju da se bore sa improvizovanim eksplozivnim napravama, bombašima samoubicama, protivtenkovskim raketama, dronovima, ručnim bacačima."
A između Hamasa i izraelskih snaga su civili, i nisu svi spremni da odgovore na izraelske pozive na evakuaciju.
"Ljudi nemaju gde da se sakriju. Nema sigurnih mesta, nema skloništa", navodi za Glas Amerike Tahani Mustafa, palestinska analitičarka Međunarodne krizne grupe, koji se nalazi u Londonu i napustila je Gazu pre nego što su počele borbe.
"Hamas može da pokuša da ljudima poruči da ostani na sigurnom. Ipak, ono što ljudi u suštini rade je da se okupljaju u domovima rođala, prijatelja, ili objektima UNRWA (UN agencije za palestinske izbeglice), školama, bolnicama".
Do utorka, oko 600 hiljada ljudi je napustilo severu Gazu. Džons navodi da čak i najmanje prisustvo civila, od kojih neki mogu da počnu da se bore, može da obeshrabri IDF.
"Izraelski vojnici su odlično obučeni da se bore na Zapadnoj obali i u Gazi, i na severu Libana. Ali kada imate vanrednu okolnost kao što su Hamas i drugi ekstremisti i civili koji pokušavaju da vas ubiju, u gusto naseljenoj gradskoj sredini, i morate brzo da donosite odluke sa prstom na okidaču, to može dovesti do civilnih žrtava", upozorio je Džons u telefonskom razgovoru za Glas Amerike.
Živi štit
"Oni koriste nevine ljude, žene, decu kao živi štit, kreću se u tunelima ispod njihovih kuća, prave štabove u bolnicama i školama. Čak prave blokade i prolaze kojina bi civili mogli bezbedno da napuste gradske oblasti koje su postale bojno polje", naveo je portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Kirbi.
Zvaničnici IDF su podržali ove optužbe, pokazujući fotografije na društvenim mrežama, na kojima, kako tvrde, Hamas blokira puteve za evakuaciju.
To su negirali palestinski zvaničnici i grupe za humanitarnu pomoć u Gazi, navodeći da izraelska vojska neselektivno bombarduje, ponekad namerno kao mete bira škole i bolnice
"Najmanje šestoro ljudi poginulo je u utorak popodne kada je gađana UNRWA škola u centru Gaze. Ovo je nečuveno, pokazuje flagrantno nepoštovanje života civila. Ne postoji mesto u Gazi koje je bezbedno, čak ni naši objekti", naveo je komesar UNRWA Filip Lazarini.
"Sve te zgrade su jasno obeležene", rekla je Mustafa pre bombardovanja u utorak i tvrdnje Izraela i SAD nazvala "apsolutno besmislenim".
"Tvrditi da Hamas koristi ljudske štitove, znači da se UNRWA slaže sa tim da Hamas koristi objekte te organizacije", dodala je ona.
Drugi analitičari upozoravaju da se mnogi Palestinci u Gazi plaše da odu, jer ne znaju da li će ikada moći da se brate.
"Za mnoge je ovo najava nove Nakbe", rekao je Kaled Elgindi, direktor za palestinsko-izraelske odnose Instituta za Bliski istok, misleći na 1948, kada su stotine hiljada Palestinaca napustili domove nakon rata čiji je rezultat stvaranje izraelske države.
"Mislim da to nije skroz otklonjeno i da Egipat deli te strahove" .
Širenje sukoba
Jedan od najvećih strahova je da se sukobi između Izraela i Hamasa neće limitirati na Gazu, nego na veći deo Bliskog istoka. Sjedinjene Države su svesne da Iran, preko svojih saveznika, kao što je i libanski Hezbolah, može da pokuša da iskoristi situaciju i da se uključi u borbu protiv Izraela.
"Svakoj zemlji, grupi ili bilo kome ko misli da iskoristi ove zločine, i proba da proširi konflikt ili da dođe do još krvoproloća, imamo samo jednu reč: Nemojte", rekao je američki sekretar za odbranu Lojd Ostin u petak tokom posete Izraelu.
Američka vojska poslala je dva nosača aviona u istočni Mediteran, kao i dodatne borbene avione u region.
Iran koji dugo podržava Hamas, odbija da se povuče, a i čini se da se neke gripe povezane sa tom zemljom pripremaju.
Your browser doesn’t support HTML5
Mijat Kostić govori o ulozi Irana u napadu Hamasa na Izrael
Filip Smit, nekadašnji saradnik Instituta za bliskoistionu politiku u Vašingtonu, koji izučava grupe povezane sa Iranom, naveo je kako se iranski militanti u Iraku mobilišu, isto kao 2014, pre slanja boraca u Siriju.
"Narativ je sličan i sa istom porukom zašto se treba boriti sada i kako je Iran istovremeno strpljiv, ali i podržava otpor", naveo je on za Glas Amerike.
U Libanu, Hezbolah je takođe istakao da je spreman da se bori.
"Nećemo da otkrivamo sledeće korake", rekao je zvaničnik Hezbolaha Hasan Fadlala, koji je dodao, da šta god da bude bilo, "imaće veze sa onim što se dešava u Gazi".
Hezbolah
Poslednji američki obaveštajni podaci navode da od septembra 2022, Hezbolah ima oko 40 hiljada boraca, koji imaju kapacitete zvanične vojne snage, vazdušne odbrambene sisteme, ruske rakete da gađaju brodove i tenkove, precizne rakete i dronove.
Prema Projektu o odbrani Centra za strateške i međunarodne studije, Hezbolah ima oko 130 000 raketa na raspolaganju.
Američki zvaničnici su do sada naveli da ne vide znake da bi se iranske grupe uključile u rat, ali neki analitičari su ipak oprezni kada su planovi Hezbolaha u pitanju.
"Moje mišljenje je da bi oni voleli da odvrate pažnju Izraelu i da se tako snage povuku ka severu. Ali mogu da vidim i situaciju u kojoj Hezbolah može skroz da bude uvučen u konflikt i to bi bilo razarajuće i za Liban i za Izrael", naveo je Alterman.
Što se Irana tiče, poref toga što dugo podržava Hamas, ima onih koji misle da će Teheran podgrevati ratni sukob iz daleka.
"Iran razmišlja geografski, prvo nađe nekog da započne sukob. Onda ga ohrabri, obuči i da mu sve kako bi u svom regionu ta strana imala dominaciju. A onda mu da i vrlo specifične zadatke", kaže Norman Rul, bivši američki obaveštajac za Iran koji je sada viši savetnik u Centru za strateške i međunarodne studije.
Inostrani borci
Američki kontraobaveštajci i vojni zvaničnici svesni su još jedne pretnje: daće inostrani borci pokušati da se pridruže Hamasu. Već su naveli da prate izveštaje kako bi neki džihadisti, kao i oni koji su se već borili za Al Kaidu i ISIS, mogli da budu zainteresovani da krenu put Izraela.
Jedan bivši zapadni kontraobaveštajni zvaničnik izjavio je za Glas Amerike da bi napad Hamasa mogao lako da zapali svakog ko vidi Izrael kao neprijatelja. Ipak neki dovode u pitanje koliko je ovakva vrsta pomoći Hamasu moguća.
"Ima mnogo aktera koji bi bili za to. Stvar je u tome da je Gaza trenutno pod potpunom blokadom. Znači, čak i da postoji volja, kako ćete da unesete išta tamo?", navodi Koen za Glas Amerike.
Osoba na biciklu u Parizu prolazi pored postera sa slikama i imenima nestalih u Izraelu
Ishod
U ovom momentu, dok izraelski avioni gađaju borce Hamasa i njihova skloništa, Hamas i druge ekstremističke grupe nastavljaju da bombarduju Izrael raketama.
Pitanje je vremena kada će izraelska vojska ući u Gazu i početi borbe u kopnenoj ofanzivi ali i u tunelima.
"Cilj je jasan: da se uništi Hamas, da ga izbacimo iz Pojasa Gaze i da budemo sigurni da više nikada neće moći da obnove snagu", rekao je osnivač Foruma za odbranu i bezbednost Izraela, brigadni general u penziji Amir Avivi. Forum na čijem je čelu broji hiljade izraelskih oficira i operativaca u rezervi.
On navodi da neće biti lako postići taj cilj.
"Treba da preuzmemo kontrolu nad Gazom, moramo da je zauzmemo. Najmanje par meseci nam treba da očistimo Pojas Gaze od prisustva terorista. Gaza će biti skroz drugačija kada se rat okonča", naveo je Avivi.
Drugi analitičari veruju da taj ishod nije realističan.
"Čak i da jeste, ko će da popuni vakuum. Ko će da vlada Gazom? ", navodi Elgindi, uz još jedno pitanje o tome da li je sam Hamas zaista promislio ishod svog terorističkog napada.
"Šta je za Hamas krajnji cilj? To je pitanje od milion dolara. Mislim da ne postoji odgovor jer mislim daje Hamas ovde imao više uspeha nego što se nadao i planirao"
Mustafa iz Međunarodne krizne grupe vidi to drugačije,
"Ova operacija je veliko kockanje za Hamas, ali druga opcija je da ostane beskonačna opsada Gaze, a to nije održivo. Ovo je za Hamas: Uzmi ili ostavi. Oni su rešili da uđu u ovo, i oko toga su jasni. Na kraju, neće niko pobediti, sigurno ne Izrael. Iz svega ovoga će izaći kao podeljeno društvo", navela je Mustafa za Glas Amerike.
Margaret Bešir je učestvovala u pisanju ovog članka. Neke informacije su sa agencija Rojters i AP.