Naučnici: Najviše temperature u proteklih 120.000 godina

  • AP

Vreli talas pogodio je ovog leta i Italiju

LONDON - Grupa naučnika koja se bavi proučavanjem klimatskih promena zaključila je, upoređujući temperaturne rekorde, da su temperature izmerene ovog meseca najviše u proteklih 120.000 godina, a verovatno i u istoriji civilizacije.

"Da nije bilo klimatskih promena, ovako nešto se najverovatnije nikada ne bi desilo", rekla je Marijam Zaharija, naučnica sa Kraljevskog koledža u Londonu koja vodi studiju u okviru World Weather Attribution.

Precizirala je da bi vreli talasi u Evropi i Severnoj Americi bili "doslovno nemogući" bez povećanja temperature od 1800-tih naovamo.

Uticaj klimatskih promena vidljiv je u vrelim talasima koji su pogodili planetu ovog meseca. Ovi toplotni talasi postaju sve češći, konstatuje studija.

Your browser doesn’t support HTML5

Požari na Rodosu i Krfu

Utvrđeno je i da je sagorevanje uglja, ulja i prirodnog gasa - što uzrokuje porast temperature - učinilo toplotni talas u Kini 50 puta verovatnijim, sa potencijalom da se javi na svakih pet godina.

Emisija štetnih gasova učinila je i da temperatura u Evropi bude za 2,5 stepena Celzijusa viša, u SAD i Meksiku za 2 stepena, a u Kini za 1 stepen.

Od industrijske revolucije, globalna temperatura je porasla za 1,2 stepena Celzijusa, pa ne čudi što je uloga klimatskih promena u aktuelnom zagrevanju velika, kaže naučnica Fridrike Oto sa Kraljevskog koledža u Londonu.

Posebno vreli talasi u Teksasu, Kaliforniji, Arizoni, Nju Meksiku, Nevadi, Donjoj Kaliforniji, Sonori, Čivavi će se dešavati jednom u 15 godina, pokazuje studija.

Ne propustite: Toplotni rekord u Finiksu - 43 stepena 19 dana zaredom

Ali, klima nije stabilizovana.

Naučnici upozoravaju da će toplotni talasi kakve imamo sada biti još češći ako se temperatura podigne i za manje od jednog stepena.

Talasi u Španiji, Italiji, Grčkoj i na Balkanu će se dešavati svakih 10 godina ako se ovako nastavi, pokazuje studija.

U Evropi i Severnoj Americi, pokazuje istraživanje, klimatske promene koje su izazvali ljudi, nisu jedine koje uzrokuju vrelinu, ali jesu neophodan sastojak jer priroda ne bi mogla sama ovo da prouzrokuje.